Današnji skandal je svakako naslovna strana Blica na kojoj su rasčerečili Gorana Jevtića. Baš sam pre neki dan uporedio Blic sa Kurirom i Informerom, gde su se pojedini pobunili protiv toga, ali danas i oni misle tako.

Svako u Srbiji protiv svakog može da podnese krivičnu prijavu, što uopšte nije vest. Eto, da me ne mrzi ja sutra mogu da podnesem krivičnu prijavu da me je urednik Blica, Veselin Simonović silovao. I kako je kod nas sve sporo, prošlo bi nekoliko godina dok bi se dokazalo da li je to istina. Naravno, u međuvremenu naši dragi mediji bi orgijali, čerečili i pozivali na linč, kao što danas čine sa Goranom Jevtićem. Silovanje se goni po službenoj dužnosti, tako da je čudno da je u pitanju privatna krivična prijava.

Ono što je mene zabrinulo jesu rasprave zašto se baš slučaj Gorana Jevtića našao na naslovnoj strani, pored mnogo senzacionalističke vesti da je Nole dobio sina Stefana!  Mnogi smatraju da je to zato što je Goran Jevtić opozicionar, koji u predstavi Gospođa ministarka kritikuje današnju vlast! To zabrinjava ako je istina, jer onda živimo u jako opasnim vremenima, jer svako ko bude kritikovao vlast može da bude razvučen na naslovnoj strani (a kritičara režima sve manje i manje, skoro da nema), ali i zabrinjava ako nije istina, jer onda mi živimo u velikoj paranoji.

Ali šta mi možemo da radimo u ovom trenutku? Možemo da potpišemo peticiju... Možemo da pozovemo na bojkot Blica... Možemo da pozovemo na bojkot proizvoda i firmi koje se u Blicu reklamiraju... Nemojte biti pasivni, učinite nešto!!!

PETICIJA

What happens when we are ALL in?

I think that the Great Military Minds sitting in the hallowed halls of the North Atlantic Treaty Organization in Brussels clearly owe a debt of gratitude to our illustrious Prime Minister for his steadfast refusal to sign up.

Kostunica, in telling the world that he is against Serbia’s joining NATO, is actually positing himself as a safeguard of the alliance’s continuity. If we were ALL members, then who would we oppose? Who would the alliance bully into submission? From whom would NATO protect us? If we were all members in this heretofore rather exclusive club, how could we be the envy of the rest of the world – if the rest of the world also carries the club card?

Sv. Valentin i Sv.Trifun
- o ljubavi i vinogradima -

Sutra, 14.02. (01.02. :)) neko obeležava Valentinovo, a neko je slavar  sv.Trifuna, (inače zaštitnik Kotora) a većina i jednih i drugih malo znaju o tome ko je svetac kojem je 14.februar posvećen. Prvi, zaljubljeni, razmenjuju poklone, poljupce i naglašenu nežnost, drugi, slavari, dočekuju goste, pale slavsku sveću i odlaze u crkvu.

Legenda o sv.Valentinu kaže da je živeo u Rimu za vreme imperatora Klaudija II, cara koji je započeo i vodio mnoge ratne sukobe i bio prilično ozlojeđen što ima teškoća da skupi vojsku za svoje pohode. Za to je krivicu bacao na bračni i ljubavni život svojih potencijalnih legionara, te je zabranio sklapanje veridbi i brakova. Valentin koji je 269.N.E. bio sveštenik u Rimu, oglušio se o imperatorove naredbe, venčavao zaljubljene i zbog toga bio uhapšen, surovo mučen i ubijen baš na 14.februar. Legenda takođe kaže da se u tamnici zaljubio u lepu čuvarevu kćerku i da joj je na dan svog pogubljenja poslao ljubavnu poruku koju je završio rečima "od tvog Valentina", a da je dobivši tu poruku do tada slepa devojka - progledala. Dva veka kasnije, 496. N.E. proglašen je za sveca i dugo je jedan od najpopularnijih praznika vezan baš za njegovo ime - Dan zaljubljenih.

Zoran Đinđić nije bio popularan čovek. Nije bio neko ko pleni prost svet. Nije bio harizmatični vođa. Nije bio šarmer i kozer. Nije bio autoritet onima kojima je autoritet potreban u nedostatku sopstvenog.

Bio je povučeni cinik, introspektivni analitičar, zanesenjak fanatično fokusiran na politiku.

Barem je bio takav kad sam ga ja upoznao.

Potom je uložio veliku energiju ne bi li se promenio. Zato je i prezirao sve one koji ne rade dovoljno da bi promenili sebe. Mislio je da se Srbija može promeniti jedino kad svako od nas učini ono što je uradio on.

Nezavisni medijski portal E-novine nalazi se u izuzetno teskoj finansijskoj situaciji koja preti da se okonca gasenjem autenticne, potpuno nezavisne medijske kuce. Slicnim mehanizmima kojima je ugusen Feral Tribune pre dve i po godine, ovog puta meta su E-novine, odnosno glavni i odgovorni uredik Petar Lukovic.

Za

U Markesovom romanu Jesen Patrijarha opisuje se događaj iz Generalove (partijarhove) mladosti, kada se zaljubio u lepu ali sirotu Manuelu Sančez, i njegovom pokušaju da je osvoji.  Nevičan udvaranju i stvarima ljubavnim, General pribegava jednom skoro mađioničarskom potezu ne bi li pridobio Manuelinu naklonost. Naime, pošto je devojka živela u siromašnom delu grada, diktator naredi i organizuje, tokom samo jedne noći, temeljito preuredjenje ulice u kojoj je devojka živela. Razjurio je pse lutalice, sredio i ulickao travnjake, drveće potkresao, kuće popravio i obnovio – rečju, pretvorio taj siromašni i oronuli deo grada u pristojan i udoban životni prostor.  Kao iz bajke, može se reći.

Pitanje koje se već 20 godina ponavlja na različitim nivoima, međunarodnim, regionalnim,lokalnim, počev od visokih naučnih krugova, istortičara, političara, ekonomista ali i, sve više i češće, običnih građana- onih istih radnih ljudi i građana koji su odavno bez posla i nisu radni ljudi.

Evidentno je da proces raspada još nije završen ni u glavama ljudi ni u stvarnosti. Nisu rasčićene mnoge stvari koje bi se u demokratskim državama koje su se dobrovoljno razišle podrazumevale. Deobni bilans nije okončan, nerešeni imovinsko-pravni odnosi, prava po osnovu socijalnog i penzijskog osiguranja, pitanje imovine i povratka izbeglih, proteranih i raseljenih lica, nisu pronađeni svi nestali, mnogima se ne znaju grobovi, međusobni odnosi između novonastalih država su formalno normalizovani a stvarno opterećeni sa povremenim varničenjima.

Svi hoće u EU, svi se zalažu za dobrosusedske odnose, suživot, prijateljstvo, čak i tešnju regionalnu ekonomsku saradnju,neko zajedničko tržište i zajednički nastup u trećim zemljama, a sve smo to imali pa rasturili.

Istovremeno, ima i onih što se uporno trude da dokažu kako je upravo SFRJ bila pogubna za Hrvate, za Srbe, za ove ili one i što više se trude to im je rezultat nepovoljniji po njihove teze.

U svakom  slučaju, kako vreme odmiče sve više se potvrđuje da bi bila bolja reformisana SFRJ nego manje-više deformisane njene naslednice.

To potvrđuje i činjenica da se sve bivše republike kad im to treba pozivaju na SFRJ i hvale eto kao mi smo onda to i to. Tako Hrvatska kad je u pitanju ulazak u EU ističe prava građana, svoj antifašizam, odriče se NDH, a u praksi toleriše takve pojave.

U Srbiji takođe, kad nam treba onda potežemo nesvrstanost i ističemo Tita kao osnivača, istovremeno izjednačavamo četnike i partizane, Tita koristimo za spoljne a Dražu za unutrašnje potrebe, marginalizujemo događaje iz NOB, ukinuli smo Dan oslobođenja Beograda, a onda kada nas ruski ambasador na to podseti i kada Medvedev dolazi baš će da bude jubilarno obeležavanje Dana oslobođenja Beograda.

Kao što neko s pravom primeti, Jugoslavija možda i nije bila najbolje, ali je svakako bila najmanje rđavo rešenje. Bar to je, ako ništa drugo dokazao i besmisleni rat u kojem su skoro svi prošli gore zbog toga što su je rušili, umesto da su je civilizovano preuredili.

 Dakle, hteli mi to ili ne tema i dileme o raspadu Jugoslavije još dugo će biti aktuelne.

Dobru osnovu za raspravu o tome da li je raspad bilo neminovnost, zavera, veštačka tvorevina, samodestrukcija, nečija instrukcija konstrukcija, ili štagod drugo, nudi tekst Vuka Perišića.

Ne volim kad nisam obaveštena. Kad mi promaknu stvari, pa me realnost zaprepasti za dobro jutro.

Jutros je štucavim kreštanjem zagrcalo zvono na ulaznim vratima (sto puta sam rekla Žmuu da se to popravi). Balkanskim, nikadneznaš, pogledom kroz špijunku utvrdila sam da me sa druge strane presovanog drveta, zvanog vrata, gleda nemirna bela loptica na federu, sa crnom tačkom u sredini. Radoznalost bratska sa pavijanima naterala me, da uprkos svim mogućim opasnostima, koje vrebaju samu ženu u stanu, otvorim vrata i rizikujem napad isturenog odreda vanzemaljske invazije.

Vedrana Rudan piše otvoreno pismo papi Benediktu XVI:

Dosta sam toga, kao i velika većina ljudi mojih godina, prošao u životu, ali nažalost nisam bio u zatvoru. Kažem nažalost, jer bi mi to iskustvo, u narednim danima, sedmicama i ne dao Bog mesecima, prinudne samoizolacije itekako koristilo.  Dobro, malo nas ima takva iskustva, ali ga zato imaju mnogi u Kini i Italiji. Ne mislim na iskustva iz zatvora, već iz karantina.

састав на тему . . .тај грешни свет

  ние даневолем да помажем људима но у догодовштини коју  вам ево измислих слаб се показах,јер шта ако се испрече субјективне слабости и објективне тешкоће што је реално питање за свакога ко верује у себе, а не сумња у друге.Елем,

Out of sorrow entire worlds have been built

Out of longing great wonders have been willed

(Nick Cave)

O Jeleni se zna sve. Zna se da dolazi, mada neredovno i sve redje, ali da se nikad ne pojavljuje. Pritom, zna se da ona ne postoji, a to je siguran znak da negde bivstvuje. Da, ona ne postoji, niti je ikad postojala, a tek ponekad je nema. Nju je uzaludno očekivati. Ona se čeka i to je jasan pokazatelj toga da je ona tu. «Kad je nema, onda je nema kao da se zaista nikad, nikad više neće pojaviti,

 Glumica je više od žene, glumac je manje od muškarca (Oskar Vajld)

1. Za mnoge je jun - Gay Pride Month, odnosno vreme održavanja Parada ponosa, širom Evrope i sveta.

U Hrvatskoj su upravo održana dva takva hepeninga (u Splitu i Zagrebu; smejao sam se kada sam čitao jedan komentar Borisa Dežulovića na tu temu), a ovih dana parade se uveliko održavaju u još nekim susednim zemljama (Austrija, Madjarska, Bugarska). Takodje,

Gost autor: Nurudin

--------------------------------------------------------------------------------

Nije ovo, djeco, Knešpolje,

 ovo je polje nevolje!

 Ko li će ove godine kositi?

 Ko li će djevojke prositi?

 Ko li će rakije peći?

 Ko li će slanine sjeći?

STOJANKA MAJKA KNEŽOPOLJKA, Skender Kulenović