Ah, svi ti pijani i drogirani muzičari. Taj večiti čopor devojčica oko njih uvek spreman da ih raskomada. Sve te njihove prelepe i uobražene žene-trofeji. Sve te pompezne i nadasve glasne pesme sa dubokim ali i dobro skrivenim političkim porukama. Sav taj pravednički bes neshvaćenih heroja. Sav taj nemoral po hotelskim sobama, sav taj haos po bekstejdževima. Sva ta droga i sav taj seks...

... sve je to samo dobra komedija.

Naš krivični zakonik je neadekvatan kada se radi o krivičnim delima pribavljanja protivpravne koristi u privredi. Em je konfuzan, em ostavlja velike rupe. Pored toga, zaprećene kazne su blage i samim tim rokovi zastarevanja kratki. Kad tome još dodamo sistemsku nemogućnost tužilaštva da vodi istragu, izmakli smo ljudima koji treba da štite društvo od ovog raka koji ga izjeda, tlo pod nogama. Na današnjem dnevnom redu skupštine je predlog izmena i dopuna krivičnog zakonika.

Pred vama je jedan kraći tekst kojeg sam napisao pre više od godinu dana. Nikada ga nisam objavio na ovom blogu. Iako sam u svojim tekstovima i sam nekoliko puta kritikovao kontraverznu ličnost Sv. Nikolaja Velimirovića, jedan dramski pamflet mi je ukazao na potrebu da napišem nekoliko reči u nešto drugačijem kontekstu. Svima su dobro poznati moji stavovi sa kojima sam pokušavao da ukažem na kritičku uravnoteženost, poštovanje sagovornika u cilju produktivnosti dijaloga. Odlomkom koji sledi želim da ukažem na potrebu da kritičko mišljenje uvek moramo izražavati

          Za sebe mogu reći mnoge stvari, ali da sam apolitičan nije jedna od njih. Otkako znam za sebe, politika me interesuje. Neka od najranijih mojih sećanja odnose se na TV dnevnik - nisam imao pojma ko su good guys a ko su loši momci, nisam znao šta je partija, šta zastava, šta su izbori, ko su ministri i čemu služi premijer, ali znao sam, slutio sam bolje je reći, da se u celoj toj stvari zvanoj politika,

Gilles je na fudbal uvek dolazio poslednji. S njim dolazila i Sabrina, stajala bi pored ograde i stajala tako i gledala kako igramo fudbal. I po kisi, i po vetru, Sabrini nije smetalo da stoji i da gleda, mislili smo zbog Gillesa. Marko je uvek nosio Barcelonin dres, visok je i tih, ima strasan sut i skroman dribling. Ali trci ko konj i meni odgovara da je tu, jer ja ne mogu puno fizicki da izdrzim. Sergio je njegov zemljak iz Torina. Dok Marko navija za Milan Sergio je Juventusovac. On stalno nosi dresove irske reprezentacije i pojma nema s fudbalom. Dobar je za popunu tima  i kada neko od

U centru Novog Sada od juče postoji “Prolaz Srđana Aleksića», koji je dobio ime po mladiću iz Trebinja ubijenog u rodnom gradu zato što je branio komšiju i prijatelja Alena Glavovića, Muslimana iz Trebinja

Srđan Aleksić je imao 26 godina kada je ubijen. Bio je juniorski rekorder u plivanju i bavio se amaterskim pozorištem

Srđana Aleksića, vojnika Vojske Republike Srpske ubili su pripadnici te iste vojske pošto im se suprotstavio kada su na ulici htjeli da ubiju njegovog poznanika, Bošnjaka iz Trebinja. Dana 21. januara 1993. godine grupa pripadnika Vojske Republike Srpske je legitimisala osobe na trebinjskoj  pijaci. Nakon što su ustanovili da je jedna od legitimisanih osoba Alen Glavović, Bošnjak, počeli su ga maltretirati i tući. Tada je Srđan priskočio u pomoć Glavoviću, a četvorica vojnika su, umjesto Glavovića, kundacima pušaka pretukli Srđana. Od zadobijenih batina Srđan je pao u komu, i preminuo je 27. januara 1993. godine.  

Srđanov otac Rade tada je napisao čitulju u kojoj je naveo:
"Umro je vršeći svoju ljudsku dužnost."

Htela sam ovih dana da primenim jedno malo odvikavanje od blogging-a, i da se javim negde u avgustu, e da bismo se malo odmorili, kind of reset.  Ali kao što vidite ne ide mi lako, pa velim, ko priznaje pola mu se...Sledi redovan sezonski izveštaj iz mog sokaka. Nekako s proleća sam govorila na blogu nekog od manccini-jevih da ću zasaditi nešto svojom rukom, da vidim kako je to. Sve se to primilo, cvetalo...

Da l' sam ja vama pričala o tome koliko volim leto? Nisam? Nije moguće da sam to propustila...imam jedno par tema o kojima sam želela da vam pišem, baš onako fine, al' ne vredi...em bi vi mogli da ostanete uskraćeni za informaciju o mom voljenju leta, em ja i tako na današnjih 180 rernskih stepeni, s obe strane, prosto nemam emocija ni za šta drugo no za ovo...pa, daj da i ja izrabim više no opšte zlostavljani pridev u poslednje vreme, prelepo leto.

Ako ste mislili da naša Spartanka Afrodita zna da piše samo predloge projekata potencijalnim donatorima - gadno ste se prevarili (kao što sam se i sama, jadna ne bila, prevarila)! Nisam ja znala da ispod te Mire trista vire, ljudi moji... sve dok žena ne osvoji prvo mesto na Bazarovom konkursu "Najlepše ljubavno pismo"!

U konkurenciji je bilo blizu 1200 pisama, a pobedilo je pismo koje napisa Zorka Kovačević, na blogu poznatija kao Spartanka Afrodita. Za nagradu našoj Zorki/Spartanki šije se plava haljina kakvu je nosila glumica Sloboda Mićalović u seriji "Ranjeni orao", u kojoj je tumačila lik Andjelke.

Sutra (petak, 24.7) u Bazaru izlazi intervju s pobednicom, a sledećeg petka i slika u sašivenoj haljini. U intervjuu koji je, kao pobednica na konkursu dala Bazaru, Zorka je dosta pričala i o našoj GI "Majka Hrabrost". Dakle, zabavite se sutra u nekoj debeloj hladovini uz Bazar i intervju s nepopravljivo romantičnom Spartankom Afroditom!

A sad pobedničko pismo (najlepše ljubavno):

Rođake ubijenih Srba na žetvi, najviše boli činjenica što, kako kažu, ni posle deset godina niko nije odgovarao za ovaj zločin.

 Iz vesti sa sajta B92 o desotogodišnjici zločina u Starom Gackom

 Reče mi neko ovde pre neki dan „pa vi ste Ms Milić velika čekalica“. Čudno, al umem baš da budem nestrpljiva, i to često isitčem ko svoju glavnu manu. Al evo, možda zato što i nisam  imala

Priču o vodoinstalateru koga je domaćica iz (blaženog) neznanja bacila u stanje nesvesti, a tipovi iz hitne pomoći ga 'iskipovali' na stepeništu prasnuvši od smeha kad su čuli šta mu se desilo je samo bledi vic naspram priče iz života koja se desila na jugoistoku Turske koliko pre dva sata. Još je nema na Jutjubetu (mada ne sumnjam da će je biti) pa moram staviti ovaj link – video govori više od 10.000 reči...

http://www.nytimes.com/2009/07/26/magazine/26karadzic-t.html

Ma kakva crna finoća? Kakva saosećanja, pristojnost, vaspitanje? Kultura? Ko izmisli onu budalaštinu da lepa reč i gvozdena vrata otvara? Možeš da se sklanjaš, da paziš na svoje reči i dela, možeš da budeš dobronameran i pristojan koliko hoćeš! Ali... Kad tad ćeš shvatiti da je motka iz raja izašla i da oni s kojim se svakodnevno srećeš samo od sile zaziru.

Gledaj me, bre! Otkad pamtim neko mi zvoca – nemoj ovo da se onaj ne naljuti; nemoj ovako, meni se više sviđa onako; pazi na ovo, da ti ne bude ono... Nemoj da se dereš, nemoj da plačeš, nemoj da se smeješ,

  Vec nekoliko dana "Politika" veoma pomno, i ambiciozno "gazi" na temi zvucnog naslova "Ko je pustio Tompsona u Srbiju".

O cemu se radi. Pre neku nedelju na HRT 2 emitovan je(repriziran) koncert Tompsona, hrvatskog pevaca koji je.....vec se dobro zna te nema potrebe ponavljati.Zasto je HRT to reprizirao, to je vec problem HRT-a i njegova uredjivacke politike. Verovatno urednik Zvonko Varosanec( nekad smo saradjivali u vremenima  Bratstva i Jedinstva-Beogradska i  Zagrebacka hronika)  zna zasto je to uradio ili zasto mu je reklo da to uradi.

I sto rece Boris Tadic danas ,u