Pojedinac može imati snage da pokrene ceo sistem!

 

Naša Kru, naša draga Branka kengurica, "žena koja je promenila pravila i pokrenula sistem", od sinoć je nosilac značajnog društvenog priznanja. Na posebnoj svečanosti upriličenoj u Bitef Art Caféu, Disruption priznanje za 2008. godinu dodelio joj je prvi dobitnik ovog priznanja Ivan Tasovac.

 

LunaTBWA je pre pet godina ustanovila ovo priznanje kao deo sopstvenog programa društvene odgovornosti, s ciljem da podrži i skrene pažnju na pojedince i institucije u Srbiji, koji idejama i radom prevazilaze konvencije i iskaču iz limitirajućih zadatih okvira, postižući tako izuzetne rezulatate, kako u sopstvenom, tako i u interesu celokupne zajednice.

 

Vec dugo slusham kako je Archibald Rajs tako dobro josh onomad sve razumeo i opisao. Potpuno je sagledao srpsku dushu i narav, probleme i korene problema koji tishte Srbe, i chak je i znao kako da se isti prevazidju. Sve je to Archibald znao i sve je rekao Srbima bez ikakve nadoknade u svojoj knjizi Chujte Srbi, a Srbi josh uvek ne slushaju iako im je sve lepo objashnjeno i napisano.

Dakle poshto volim da chitam, odem da vidim o chemu se radi. Prochitao sam verziju na srpskom, 61 strana, 2005, u izdanju Ethosa, sa kratkim predgovorom Chedomira Antica. Da odmah kazhem, da sam

 

 

Moderacija

        U trenutku kada svi svode raćune za ovu godinu, kad se dele odlikovanja i nagrade, kad se čestita sve i svašta , želim da kažem nešto o svom utisku godine na blogu.Možda je on i za još nekog, jer je  tada oboren rekord...

        Ovo nije oda autoru ili tekstu, ovo je priča o nama blogoholičarima.

        Bio sam još u blogo-pelenama kada je 03.10. u 20:24 izašao tekst meni tada malo poznatog Unfuckable-a.Zvao se ''Born To Be A Šonjo''.Tekst je bio o nekoj Ivani iz V. beogradske gimnazije, o žurci kod nekog intrigantnog lika,

Thais

Posle mnogo godina otisla sam u operu; Redjo u Torinu: na programu je bila  Thais ( Massenet).
   Posto sam krocila u prelepi prostor koji je dizajnirao Karlo Molino, setila sam se zasto ne idem u operu vec godinama, jos od vremena Skale kad sam zivela u Milanu : zato sto ceo taj raskos i sjaj retko da je zasluzivala predstava koju bi samo malo njih iz poslednjih redova mogli da procene.
   Epa, posle nekoliko minuta predstave pocela je da me hvata nervoza, neki neizdrz: prepuna sala sveta, vrlo malo mladih.

Sve svoje letnje raspuste detinjstva proveo sam na selu igrajući se sa romskom decom. Kuća mog ujaka, to jest, rodna kuća moje majke je poslednja u selu i iza nje se pruža fascinantan primer arhitekture romskog naselja. U istom nizu nalazi se i kuća seoske učiteljice Milje, majke Ivana Ivanovića, književnika

 

 

Inspirisalo me neshto shto sam chitala skoro a ne znam gde...dakle...

Idete u biblioteke jel da? Dali ste nekad nashli neshto u knjigama, neshto shto ne pripada tamo, neshto kao listic papira za telefonskim brojem? Mozhda ste chak i pozheleli da okrenete taj broj? Mozhda ste imali prilike da nadjete shtapic za chishcenje ushiju, metak, pilule, pornografiju, novac? Ja sam nalazila bube u starim knjigama, cvet lepo osushen i spreman za herbarijum,

Sve znam. I da je finansijska kriza. I da šta će mi to. I da već imam tonu, tonu i po. Znam i da me ukućani, a bogami i bliža okolina, gledaju sa lakim podsmehom, kao rovitog pacijenta, koji sa izdresiranim osmehom »Izlečio sam se, jesam majkemi« ide tankom žicom, štiklom nagnutom ka opsesiji protiv koje tableta nema. Najgore je što u njihovim očima sa tri bore osmeha u uglu, vidim navodno razumevanje. Oni kao shvataju kako je meni, jes' im godinama nerazumljivo, ali vole oni mene, neka sam i takva.

Za to vreme ja se krećem korakom lečenog, a neizlečenog bića, koje zlotvori trgovački dovode u neizdrž na samom kraju skoro godišnje apstinencije. Da ne bi bilo nesporazuma, popalili su cakliće i svetliće, kojima ne samo da mame mene, nego će garant da stignu i posetioci iz svemira, koji već danima ne mogu da spavaju od svetlećih perpetuum telegrama, na temu proslave predstojećih potrošačkih praznika.

Postignut dogovor sa Rusima
22. decembar 2008. | 10:48 -> 12:47 | Izvor: B92

Beograd -- Delegacija Vlade potpisaće 24. decembra u Moskvi ugovor o prodaji NIS-a i sporazume o izgradnji gasovoda Južni tok i skladištu gasa Banatski Dvor, saznaje B92.

Politika piše da su pregovori o završeni sinoć prihvatanjem predloga Srbije o investicijama i socijalnom programu. Kako navodi list, ruski Gaspromnjeft se saglasio da do 2012. investira više od 500 miliona evra u NIS bez obzira na posledice svetske finasijske krize.

Vlada

Mali signali su SOS za ljubav....

Pesma Nataše Bekvalac

Skidala se ja sa tabloida jedno vreme. Mislim ono ne kupujem kurirpresspravdu od kad su u paketu bili 55 din dok šetam Mc Milića  ujutro. Pazite, jesam bila addict, bilo dana kad isti kasne u žuti dragstor pa sam išla do Cara Dušana samo zbog Kurira. Al kako  nekako sve poče da se  izjednačava, ni čedabebamilićvesić više nisu državni neprijatelji broj jedan, tako ja odlučih da je vreme za redukciju treša i otvaranje prostora za nešto

Novogodisnja cestitka

Ferihegyi nemzetközi repülőtér, ili ukratko Ferihegy, aerodrom je u Budimpešti. Početkom devedesetih, kao posledica nepravednih i ničim izazvanih sankcija (neopravdanih, nezasluženih, nehumanih, do sada nevidjenih...) bio je polazno i dolazno mesto kojim je Srbija izlazila u svet. Svojom (ne)srećom, iz Budimpešte sam leteo da bih se brzo vratio, za razliku od desetina hiljada onih koji su otišli da se sklone, neki na kratko a neki "na nikad više". Uglavnom su svi isto ostali. Bio sam redak od te sorte. Obično su kombiji i autobusi bili puni onih koji su putovali duže i na duže, ili majki, tašti, svekrva i muških polovina koji su odlazili na tri meseca, da vide unučiće i pomognu svojima u dalekom svetu.

 

Koliko nas je samo putovalo tada jedinim koliko - toliko prihvatljivim putem u svet. Desetine kombija i autobusa svake noći jezdilo je ka i sa Feriheđa. Veliki deo renoviranja i proširenja aerodroma je naš doprinos. A izrastao je u drugi po veličini u novim zemljama EU!

 

U svakoj državi, pa i ovoj našoj, sve se vrti oko ekonomije i para. Follow the money, rekli bi anglosaksonci. Pare su potreban, naravno ne i dovoljan, uslov za ogromnu većinu stvari. Kad je već tako, koliko u stvari znamo o novcu i osnovnim ekonomskim pravilima? Još važnije, koliko nam znaju lideri? Na primer, kad hoće da prodaju/privatizuju državno preduzeće. Čin prvi, u kancelariji sreskog načelnika ...

 

Na kraju ove godine, koja je - uz ostalo - bila i sedamdeseta godišnjica (za Čehe, Slovake ali i sve druge) važne 1938., dajem prostor gostu-autoru Miroslavu Krleži. On je ljubazno donirao svoj esej o samoodređenju, napisan 1943. godine. Aktualan, sasvim. Dakle, evo što piše gospodin Krleža (tek neznatno skraćen):

 

Samoodređenje

O „Samoodređenju naroda

Kako ispricati pricu o gradu o kome sa vec mnogo zna?  Las Vegas je grad prema kome se ljudi najcesce odnose sa predrasudama.  Prvo sto moram da kazem, to je  danas “grad greha” isto onoliko, ni manje ni vise, nego bilo koji veliki svetski grad.  Kazu da je najsjajnija tacka na zemlji koja se vidi iz svemira, te da ima najcistije