... промене нема нит је може бити

Гост aутор: Феликс Крул Оскар-З-Вајлд Владимир Маричић Семела Крпељ Крпељић уједињен у Сахасрари. Написано у блогерском прогонству, у Лондону.

Link na Da li je vaše iskustvo palanačko?

A≠B

ABOUT Vladimir Maricic

Од Хераклита до Радомира, cве тече све се мења,

промене нема нит је може бити

Хор нарикача: Радомире Радомире шта нам направи, зар ти да нас тако зајебеш!

Хор фарисеја и књижевника: Подметнуо нам!

Хор паланчана нациста: Беж из нашег културног простора да те моје очи не виде! Да те моје уши не слушају! Да те мој нос не мирише!

U SVETU

Danas je u Americi, Britaniji i Evropi veoma prisutan proces deradikalizacije. 

pre dvadeset i sedam godina...

Moram da priznam da sam umoran. Ali ne mogu da odolim da ne objavim dva tuđa teksta u vezi sa znatevećkojomtemom - RODNO OSETLJIVI JEZIK.

Jedan je tekst profesora Predraga Pipera iz NIN-a,  a drugi je tekst Marine Šinko, psihologa, objavljen u Politici.  
Neću mnogo da komentarišem. U pomenutom NIN-u je i tekst profesora Draga Ćupića i tekst NIN-ove novinarke. Treba pročitati.
POLITIKA je objavila dva teksta Marine Šinko, oba su potpisana sa psihološkinja što nije POLITIKIN običaj. Sad su, verovatno, podlegli pritisku autora. Nije jasno da li je autorima

 - 60 godina dokumenata, događaja, promena, napretka, prepreka, rezultata, postignuća, izbegavanja, kršenja, podsećanja, učenja o tome koliko i kako su ljudska prava - važna -

Danas. 10.12., obeležava se Dan ljudskih prava jer je 10.12.1948. usvojena Opšta deklaracija o ljudskim pravima u UN, čiji se tekst na engleskom i srpskom može pročitati na sledećim internet stranicama :

"Universal Declaration of Human Rights"

"Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima" 

Tako je počelo, neposredno posle II svetskog rata, a nastavilo se u Helsinkiju usvajanjem Završnog akta tadašnjeg KEBS-a (danas OEBS-a, ili OSCE) koji smo i predlagali i glasali za njega. O ženskim pravima, (naravno kasnije) ,kako i koliko, može se pročitati na internet stranici "Globalizacija"

Ko želi da Novu 2016. dočeka sa mnom, neka klikne na donji link u 23h.

Ko ne želi, ništa. Srećna Nova godina svima! 

Ko više voli da čita: LINK 

Te godine kada je izašao ovaj video klip, puštale smo ga sto puta dnevno i isto toliko puta se smejale. Moja drugarica i ja. Mislim da od tada ovu pesmu nikada nisam čula celu. Uvek ovu kratku "alien" verziju. A tako sam se i osećala. Možda nijedan video nisam pogledala toliko puta kao ovaj. Jer, tih godina, bilo je baš puno razloga za "preživljavanje". I, naravno, za smeh.

Večeras pozovem svoju drugaricu, kažem joj da sam ponovo gledala klip, obe prasnemo u smeh. Kad, iz tog smeha, uz evociranje poneke uspomene, ona kaže:

- A onda je došla ta 2001.

U trenutku nisam shvatila na šta misli.

- Kakve sad veze ima 2001?

- Pa sećaš se, oformila se i prva demokratska Vlada.

- Da, dugo očekivana. Ali što si se toga sada setila? Mislim, kakve veze ima?

- Pa zbog žurki.

- Žurki?

- Tvojih žurki, plavušo - kaže ona, toliko ozbiljna da se na trenutak osetih krivom što sam ih pravila.

- Sine! Si-ne! Jel me čuješ? Kakva je to galama?

- Kaži, tata!

- Da ne znaš slučajno gde je moja crna košulja? Ne mogu da je nađem a..

- Molim?? Slabo te čujem!

- Kažem, da li znaš gde je moja crna ...

- Tata, izvini, ali stvarno te ništa ne čujem. Ovde je velika galama. Jel mogu da te zovem malo kasnije?

- Ok, ok, zovni kad budeš mogao. Ćao.

Malo kasnije.

- Tata?

- Ja sam. Kakva je to bila buka?

- Ma ništa... Bio sam s drugarima u radnji. I neka senjora je pričala neke gluposti.

- Kakva senjora?

- Neka žena. Nešto smo joj smetali.

Evo koji su najčešći razlozi za nekorišćenje kondoma:
1. Stid me je da ga stavim pred partnerom.
2. Već sam imao polnu bolest, izlečen sam i ne mogu ponovo da se zarazim.
3. Ako me voliš nećeš to tražiti od mene.
4. Kondomi kvare atmosferu.
5. Nijedan mi ne odgovara.
6. Seks sa kondomom ne pruža potpuno uživanje.
7. Kondomi mi zaustavljaju cirkulaciju.
8. Ne bolujem ni od kakve bolesti.
9. Imam savršenu kontrolu.
10. Groznog

Garret Hardin

Ove je naslov poznatog eseja Gareta Hardina (Garrett Hardin, 1915-2003) koji je, u vreme kad je štampan u časopisu Science, 1968., izazvao veliko interesovanje medju environmentalistima, filozofima, sociolozima, a kasnije su teze iz tog rada prihvaćene i od strane ekonomista, biologa, ekologa, itd. Radi se o konceptu koji nije revolucionarno nov, ali je Hardin uspeo da ga formuliše u modernoj, egzaktnoj

Clay matematički Institut je privatna organizacija posvećena širenju i popularizaciji matematike. Izmedju ostalih delatnosti, Clay institut pruža podršku nadarenim matematičarima i finansira istraživanja izuzetno talentovanih matematičara. U široj javnosti je ovaj Institut još poznat i po svom spisku Milenijumskih matematičkih problema, za čije rešenje je ponudjena

Iluzorno da će se samo apelima, kao što je onaj simpatični  na B92  “Srbija je keva, čuvaj kevu da ti duže traje “ i sličnim, iskoreniti naše loše navike i stići do zadovoljavajućeg nivoa pristojnog ponašanja.

Upravo zbog toga je najava Zakona o komunalnoj policiji i uopšte ideja o uvođenju komunalne policije vredna pažnje i zaslužuje podršku.

Predlog zakona o komunalnoj policiji  nalazi se u Skupštini i očekuje se da će  biti usvojen, tako da ćemo uskoro imati i Komunalnu policiju.

S obzirom na naš mentalitet i navike,

Naslov bi mogao i da glasi  “Na tenkovima smo se rastajali, oko tenkova se spajamo”

Samo u poslednja dva meseca desilo se dosta toga što je potvrdilo tezu da se na prostoru bivše Jugoslavije stvara sasvim nova interesna sfera.

Države nastale na razvalinama SFRJ muče iste muke: korupcija, ekonomski sunovrat, društveno raslojavanje, nedovršen politički sistem, kriminal  i siromaštvo ogromnog broja stanovništva, opšte su karakteristike svih osim Slovenije. Obećavane su kule i gradovi, a nakon 20 godina svi su tamo pa i dalje nego gde su onda bili.

SFRJ je imala ukupan spoljni dug od, preračunato, 14 milijardi evra, a sada njeni "potomci" zajedno duguju svetu - 117 milijardi

Ako se ozbiljnije analizira period od petooktobarskih promena do danas nije teško doći do zaključka da su sve stranke više vodile računa o sebi nego o državi. Umesto da rešavaju probleme oni su ih sklanjali pod tepih, vodeći računa prvenstveno o sopstvenim i interesima svojih stranaka i stranačkih kadrova.Svako ima svoj odgovor i interpretaciju  o tome zašto smo tu gde jesmo, a nismo tamo gde smo trebali i očekivali da budemo,  tamo gde su nam obećavali.

Uprvao to je ključni razlog zašto nam treba sveopšti preokret, mnogo ozbiljniji i širi od onoga što  predlaže LDP. Svaki preokret koji nam obećavaju i koji će tek u izbornoj kampanji obećavati, a koji nije fokusiran na reforme ekonomskog i političkog sistema ostaće na nivou floskula i obmana bez obzira na zaklanjanje iza evropskih integracija, Kosova i drugih krupnih nacionalnih pitanja „koja ćemo baš mi rešiti“.Ako Srbija propada i nastavi da propada neće joj više pomoći ni biti važni ni EU ni Kosovo, niti će pomoći velike nacionalne parole.

Dakle, narodu treba reći istinu i o ekonomiji . O tome uporno već duže vreme govori profesor Miodrag Zec, ali ga očito oni koji odlučuju, a kojima je dobro, ne slušaju.

Što se naroda tiče, bolje je slušati šta govori Zec nego šta mu govore lukave lisice- stranački lideri i političari.

Događaji u Francuskoj i posledice koje će izazvati , a pogotovo sve ono što smo već pretrpeli, dovoljno ozbiljno govore da se svi trebaju uzrdžavati od  teških reči, pogotovo političari i verski poglavari jer iza teških reči uvek slede fanatici koji onda u ime toga mogu da počine potpuno nerazumna i brutalna teroristička dela.Naš region je zbog svoje multietničke i multinacionalne strukture i veoma ružnih događaja i iskustava iz prošlosti u ozbiljnoj opasnosti kojoj se može suprostaviti samo zajednički. Preduslov za zajedničko delovanje i suprostavljanje svim izazovima je istinsko  pomirenje.

Krajnje je vreme da svi shvate da je pitanje opšteg pomirenja i katarze u interesu svakog naroda i svake države na prostoru biše SFRJ, jer je to pitanje mira, sigurnosti i budućnosti.

Ovih dana povodom Božićnih praznika svi crkveni poglavari od najviših do sveštenika na nivou parohija puni su propovedi o miru i pomirenju, ljubavi, bratstvu, slozi i svega najmiroljubijieg i najradosnijeg , uz krupne reči Bože pomozi. Skoro isto će nam ponoviti u svojoj Ramazanskoj poruci i poglavari Islamske verske zajednice.

Ni političari od predsednika država, vlada, stranačkih prvaka i svih drugih koji su bili u prilici da nešto kažu o ljubavi i pomirenju ništa nisu zaostajali , a čak su bili i decidniji i konkretniji od okoštalih crkvenih poslanica koje se ne menjaju vekovima. Pa bogami i estradne zvezde, javne ličnosti, pa razne tabloidne ličice i likovi sa time se razmetaše.

I šta imamo, ništa osim praznih priča za jednokratnu upotrebu, pa se treba zapitati da li je zaista moguće ,i kako, pomirenje na prostorima bivše SFRJ, pomirenje u smislu da živimo kao ljudi bez mržnje i , naročito, stalnog podgrejavanja svađa, podbadanja, pretnji mržnjom i nekim novim ratovima. Da je malo iskrenosti u tim porukama za jednonedeljnu upotrebu možemo se lako uveriti jer odmah posle toga, a neki i ranije, počnu sa trovanjem naroda izjavama koje su potpune suprotne.

Za pomirenje je neophodna volja ,iskrenost i hrabrost, a dobra instrukcija svima mogle biti reči prof. Jerotića i pismo Adenauera bonskom županu 1946.godine. (evo original)

Profesor  Jerotić , je još 1999.godine , između ostalog ,rekao :“ Poslednja tragična zbivanja sa srpskim narodom,nisu li još jedna i možda poslednja opomena, šansa i izazov da na stoletna pitanja o karakteru srpskog naroda progovorimo otvorenu reč, kao konzilijum lekara nad bolesnikom, jer će od postavljene dijagnoze zavisiti i lečenje. ... Ne treba se bojati iznošenja istine! Dugogodišnja laž duboko je iskvarila ovaj narod zadržavajući ga na stupnju deteta koje to više nije. Istina uvek čisti i pomaže sazrevanju i pojedinca i naroda. Moramo biti spremni da saslušamo istinu o sebi, a posle toga – ne svetiti se, niti dozvoliti u sebi mesta anarhičnoj obesti. Samo u tome slučaju istina će delovati katarzično”.

To važi za sve narode na ovom prostoru pa neka svako umesto  reči “srpski narod” stavi ime svog naroda  i

1) Deridin iznevereni testament

U pretposlednjem broju NIN-a imao se pročitati zanimljiv feljton, odnosno prevod teksta „Arhivska groznica“ (Archive Fever) T. Bartleta (inicijalno objavljen 20. jula u magazinu The Chronical of Higher Education) u kojem glavne uloge igraju pokojni francuski filozof Žak Derida i Dragan Kujundžić, profesor slavistike na Univerzitetu Floride u SAD. Rečeni profesor Kujundžić bio je dugogodišnji Deridin kolega na Univerzitetu Irvajn (SAD), što je informacija od eventualnog interesa za poneke belosvetske univerzitetske uposlenike, ali