"Vreme je da se okrenemo budućnosti, da zajedno predano radimo na bržem razvoju, da ne ostavljamo probleme svojoj deci nego da ih sami rešavamo", rekao je Cvetković.

"Nemamo vremena za političke razmirice, ovo je vreme kada odlučujemo kako će naša zemlja izgledati za 10, za 20 godina. Srbija ima snage za to, a ta snaga leži u bogatoj tardiciji, pre svega, i u jasnoj viziji i u dobro osmišljenoj startegiji"

Bitka da zaposleni u porodilištima nose bedževe s imenom, prezimenom i funkcijom polako poprima razmere Kosovske bitke. Uprkos tome što je ministar Milosavljević, prilikom našeg zajedničkog gostovanja u emisiji "Stanje nacije" rekao da je nošenje bedževa zakonska obaveza medicinskog osoblja, na poslednjem sastanku održanom u Ministarstvu zdravlja (početkom februara), saznasmo da NE POSTOJI

 Naslov je vodio na tekst u potpalublju koji je izbrisan.

Osim pizze na svakom cosku, velikog izbora vina i vjerojatno kolicine smeca za vrijeme talijanskog strajka, New York i Napulj veze geografska sirina. Pa ipak, iako su na gotovo istom stupnju, sto zbog hladne struje koja se ovuda smuca, sto zbog sjevernih vjetrova...klima se itekako razlikuje. 

Nema niceg ljepseg nego kad ti u petak jave da ne moras na posao jer je pao

- tekst posvećen Dimitriju Davidoviću, njegovoj sudbini i dubokim tragovima koje je ostavio u istoriji, novinarstvu, politici, diplomatiji, zakonodavstvu, pa čak i medicini, živeći i radeći u Zemunu, Sremskim Karlovcima, Beču, Kragujevcu, Beogradu, Budimpešti, Kežmeraku, po Austriji, Mađarskoj, Jevropi  i Srbiji, sve do Smedereva gde umire "sahranjen na ledini", siromašan, zaboravljen, potpuno neopaženo od savremenika i verovatno bez svesti o tome koliko dubokog traga je svojim životom neizbrisivo ostavio -

Slobodan Jovanović za njega kaže :

"... i on spada u grupu onih istina naivnih, ali dobronamernih Srba iz Austrije, koji su u naš politički život prvi uneli ideju o pravu, i pokušali da od jedne zemlje još primitivne, s patrijarhalnim pojmovima i hajdučkim naravima, načine modernu državu".

Do Dimitrija Davidovića, jezički običaj je bio da se najviši pravni akt naziva "konštitucija", a on mu je dao ime "Ustav". Po danu donošenja 02./15. februar i po prazniku "Sretenje", taj Ustav se kasnije često naziva i "Sretenjski". A napisao ga je - Dimitrije Davidović.

Dimitrije je vršnjak i savremenik velikih revolucija.

Ne mogu da verujem da je već mesec dana prošlo, a da nisam analizirao ni jednu TV emisiju. Prošlonedeljno prepisivanje mog prvog bloga se ne računa. Ovoga puta došlo je vreme za jednu od najpopularnijih. Koju drugu da analiziram na isteku dana zaljubljenih od čuvenog ultramegagiga popularnog "Sve za ljubav" serijala. Neću da pišem o nezainteresovanom voditelju koji smatra da je dovoljno da se pojavi i da se emisija gleda. Iskreno, i jeste tako. Neću ni o dijalozima unutar emisije, niti o bratu i sestri koji se nisu videli 30 i kusur godina, a žive udaljeni jedno od drugog 200 kilometara,

Da li ste nekada rekli da ovo/to/nešto nikada nećete uraditi, a onda ipak - uradite?

E, ja jesam. Možda bi bi bolje bilo da sam od reči i da ne pišem ovaj blog. 

Nisam htela da otvaram blogove, osim onih koje pišem u svojstvu urednice, gde objašnjavam i po potrebi  - a da je potrebe bilo to svi manje-više znate - se izvinjavam zbog propusta u mom i našem radu.

Ipak ....

Zagađivanje vazduha, sve manje zalihe pijaće vode, poskupljenje energije, sve slabiji ulov ribe, izumiranje životinjskih vrsta… Umesto da smo se našli u situaciji da sa radošću iščekujemo novo doba, početak 21. veka obeležavaju ove zlokobne rečenice. Na sve to nadovezali su se, najpre finansijski kolaps, a zatim i gotovo opšta privredna recesija. Umesto da iščekujemo znatno bolje, dali bismo mnogo da se vratimo na ono od pre nekoliko godina.

Kada nas neko zapita šta bismo mi mogli da uradimo da stvari krenu nabolje, sležemo ramenima. Šta može da uradi pojedinac protiv

Poštovani čitatelji bloga B92, prenosim vam intervju sa mojom malenkosti objavljen u dnevnim novinama Borba povodom reakcije SPC na donošenje statuta Vojvodine, pod naslovom: "Sinod se oglasio posle pritiska vojvođanskih arhijereja"

Izvor: Borba, 14.02.2009

1. Koji je, po Vama, razlog da SPC izadje sa jednim ovakvim
saopstenjem protiv statuta Vojvodine, 4 meseca nakon sto je bez
problema prosao u vojvodjanskom parlamentu?

Određena nagađanja koja u Vojvodini kruže, govore o tome da su arhijereji vojvođanskih eparhija napravili pritisak na Sinod SPC kako bi se on oglasio povodom pitanja Statuta Vojvodine. U tom slučaju je do ovakve reakcije Sinoda trebalo da dođe nekoliko meseci ranije da je na čelo Sinoda SPC došao drugi patrijarh, ali kako je situacija krenula drugim tokom, do zvanične reakcije došlo je znatno kasnije.

Uvod

Bice kratak jer gorim da krenem sa pricom. Ne znam zasto bas sada. U to vreme sam u Severnoj Americi (koju cu nadalje zvati ‘Amerika' jer kontinent podeljen izmedju dve drzave, sa repovima zapalim Meksiku, to moze da podnese) bila jedva par godina. Neke od ovih epizoda su se pojavljivale ranije u odlomcima ili slikama i u drugim pricama, ali niti ja znam gde su one sada, niti to ima neke vaznosti u ovom trenutku kada je sve doslo na pravo mesto. Ono sto sam zelela da kazem je da tek sada uvidjam da je put u San Francisko bio jedno misticno putovanje u dolinu koja je moja, i samo moja. Nisam joj zapamtila koordinate, ali ne mari.

Dok srčem prvi jutarnji čaj ...

Srk ...

Razmišljam jutros kako su  novinari uspeli da saznaju, većinu plata naših javnih ličnosti ...Od toga koliko zaradjuje Novak Djoković pa do toga kolika je plata sudije Vrhovnog suda...Koliko kapiram,još jedino nisu provalili kolika su moja primanja...ali kad bolje razmislim, to je velika nepoznanica i za mene samog...

Srk...

Kad sam već kod plata...čitam kako će direktori javnih preduzeća i dalje zadržati iste plate...što će gradjani kroz račune tek

Gradske price...(deo I) 

U našim gradovima živi jedna posebna vrsta ljudi, koji ne kriju neospornu činjenicu da su rođeni baš u tom gradu, a ne negde drugde, a ne negde sa strane. To smatraju čistom plemićkom titulom.
Za njih su svi došljaci, čak i oni koji se ne osećaju tako, čak i oni koji se u taj grad doselili posle rata.
Takvi ljudi se namršte zapravo kada uđu u neki klub, kome inače ne pripadaju, tada nadmoćno jedni druge pitaju ko su. Uopšte, ti došljaci što tako ponosno sede pored njih.

Ovaj tekst je specijalno pisan za ovaj dan i ovo mesto. Danas je 14. februar, dan Sv. Valentina. 

Sveti Valentin (zaštitnik zaljubljenih) je bio episkop i mučenik, a živeo je u 3. veku. Pogubljen je 269. godine odsecanjem glave u doba kad je Rimskim carstvom vladao car Klaudije II.

Kasnije je car Julije I u 4. veku nad njegovim grobom podigao baziliku, i od se tada taj svetac počeo slaviti među hrišćanima.

U 15. veku je ovaj svetac povezan sa praznikom zaljubljenih (dan zaljubljenih), što se održalo do danas.
Dan Svetog Valentina

Tokom nedavnog putešestvija Istočnom Anglijom, prijatelj me je poveo u birding, u potragu za guskama, u zemlji koja je ptičarenje i izmislila. Moram priznati da se bolje osećam kada kažem da brojim guske, nego, recimo, da brojim patke. Naime, par zima sam proveo u timu koji je po Srbiji pratio seobe i zimovanje

Na Dan zaljubljenih, odlučili smo da širimo ljubav i to prema onima koji nas ne vole, da ne kažemo, mrze. Držeći se hrišćanske filozofije širenja ljubavi, okretanja drugog obraza i postulatom ko tebe kamenom, ti njega hlebom, odlučili smo da one koji nas ne vole počastimo specijalnim Queeria hlebom od integralnog brašna. Ali, kao što znate SEKA (Svetska ekonomska kriza) je uzela maha, tako da ne možemo priuštiti da svima damo po parče hleba, zato smo prinuđeni da organizujemo glasanje za NajHomofoba 2008. godine. Pobednik ili pobednica kao glavnu nagradu dobiće parče specijalnog Queeria hleba od integralnog brašna, koji će lično, svojim rukama, umesiti aktivisti i aktivistkinje "Queeria centra", po tajnom, strogo čuvanom receptu.

Za parče Queeria hleba od integralnog brašna, takmiče se: