Vozio sam vec skoro ceo dan. Kuma je sedela do mene i nadoknadjivali smo godine i godine propushtenih razgovora. Devojchice su nas zabavljale sa zadnjeg sedishta. Vesele i chavrljave, bilo im je izmedju sedam i devet godina, tri njih, svima prvi put da idu na more. Mislio sam kako je ovih zadnjih desetak godina bilo prokleto. Kad je meni bilo devet godina ja sam vec devet puta bio na moru. Verovatno i vishe od devet puta.

Nije lako kada roditej zna da je njegovo detinjstvo bilo jednostavnije i lepshe nego ono shto je ponudio svojoj deci. U nashem sluchaju, cela generacija

Poslednja godina XX veka bila je za Srbiju hvatanje poslednjeg voza na relaciji prošlost - budućnost, odnosno Azija - Evropa. Dogadjaji od 5. oktobra 2000. zapravo su dovršen, zaokružen 9. mart 1991. Da se tokom devetomartovskih demonstracija na početku decenije išlo do kraja, odnosno da se posle osvajanja srpskog parlamenta krenulo i na zgradu RTS-a, tada TV Beograd, istorija Srbije ne bi bila toliko krvava i tragična kao u "godinama raspleta" koje su usledile.

Glavni akteri devetomartovskih "gibanja", pored opozicionih beogradskih intelektualaca, čiji je simbol bio

Стари текст

Leto je prošlo, ona moja agencija, gde srećem ljude sa različitim problemima, počela je da radi. Dakle, ništa se nije promenilo, ljudi imaju sve više i više problema, a ja sam prosto zatrpana pismima. Mogu vam kazati, da u svemu prednjačimo, mi žene. Svakakve mi se javljaju, ali iako su one mahom my feminine inspiration, božemioprosti, s nekima od njih ne mogu da izađem na kraj. Evo ova na primer! Piše...

Draga moja,

Dok srčem prvu jutarnju kafu ...

Srk...

Listam Blic, srkućem kaficu, i pogledom prelazim preko krupnih naslova...

Srk ...

Pa tako čitam da je g. Borisu Tadiću posle istorijske rečenice '' Hapsiga '', u Berlinu uručena nagrada ''Kvadriga ''...tako ti je to u politici...j...ga...

Srk ...

Radikali se pocepali na naprednjake i nazadnjake...pa tako saznajem kako je naprednjaka nazadnjak pljunuo u lice...a ovaj je nazadnjaka šutnuo u d.pe...sve u skladu sa političkim programima koje zastupaju...

Srk ...

                                   RODITELJI U CRNOM

                       Saopštenje za javnost, Beograd 4.10. 2008. 

     ČETIRI GODINE OD TRAGEDIJE U TOPČIDERU-STOP ZABORAVU

Prdedstavnici udruženja roditelja, rodbine i prijatelja civila i vojnika postradalih od devedesete naovamo pod još uvek nerazjašnjenim okolnostima - RODITELJI U CRNOM će se  sutra, 5. oktobra 2008. u 11 časova okupiti ispred ulaza u kasarnu

Piše: Boban Stojanović  

Dragi i drage,
Elem, pre nekoliko godina kada je ovaj blog počeo sa radom usudio sam se da njegovim urednicima pošaljem linkove za neke od tekstova na sajtu Queerie. Dobili smo zeleno svetlo i to je bilo cool. Od tada pa do danas, korisnik „queeria“ objavio je na desetine blogova od kojih su neki skrenuli pažnju, mahom tabloidne i desničarkse javnosti. Kao jedan od autora pomenutih blogova, pored Peđe, uvek sam naglašavao važnost postojanja slobodnog mesta koje može da podnese i samo/ironiju, i ošru kritiku društva i sprdanje manjine nad većinom, kao što se većina redovno sprda sa manjinom. I još neke kreativne stvari pride.
No, poslednjih meseci stvari su se promenile. Nekoliko mojih tekstova doživelo je oštre osude uredništva/moderatora bloga. Pisati za medij kao što je blog i imati veliki osećaj samocenzure ne uklapa se ni u politiku bloga ni u moj lični odnos prema slobodi izražavanja. Smatram da su neki od ovde objavljenih postova sadržali i sadrže mnogo više uvreda, mržnje, skrivenog govora mržnje i diskriminacije, nego neki od navodno spornih tekstova na blogu Queerie. Smatram da je ovaj blog izgubio svoju jačinu koju je imao u početku i da je njegov sadržaj potpuno razvodnjen u ime jednakosti i tzv. demokratije.
Upravo iz tih razloga želim da se kao autor odjavim sa bloga i da virtuelno pero prepustim mom drugu, kolegi i bratu Predragu Azdejkoviću :)

Za sve drugare dostupan sam na mailu: boban_stojanovic_wib@yahoo.com
Kiss svima,
Boban

ps. Odjavni tekst koji sledi pisan je za sajt pescanik.net i objavljen je 4.10.08.

     evo...evo nastavljam se. Ko nije pogledao šta je bilo u prethodnim epizodama - ko mu je kriv?

  Ja pre svake pauze moram da zbičim jednu kaficu, i tako ti za vreme srkanja prelistavam  dečju enciklopediju i tražim naučna objašnjenja za moje probleme. Ovih dana me muči pitanje : Kako prići MP3 devojci* i naći put do njenog srca (*MP3 devojka - osoba ženskok pola sa slušalicama u ušima, modernim čizmama do struka, i stalno čačka neke dugmiće ). Čak ni u zabavniku nisam našao odgovor, pa molim uvažene pacijentkinje da mi pomognu u pisanoj formi. Ona koja

Slabo gledam TV. Najmilije dugme na daljinskom mi je sleep. Ako sam suviše umoran za čitanje pre spavanja namestim TV da se isključi za 45 minuta i legnem, puštajući da me background noise uspava (ni tada ga ne gledam). Posledica je da mi je znanje o trenutnoj turskoj TV produkciji relativno ograničeno. To se posebno odnosi na sapunice. No, to ne znači da nisam uhvatio njihov šmek. Na početku mog života ovde sam gledao neke ovdašnje sapunice - one su sjajan način da se uči jezik.

Ja ne volim da budem u društvu osobe sa kojom ne mogu da jedem za istim stolom.

Manje je od malog a veće od najvećeg. Ispod kapaka sakriveno. U mašti nacrtano i na platnu tmine skrojeno. Tišinom oblikovano. Mirisom ustalasano. Nemirom protkano i sačinjeno. U smiraju sanjano. Kao najlepši san zaslađeno. Kao sumrak neuhvatljivo.

Trenutak.

Ponekad se u snu probudite. Ne mislim onako - probudite iz sna. Probudite se u snu. Unutar njega. Postane Vam san duži. Razvuče se kao žvaka. Poprimi oblik. Dobije boju i zvuk. I dalje je san, ali više nije

Šonjo i Krvava Meri
  Ivanu sam upoznao u kasno leto '81, na velikoj žurci u velikoj gajbi Velikog Baje V bg gimnazije – tj Budućeg Velikog Baje gradskog odbora jedne Buduće Partije, srpske inkarnacije Džefa Kolbija, što je bila vip karta za "most wanted" kod devojčica u to vreme.

Evo sedim i cekam obracanje direktora CERN-a Roberta Ajmara.

Treba da saopsti sta se desava, ali na zalost to radi na francuskom (neka glupa cernovska logika da naucnici ovde treba da pricaju francuski). Srecom ima slajdove na engleskom pa neke stvari mogu da procitam, a primetila sam i sefa koji prica francuski u publici, pa ce da mi kaze zakljucke ukratko.

Moje skromno poznavanje francuskog za sada shvata da trenutno prica o opstim stvarima.
Posle uvodnih napomena, opisao je uspesan start projekta 10 septembra, kada su sve operacije, od ubrizgavanja snopa,

Здравствуйте :):)

Plakala sam od smeha dok sam citala ovo!

Na žalost nisam oženjen, doduše bio sam vjeren, ali do svadbe nije došlo...
Evo zašto:
Za Novu godinu htio sam vjerenici da poklonim rukavice,koje bih joj poslao zajedno s pismom. Medjutim, u prodavnici sam sreo koleginicu s faksa koja je kupovala gacice. Nespretna prodavacica je zamijenila pakete, tako da je koleginica uzela rukavice, a ja sam vjerenici poslao gacice.
SAD ZAMISLITE MOJU VJERENICU POD NOVOGODISNJOM JELKOM KAKO OTVARA POKLON I CITA PISMO!
EVO SADRZAJA PISMA:
 
Dugo sam razmišljao