U poslednjih nekoliko meseci sam svašta saznala: najvažnije, da države ne vole da njeni  gradjani  žive izvan granica svoje države. A da druge države u kojima bi ti gradjani  voleli da žive, takodje ne vole  strane gradjane da tu žive. I  nisu u pitanju bogate i siromašne  države, već i  one srednje, nikakve, nevidljive: jednostavno to je princip svake države.  Sve su države umišljene da su najbolje na svetu za svoje državljane i kad, ne daj bože, poželiš da tu  besmislenu teritorijalnu monomagiju dovedeš u pitanje, država se ponaša kao prevarena ljubomorna,

Na današnji dan,

pre četrdeset osam godina,

u Borbi je objavljena vest:

"Mladi beogradski književnik i dobitnik Oktobarske nagrade grada Beograda za 1960. (za zbirku "Vatra i ništa", "Prosveta", Beograd) nađen je u nedelju mrtav. Posle uviđaja organa SUP, utvrđeno je da je Miljković izvršio samoubistvo. Istraga povodom ovog slučaja je u toku."

Istraga je

  Da citiram ja Ms Milić od  letos: jebe mi se s kim će Vučić i isti. Evo šta sam, između ostalog,  tom prilikom napisala:

MISLIM, DA USVAJAM U SKUPŠTINI SSP SA EU SA RADIKALIMA KOJIMA JE RATKO MLADIĆ HEROJ, A DA EU NI PRELAZNI SPORAZUM MOŽDA NECE DA NAM ODMRZNE UPRAVO ŠTO TOG ISTOG MLADIĆA NE HAPSIMO VIŠE. Pa ni  pokojni Jozep Heler ne bi bolje.  Nadam se i da neko iz  EU cita ovaj blog. Svi su isti. I dalje. Radikali, mislim. Danima mi pada roletna na oči od toga što čak i „moj“ Danas i-ili  ljudi koje cenim spekulišu da li je Toma reformator u povoju, potencijal za "pacifikaciju" malte ne za deradikalizaciju Srbije. Na osnovu čega tačno!  Fala bogu Danas dođe sebi danas pa napisa da  sukob u SRS nije  ideološki već oko kasice prasice.

Uz pomoć pravog leka, možeš živeti skoro normalan život 

Sledi kratki dokumentarac koji još uvek ne mogu da snimim zato što se odigrava u budućnosti, pa valja sačekati. Važno je da je sve spremno. 

==============================

(na ekranu se smenjuju slike sportista kako bacaju koplje, trče, plivaju, igraju odbojku,

.

Odmah da kažem nisam političar, a ni politikolog, nisam, nedaobog, ni politički analitičar, ali politički zrelo i logički zdravo razmišljam. Sve tako razmišljajući došao sam do rešenja za unapređenje rada naše Skupštine.

Evo mojih predloga za Poslovnik.  

                Parlament bi bio u stalnom, takoreći danonoćnom zasedanju. Narodni poslanici bi raspravljali do mile volje, držali bi govore bez vremenskog ograničenja, glasali, nadglasavali se, diskutovali, replicirali, oponirali, vikali, psovali, pljuvali, pevali, kleli jedne

dve vesti su se pojavile danas.

prva implicira da se neko bavi nekim nedozvoljenim radnjama skrivanja izvestaja o realizaciji budzeta 2008.

to je proslost (mislim radi se o proslom vremenu - o parama 2008me godine)

druga vest govori nesto o buducnosti.

 pojasnjenje:

 kada se radi rebalans budzeta moguce je raditi 2 stvari

Naleteh slucajno na blogu Ninoslava Randjelovica na post nase sveznalice Ivane za koji mislim da zasluzuje mnogo veci publicitet ... POSEBNO na ovom blogu, na kome smo o ovoj temi toliko diskutovali. Pa evo ovde prenosim njegov sadrzaj:

АМЕРИЧКИ ПРЕДСЕДНИК СЕ ЗАХВАЛИО ПРЕДСЕДНИКУ ТАДИЋУ НА ЧЕСТИТКАМА 

БЕОГРАД - Председник САД Барак Обама упутио је данас

   Odmah, na početku, da se ispovedim. Ja sam žena. Vozač. Loš vozač.

     Vozim Opel kadet - suzu (od milošte SuzAna) iz 85. godine. Moj auto ima bogat unutrašnji život i radi kad mu je i šta mu je volja. Moje je da osluškujem i nadam se najboljem. A retko kad izađe na dobro.

     Vožnju sam položila u poznim godinama (30) i od tada vozim svakodnevno. Živim u teškom predgrađu i da bih se dokopala dokopala vrtića, škole, posla, lekara...moram da vozim. A nije mi se dopalo ni na prvom času vožnje i ne sviđa mi se ni devet godina kasnije.

Поред свих обавеза, нађем бар с времена на време, који сат, да свратим у ону моју агенцију о којој сам вам већ писала, и обиђем оне моје. Разрађено је то, ради само од себе, нема више оних страшних писама с темама о суициду, (најело се то па побеснело!) али кад навратим, увек ми издвоје пар неких писама, којима се људи, а посебно, божемеопрости,

Verovatno ritam (jednom godišnje) čini da odlasci (dolasci? evo već sam zbunjen) u domovinu budu neka vrsta emocionalnog molotovljevog koktela. Boravci tamo me uvek zbune, izazovu mixed emotions i blokiraju na neko vreme. Pretpostavljam, po primerima nekih prijatelja koji češće odlaze/dolaze tamo, da bih oguglao ukoliko bih odlazio/dolazio češće.

Gdegod da krenem, svuda mi se kače, i sa mnom bi da se gnjave, deca i psi. Muška deca i ženski psi. Valjda sam sa tim zverkama uvežban. Sin od gospođe crnkinje, što drži radnju u prizemlju, Pirule ga zove majka, kad me vid pruža ruke iz kolica i, hoće da ga bacam u vazduh. A mala Karmen, ćerka od Margaride s drugog sprata, kad me ugleda, obeznani se od plača i krije lice. Kerovi reže na mene, a kuje mi se umiljavaju.

No, lako je nama ljudima. Nas je Bog, ili kodog

Od kako je počela svetska ekonomska kriza (SEKA), stalno slušam o tome kakve su i kakve će biti njene posledice za nas obične smrtnike i tzv. umetnike na slobodi: odpuštanja, nezaposlenost i ostali oblici svakodnevne strave i užasa. Slušam, takođe, kako vlade u raznim zemljama donose neke mere koje bi trebalo da ublaže tragediju. Po drugoj strani, jako malo se priča o tome ko je, kako i zašto izazvao SEKU i, shodno tome, kakve će posledice biti za one koji su je stvorili.

Uzrok za SEKU još uvek nije centralna tema, iako je za uspešno lečenje važno da se nađe i definiše uzrok bolesti. Nije teško dati odgovor na pitanje zašto se o tom uzročnom aspektu SEKE ne govori mnogo, jer je jasno da bi onda neki moćni ljudi trebalo da odgovaraju zbog izazivanja planetarnog kolapsa koji će, kažu, tek da eskalira.