1. Objavićemo spisak donatora;

2. Objavićemo ugovore sa "Fijatom" i "Etihadom";

3. Do kraja marta izlazimo sa programom rešenja za probleme u fabrici "Jumko";

4. Ukinućemo RTV pretplatu;

5. Smenićemo neuspešne i nestručne direktore javnih preduzeća;

6. Uvešćemo red u korišćenje službenih vozila;

7. Spustićemo granicu aflatoksina u mleku na 0,05%;

8. Dovešćemo "Ikeu" do proleća 2014. godine;

Pogledajte iznad sebe - uprkos tome što je jedan bivši navijač, četnički dobrovoljac iznad opsađenog Sarajeva, radikalski gensek, Miloševićev ministar informisanja, predsednik SNS, koordinator svih službi bezbednosti i premijer rešio da po svaku cenu bude i predsednik, vratile su nam se laste.

A nevezano za laste,

Imam čast i zadovoljstvo da postavim tekst koji je napisala

gost autor: Danica McCormack

U pitanju je detektivsko-genetička priča o retkim bolestima.

Izvlačenje broja 6 ni malo ne ide na ruku Aleksandru Vučiću, jer su odmah krenule fore 666 - znak zveri na društvenim mrežama, ali ta satanizacija je već konstantna koja je samo kulminirala pred izbore. Tako je Aleksandar Vučić kriv za Srebrenicu, kriv za ubistvo Slavka Ćuruvije, kriv za atentat na Zorana Đinđića, kriv za NATO bombardovanje... plašim se da će na kraju ispasti da nas je Vučić sve pobio.

Dugo sam razmišljao da li da uopšte napišem ovaj tekst, jer treba uzeti u obzir da će građanska i liberalna Srbija odmah krenuti sa optužbama da sam drugi Nebojša Krstić, da radim za sendviče i botarim u slobodno vreme, čime pre svega guše slobodu mišljenja i govora, ali nakon jednog tvita i fatalizma koji je sve jači, odlučio sam da rizikujem, pa šta bude.

I

Imam prirodno bele zube, lepog oblika i uzasnog kvaliteta. Dakle - spolja gladac, unutra jadac. Strah od zubara nosim sa sobom od detinjstva kad su bile one fore: " E sad digni ruku kad krene da te boli" Ti pocnes sa mahanjem, plakanjem, dizanjem ruke gore-dole a zubar radi dalje i ubedjuje te da to nije nista i da te u stvari i ne boli bas. Boli me ! Ne zelim da znam za bol, nimalo.

Dragi zubari, molim vas lepo - Ni slucajno nijedan instrument sem ogledala da se vidi sta se tamo desava.Ako bas mora jos neka sprava, kazite zasto,hvala. Inekciju, molim lepo (toga se ne

Dragi prijatelji, dame i gospodo,

Uvaženi Gospodine Predsedniče Republike,

Slobodne građanke i građani Novog Sada,

Čovek je prestao da se plaši. Tako počinje svaka revolucija, kaže poljski pesnik.

Najpre je u ime svih nas godinama hrabar bio Saša Janković. Sa njim Rodoljub Šabić. Pa Lokalni front. Pa Udruženje potrošača u Nišu. Pa Ne davimo Beograd. Pa Podrži RTV… I tako redom. Svi ovi hrabri ljudi danas podržavaju Sašu Jankovića. Hrabrost je kao i strah, širi se poput virusa ─ zato je Aleksandar Vučić toliko nervozan poslednjih nedelja. Nervozan je i uplašen zato što vidi da ga se više ne plašimo!

Ne verujemo ti ─ i ne plašimo te se Aléksándre Vučiću!

Ništa ti ne verujemo i uopšte te se ne plašimo!

Ne verujemo ti zato što ne želiš da u državi koju bi da vodiš žive slobodni građani – a ne podanici i poslušnici!

Dakle, rođen sam tridesetpetog Avgusta u podne. Neki će pomisliti da se izmotavam, neki će se osmehnuti, neki odmahnuti rukom, neki će reći: Zaludan pop i jariće krsti. A mogao sam reći i da sam rođen dvestačetrdesetsedmog Januara, ništa ne bi promenilo na stvari. Ovo je istinito ali mi ni jedan zvanični organ ne bi izdao odgovarajući dokument sa gore navedenim datumima iako su oni tačni. Zašto je godina podeljena mesecima? Zato da bi se ljudi lakše snalazili i orjentisali u vremenu. Kad je već tako, što se ja ne bih snalazio i orjentisao kako ja hoću? Nije da ja ne

U fokusu mi je sport, a danas neka gužva ispred Arene... ko igra?
Šta se slavi?

     Reagujući na moj ovde objavljen prikaz knjige Krste Popovskog „Ina", i delom ga osporavajući, pisac Vladimir Kecmanović oglasio se u Politici u utorak 21. marta tekstom Kritika srpskih kritičara. Zahvaljujući ljubaznosti Politikinih urednika dobio sam i Kecmanovićev tekst ali i priliku da na njega na istom mestu odgovorim 23. marta, i to prilogom Kritika

Poreklo melanholije starije je od nas, jer od kako ima zalazaka
i vetrova novembarskih, verovatno od tada ima i melanholije.
Svaka je svadba nedeljom tuga koju ne vide okićeni. Sutra tek
devojka od juče, sa prozora na koji nije navikla, gleda svet.
Ma kako da ga voli, Njegov dolazak je korak tuđinca!
I tek što ga usvoji i udahne, i u njegov dremež siđe gola,
Rat polomi kapiju i crepove, i okna bistra. Posle: 
dugo godina ona pokriva kaputima decu, i na onom istom prozoru
čeka tavna i gorka.
Al spazi i kako tuđi vojnik pokazuje fotografiju

Dan ružan. Mučan. Gotovo samrtan. Koji vonja na uranijum. Dan koji se nije završio. Krenuće podsećanja, slike vatre... No, šta se kod nas zbilja obeležava 24. marta? Da li je to samo puko podsećanje na ratnu kampanju koja je otpočela nad nebom Srbije, podsećanje iz koga će proizaći nekoliko uobičajenih zaključaka o agresoru i nevinom, uz priču o pravdi i nepravdi, kao i uz priču o velikom otporu mnogostruko jačem protivniku - Ili se nešto ovih godina ipak malo izbistrilo, u smislu da bi se možda konačno moglo sagledati ko je sve i kako doprineo da se nakon niza ratnih okršaja

List "Danas": Kako komentarišete dosadašnje učešće Nataše Jeremić u predsedničkoj kampanji njenog supruga kao i minule događaje koji su je poslednjih dana stavili u fokus javnosti?

Nebojša Krstić: Supruga Vuka Jeremića je aktivni učesnik kampanje od trenutka kada je demonstrativno odbila da nastavi da radi na RTS i nadalje, kroz pojavljivanje na bini sa Jeremićem. Pošto je, dakle, bila prisutna na predizbornim tribinama svog supruga, morala je i da čuje salve optužbi i uvreda na račun Vučića

Otprilike da ne prođe ni desetak dana a da ne ne pojavi neki tekst o IT-ju. Otprilike isto kao i vesti o nalazištima zlata, budućim rudnicima, milijardama ulaganja, zlatnim žilama na kojima draga nam otadžbina leži pred izbore bilo koje sorte.

Obično takve tekstove ignorišem, ali ovaj