Korupcija je centar civilizacijskog posrnuća ovog društva, glavni uzrok dna u čijem mraku bauljamo decenijama, a kako stvari trenutno stoje, bez izgleda da se u dogledno vreme iz tog živog  blata iščupamo.

Nelečena korupcija je metastazirala u apsolutno svako tkivo i svaku poru države. Ona je odredila vrstu ljudi koji će ispuniti stranke u Srbiji, pa smo dobili organizacije čiji je jedini cilj otimanje svih resursa društva i punjenje sopstvenih džepova. Takve cosa nostra interesne zajednice su stvarale sistem koji spolja podseća na državu, a čija je jedina suština uvećanje

Gost autor: Kosta Babić

Prošlo je vreme viteških, teških mačeva.
Prošlo je vreme kad se makar i u deliću sekunde razmišljalo
koga će poprskati njegov raspolućeni mozak.
Težak fizički rad!

Vreme Napoleonovih topova u Rusiji
daleko je iza nas.
Nauka i tehnologija napreduju.
kažiprst na okidaču automatske puške
nepodnošljiva lakoća
a činilo se da će civilizacija pobediti.


Da bi ubili "neprijatelja" dovoljno je
Uperiti kažiprstom u njega
Nepodnošljiva lakoća!
ostalo

Молим вас за мало пажње:

starački vibrato odbijao se od pločice u kuhinji:

ал да м'умесиш погача
кроз трепке брашно да сееш
со солзи да го замесиш
на груди да го развијеш
сос душа да го испeeeчeеш

staramajka je pevala dok je razvlačila pitu. to jeste bio narodnjak, stara pesma, s juga, ali je bila i opera.
majka-politima je bila uverena da ima anđeoski glas, dramski sopran. i jeste lepo pevala, baš dramatično, sa emocijom, sama sebe da rasplače.

kao klinac

Piše: Rodoljub Šabić 

Rečenica iz naslova "nije bilo propusta" je komentar i direktorke Psihijatrijske klinike i ministra zdravlja, povodom toga što je Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti pokrenuo prekršajne postupke zbog pojavljivanja medicinske, psihijatrijske dokumentacije građanina A.K. u emisiji TV Pink.
Nesporno je utvrđeno da je dokumentacija koja se pojavila u emisiji istovetna, odnosno verna kopija one koja je napravljena na klinici i prosleđena Ministarstvu zdravlja, koje je opet prosledilo MUP-u. To je i bio

Gost: amika - Milivoj Anđelković, književnik 

Студио је био у углу хале – импровизован «салон» усред хаоса складишта. Уређени део је био ушушкан у сомот тегет и жуте боје; испред њега гомилале су се камере и рефлектори, змијолике спирале каблова, високи паравани, покретни редови седишта, недовршени зидови... Неколико особа нејасних задужења мувало се около.

Ne slavim ali mi je deveti rođendan! Naime, 25. Decembra 2006 godine doživeo sam infarkt. Ovog puta o meni samo toliko.

Provrteh malo i videh da se na današnji dan, 25. Decembar, svašta događalo u Istoriji, na primer:

Godine 350: Rimski car Flavije Julije Konstancije II u Naisu (današnjem Nišu) naterao uzurpatora Vetraniona da se odrekne carskog položaja i zatim ga konfinirao na imanje u Prusu u Maloj Aziji.

Godine 800: Papa Lav III u Rimu krunisao franačkog vladara Karla Velikog za

У мом селу овде постоји обичај да људи, ту негде око краја године, шаљу писамца пријатељима и рођацима у којима пожеле једни другима све најлепше и сумирају шта им се догађало током те године. Практична ствар, само изабереш најлепше ствари које су ти се догодиле, додаш онда још мало, и пошаљеш исто писмо свима -- није то телефон па да ти постављају незгодна потпитања. И тако сви људи, чак и они с којима никако другачије и не комуницираш већ само преко тих малих годишњих извештаја, дознају све о твојим успесима у протеклој години. Оно мајушно додавање је неопходно, јер ако ти није још боље и лепше него претходне године пријатељи и родбина се одмах забрину.

Ево, да пробам и ја тај леп обичај и да сумирам некако моју 2015. годину. Ја, додуше, још увек нисам добро увежбао то око филовања, али следеће године ће, а како иначе, све бити још боље, што и вама желим.

Išao sam u Ameriku desetak puta. Uglavnom na vrlo kratko. Nekad i na manje od 24 sata. Bilo je to u vreme dok sam radio u kabinetu predsednika Srbije. Takve su bile okolnost. Odlazak, desetak sati u avionu, dolazak, sastanci, najčešće u Zgradi UN na East riveru, sednica Saveta bezbednosti, obično, i povratak. Najduže sam bio prvi put. Tada još nisam bio u Kabinetu, bio sam slobodan strelac, privatno lice, svoj čovek, a u Njujork sam išao da bih video konvenciju Republikanaca na onim izborima kada je Džordž Buš trčao za svoj drugi mandat u Beloj kući protiv demokratskog kandidata Kerija.

Poslednji blog na www.kikeri.rs posvećen je web marketingu. Tu se ja žalim, durim i trupkam nogicama što od nedavno, po prirodi posla, moram da vodim računa o usmeravanju svačije pažnje na ono što blogeri okupljeni u klikere rade.  

A onda se, medju komentatorima ponovo našao jedan (ako vas interesuje ko, pogledajte) koji mi je dao ono što mi treba... zgodna objašnjenja na pitanje:

 Imate li neki recept kako da se u toj šumi laži prepozna PRAVA STVAR?

 "Pitanje

Nakon promocija u Puli i Zagrebu, novu knjigu filmskih priča ’’Filmus’" ( Službeni glasnik,2015) uz ekskluzivnu jednodnevnu izložbu kolaža i polaroida iz ’’Filmusa’’, predstaviće u utorak, 22. decembra od 19 h u UK Parobrod, Slobodan Šijan. Osim autora antologijskih filmova ’’Ko to tamo peva’’ i ’’Maratonci trče počasni krug’’ koji su formirali čitave generacije u regionu, o ovoj već nagrađenoj knjizi za dizajn ( priznanje ’’Bogdan Kršić’’) govoriće Milan Vlajčić, filmski kritičar i esejista, Gojko Tešić, urednik izdanja i Nebojša Milenković, istoričar umetnosti, uz moderiranje Katarine Lazić urednice u Parobrodu.

Magla u glavi, magla u srcu, magla u duši, magla je svuđ oko nas! Populus odavno naviknut na maglu, tumara tamo amo, sudarajući se svaki čas, te s ovim, te s onim, oguljenih kolena, ulubljenih prsa, razbijene glave, o duši i srcu ne bih danas!

Uostalom, ko od nas, kažem nas, računajući tu i sebe, nije doživeo da mu se magla useli u glavu? Zamagli se tako um naš, najmaleckiju misao ne mož nać! Treseš i mlataraš glavom ne bi li rasterao maglu, kako ona narodna veli, da razbistriš glavu a magla još gušća, nožem bi je morao seć a i to ne bi pomoglo. Iskustvom

Pošto blogeri vole poeziju, evo mog prepeva još jedne pesme. Odmah da se ogradim, francuski mi je očajan, na nivou srednjeg dva na Kolarcu od pre jedno 30 godina, tako da nemojte biti preterano kritični...ali ova mi se šansona, u izvođenju Iggy Popa, naročito dopala, pa nisam odoleo...dakle:

Gost autor: gedza.73