Ogledalo

/ 01.12.2013. u 20:05

Komentari: 16
Čitanost: 8881
/
Preporuke: 783
/

I nisam učio kada je bilo vreme. Pih, a mogao sam da smislim lek za neku boljku ili da konstruišem pogon koji bi omogućio ludima da stignu na planetu koja ima iste uslove života kao Zemlja ili da osnujem religiju koja bi se zasnivala na ljudima a ne na bogovima. Ali nisam učio na vreme. Nije ni sada kasno ali,

mislim da bih morao da postavim sebi 'niže' ciljeve.

Recimo, da izmislim ogledalo. Ne obično već ono koje će nam pokazati kakvi smo kada god uklučimo kompjuter, TV , otvorimo novine, oči. Ogledalo koje će nam stalno pokazivati kakvi smo. Bez ulepšavanja. Bez mitova. Bez laži. Ogledalo koje će nam pokazivati kakvi smo STVARNO. Makar to značilo i da smo ružni i prljavi i zli...i lepi i dobri i sve što zaista jesmo.

Setio sam se ovih dana jednog razgovora sa najboljim prijateljem nekoliko dana posle demobilizacije 1999. Sedeli smo tako i razgovarali da će nam svima biti mnogo bolje ako skupimo snagu i stanemo pred ogledalo i priznamo da je onaj lik koji vidimo naš. Da smo baš takvi kakvi kakve vidimo.

postavite na |

Komentari (16)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

iqiqiq 20:44 01.12.2013

Baš težak eksperiment

Sedeli smo tako i razgovarali da će nam svima biti mnogo bolje ako skupimo snagu i stanemo pred ogledalo i priznamo da je onaj lik koji vidimo naš. Da smo baš takvi kakvi kakve vidimo.

Veruj mi, vaspitana sam po onoj čuvenoj " da imam miran san" "da mogu da se pogledam u ogledalo" i uvek se preispitujem da li sam još uvek sposobna da pratim te dve niti.

Ovako nešto me poljulja
Bolesni dečak pomaže bolesnoj devojčici

obori me na kolena i onda se pitam "jesam li dovoljno uradila"

Hebote kako me bude sramota kada pročitam ovako nešto.

Boris Drenca 20:53 01.12.2013

Re: Baš težak eksperiment

i onda se pitam "jesam li dovoljno uradila"

svaki dan se pitam

dok imaš hrabrosti i snage za suočavanje sa ogledalom na dobrom smo putu

iqiqiq 20:58 01.12.2013

Re: Baš težak eksperiment

Boris Drenca
dok imaš hrabrosti i snage za suočavanje sa ogledalom na dobrom smo putu

sve teže, veruj mi...a opet, ne zavisi sve ni od mene, te ne mogu sve ni sama promeniti...

fantomatsicna 20:57 01.12.2013

Ogledalce ,ogledalce ko je...

Mislim da svako od nas ima to ogledalo u sebi.Neko veće, neko manje.Neko zagleda u njega ćešće,neko redje.To ogledalo se zove Savest.

livia68 21:05 01.12.2013

Ogledalo, ogledalce

satinelle 21:18 01.12.2013

sklonite mi ogledalo!

Neki jednostavno nisu sposobni da spoznaju svoje JA. Da li su izgubili ogledalo ili imaju neku moć da u ogledalu spoznaju samo savršenstvo bez mane i lutku sa naslovne strane, ne znam?! Spoznati sebe je najteže, nakon toga, knjiga je pročitana, a kraj je totalno nezanimljiv. Zato mrzim ogledala, svake vrste.

livia68 21:25 01.12.2013

Re: sklonite mi ogledalo!

livia68 21:30 01.12.2013

Re: sklonite mi ogledalo!

livia68 21:32 01.12.2013

Re: sklonite mi ogledalo!

livia68 21:40 01.12.2013

Re: sklonite mi ogledalo!

livia68 21:49 01.12.2013

Re: sklonite mi ogledalo!

da će nam svima biti mnogo bolje ako skupimo snagu i stanemo pred ogledalo i priznamo da je onaj lik koji vidimo naš.

Ne postoji "naš" lik. Svatko ostavlja SVOJ odraz. U svoje ime. Sebe.

satinelle 22:04 01.12.2013

Re: sklonite mi ogledalo!

livia68
da će nam svima biti mnogo bolje ako skupimo snagu i stanemo pred ogledalo i priznamo da je onaj lik koji vidimo naš.Ne postoji "naš" lik. Svatko ostavlja SVOJ odraz. U svoje ime. Sebe.

Kod nas se to popularno kaže: "pečat" (a i inače, bez njega ništa). Ko je doživeo samospoznaju, ne treba mu ni ogledalo, ni priznanje. Njemu je sve jasno!

shansona 22:55 01.12.2013

Nije to samo jedno ogledalo

Ljudi oko nas su naša ogledala.

iqiqiq 10:25 04.12.2013

Re: Nije to samo jedno ogledalo

Ne bih se baš sa tim složila, jer kažu da ne treba sebe uvek doživljavati onakvim kakvim te drugi vide. Treba čuti tuđa mišljenja, ali sami sebe najbolje poznajemo, ako hoćemo da se poznamo.

shansona 22:11 06.12.2013

Re: Nije to samo jedno ogledalo

Nekada davno, u malom udaljenom selu postojalo je mesto poznato kao Kuća 1000 ogledala.

Jedan, mali srećni pas čuo je za ovo mesto i odlučio da ga poseti. Kada je stigao, odskakutao je stepenicama do ulaznih vrata kuće. Pogledao je kroz vrata načuljenih ušiju, živahno mašući repom. Na njegovo čuđenje ugledao je sebe kako zuri u 1000 drugih srećnih psića koji živahno mašu repom, baš kao i on. Nasmejao se širokim osmehom i primio istog trenutka 1000 divnih, prijateljskih i toplih osmeha. Kada je napustio kuću pomislio je u sebi: „Ovo je predivno mesto. Često ću dolaziti ovde“.

U tom istom selu, drugi mali pas, koji nije bio baš srećan kao ovaj prvi, odlučio je da poseti kuću 1000 ogledala. Sporo se popeo uz stepenice i spuštene glave pogledao kroz vrata. Kada je video 1000 neprijateljskih pasa kako zure u njega, zalajao je na njih i bio je prestravljen videvši 1000 malih psića koji mu uzvraćaju zastrašujućim lavežom. Kada je otišao, posmislio je u sebi: „Ovo je užasno mesto, i nikad se više neću vratiti ovde.“

Sva lica na svetu su ogledala. Šta vidite na licima ljudi koje srećete?

japanska narodna priča

Черевићан 23:52 01.12.2013

кажи ми кажи

ако желиш праву слику себе,
опсидијан, њим затечен биваш
не казује слику лика твојег
него душе (ону коју скриваш)

(опсидијан, вулканско је стакло, тј. вулканска стена изграђена скоро потпуно од стакласте материје)