* * *
I pre no što sam počeo da radim u biblioteci, prema knjigama sam imao poseban odnos. Tezu kako postoje knjige koje određuju naše živote, ova prelepa žena čula je upravo od mene. Bio sam ubeđen da o tome neću govoriti, ali ne mogu da prećutim kako su stvari među nama postale vanredno ozbiljne onog časa kad je počela da pozajmljuje moje vlastite knjige. Pri tome, posebno interesovanje pokazivala je za one koje još uvek nisam ni napisao.

Mi ga najčešće nismo svesni - ali uvek postoji trenutak kada žena pred nama počne da se svlači. Kad počinjemo bivati sve bliži jedno drugom. To je zato što se prava žena uvek skida u slojevima: najpre odbacuje predrasude, pa stid, onda lošu prošlost, zatim jednoličnu sadašnjost - gaćice dolaze tek na kraju. Ne mogu opisati spokojstvo koje sam osećao pri pogledu na njena mala, špicasta kolena dok se približavaju stolu za kojim sedim. Pa ustreptalost ovlašnih dodira njenih dugačkih, negovanih prstiju u trenucima dok preuzima knjigu. Sekunde koje smo znali da produžimo toliko da nam je delovalo kako traju satima.

Muzej savremene umetnosti organizuje razgovor „Spomenička skulptura u Jugoslaviji i Srbiji: Od Tita do Vorhola“ koji će se održati u Salonu MSUB (Beograd, Pariska 14) u sredu, 18. januara u 18 časova.

U razgovoru učestvuju: dr Mariela Cvetić, vanredni profesor na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu; Nebojša Milenković, viši kustos Muzeja savremene umetnosti Vojvodine i Dragan Srdić Srka, vizuelni umetnik.
Razgovor će moderirati dr Zoran Erić, kustos Muzeja

Nakon 20 godina postojanja, Kanal 9 kao jedina novosadska televizija na kojoj je mogao da se čuje i glas opozicije, ali i reči kritike na račun aktuelne vlasti danas je likvidirana. Preduzeće Emisiona tehnika i veze ugasila je signal ove televizije zbog dugovanja od 2,5 miliona dinara iako su dugovanja države Kanalu 9 po pitanju neisplaćenih dugovanja na osnovu sudskih presuda višestruko veća od navedenog iznosa. Otuda, sledi logično

Gost autor:

ceda_urosevic 

Ponekad se pitam ima li sve ovo smisla. Ovo – moje angažovanje u diskusijama (koliko god ono minorno bilo), moja znatiželja, moja žeđ za stalno novim i novim iskustvima, pričama, idejama, ljudima, moje obrazovanje, moje blogovanje i komentarisanje, moj stav ili priča, moje viđenje stvari, moja zapažanja i utisci, moji vicevi ili frustracije... 

Jedna od situacija kao pokazni primer: dok kucam komentar, usred žive rasprave, pomislim ─ čekaj malo, misliš li ti da zaista svojim rečima bilo koga/bilo šta realno menjaš? Misliš li da će bilo ko, sem uglavnom tvojih istomišljenika na Blogu od kojih promena stvari zavisi koliko i od tebe, uvažiti ta zapažanja ili kritiku? Sve mi govori da neće.

Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad - četvrtak, 22. decembar 2011. u 19h

Kustosi izložbe: Nebojša Milenković, Gordana Nikolić i Kristian Lukić

Rukovodilac projekta digitalizacije: Luka Kulić

Koordinator: Igor Zarol

Umetnici/ce: Branko Andrić, Tibor Bada (Bada Dada), Slavko Bogdanović, Atila Černik, Čedomir Drča, Laslo Kerekeš, Vladimir Kopicl, Ratomir Kulić, Slavko Matković, Božidar Mandić ─ Porodica Bistrih potoka, Radomir Mašić, Milica Mrđa, Bogdanka Poznanović, Mirko Radojičić, Laslo Salma, Zvonimir Santrač, Balint Sombati, Jaroslav Supek, Predrag Šiđanin, Slobodan Tišma ─ Grupa Kôd, Vujica Rešin Tucić
 

PRIMERI NEVIDLJIVE UMETNOSTI
(digitalizacija zbirke konceptualne umetnosti MSUV)

Горан Караџић - Kуки 

Као прводобитник Небојшине наградне игре, о чему друго има смисла писати него о наставку анализе Џибера нашег српског. Има их под овом капом небеском свуда и ни једна држава ни култура није их имуна (redneck, bogan, caipira, naco) али не знам ни једну у којој су тако доминантни као код нас. Због чега?
Усуђујем се рећи због морала или тачније због тоталне ерозије моралних и етичких норми:

- Пре свега не постоје никакве консеквенце за непримерно понашање. Штавише, задњих 20-так година клањали смо се "контраверзним бизмисменима" са кајлама и дугом деветком за пазухом а наравно и спонзорушама које иду уз њих. Бирали их у парламент, продавали им (поклањали) све што је имало било какву вредност. У потпуности је изостала јавна осуда, презир, непристајање...

Mali heroji: običan čovek u postsocijalizmu - Tribina u okviru pratećih programa izložbe Balinta Sombatija Bili smo heroji, Moderna galerija Likovni susret, Subotica, sreda, 22. oktobar u 19h

Učestvuju: Nebojša Milenković, istoričar umetnosti i kustos izložbe, Teofil Pančić, pisac, Marko Balažević, antropolog.  Moderator: Boris Čegar, filozof.

B. Sombati, Tito i ja, 2014.

Povodom velike retrospektivne izložbe političkih radova Balinta Sombatija „Bili smo heroji“ / Hosök voltunk u Modernoj galeriji Likovni susret i Galeriji dr Vinko Perčić u Subotici (19. septembar - 19. decembar 2014) 

Šta uraditi s viškom istorije - bilo da su u pitanju lične, intimne povesti ili tzv. velike, kolektivne, nacionalne, državne - i šta biva sa istorijskim reliktima kada istekne njihov rok upotrebe?

Pismo podrške pravu na javni stav akademika Vladimira Kostića

Akademik i profesor Vladimir Kostić, predsednik SANU, izneo je javno svoje viđenje kosovskog problema koji već više od veka opterećuje državu i društvo u Srbiji i izaziva brojne posledice na život građana celog Balkana. Umesto otvaranja demokratske debate o problemu Kosova i svim aspektima različitih rešenja koje stoje pred nama, deo institucija i javnosti pokušao je da ućutka akademika Kostića. Predsednik Republike Tomislav Nikolić, čak je doveo u pitanje i njegov položaj predsednika SANU koristeći pri tom teške reči. Premijer Aleksandar Vučić ocenio je da je „loše vreme za ovakve izjave".

Pitanje Kosova i njegove budućnosti, uključujući državno-pravni status, položaj srpske i drugih nacionalnih zajednica, status kulturno-istorijskih spomenika i brojna bolna pitanja vezana za blisku i ne tako blisku prošlost ljudi koji žive ili su živeli na Kosovu jesu važne teme za javnost u Srbiji i regionu i zahtevaju ozbiljnu i argumentovanu debatu. Ove teme deo su šire diskusije o suštinskim pitanjima razvoja Srbije koja traje već više od vek i po i jezgrovito je sažeta u dilemi formulisanoj od strane profesorke Olge Popović-Obradović: kolika ili kakva država?