moja priča nikome nije potrebna

jer ne može postati nečiji život

onako kako jeste moj,

niti štivo, jer nije zanimljiva koliko priče moraju biti.

moja priča počinje lako, za mene, jer se ne sećam koliko je bilo teško. i traje,

lakše nego što se čini,

jer znamo koliko može biti teže.

moja priča je jednostavna i prolazi brzinom koju sam odabrala.

kada ne radim ništa mislim da stoji, ali znamo da se i to računa.

Već se puno puta ovih godina dešavao smak sveta. Evo, ponovo se proriče, priziva, ukrašava se novim detaljima... Više od polovine mog komšiluka za to zna već danima. Ja saznadoh tek jutros, u kratkom druženju s njima, uz kafu bez ratluka, ali sa znamenitim rečima. Saznadoh, i to samo u nekim šturim fragmentima. Na časak, uprkos mom hroničnom, melanholično-spokojnom poimanju sveta, ne beše mi svejedno. Pogledah upitno, u komšijske oči, kao u staklencad u kojima se čas muti,

  Ponekad sam ljut na tog mačka i kažem mu da je džukac. Ne kao pas, nego kao karakterna osobina. On ništa. Gleda me svojim okicama pravo u oči i pravi se lud kao , ništa ne razume. I nervira  me.

Ne citam vise cesto blog B92. U prethodna 2 dana sam malo nadoknadjivala propusteno. Uglavnom Krkarove tekstove. Nisam htela da uzurpiram prostor svojim pricama, zato cu ovde, u svojoj kuci (vikendici). 

Odrasla sam na moru. Uglavnom u Tribunju, svojevremeno majusnom selu koje se sastojalo od kamenog ostrva, kamenim mostom spojenog sa kopnom i zaledja. U zaledju su bili brdo/groblje Sovlje, Zamalin, gde je drzao kafic Miso Kovac, od kog su moji roditelji imali kljuc. Misova kuca je bila iznad kafica. Ispred parkiran Moto Guzzi koji je vozila njegova zena, cuvena lepotica, Splicanka,

У Француској сви протести, поворке, целоноћна заседања на трговима, сукоби са полицијом, синдикати, партије, парламент, посланици, цео демократски систем је изигран. Капитал је прогурао своје, систем је скинуо маску и показао своје право, насилно лице.

      .

- A, zavisnik.

Cela grupa: - Zdravo, A.

- Juče je bilo pet godina kako sam čist. Noćas sam sanjao kako uzimam heroin. Sve ono i lepo i užasno mi je prolazilo kroz glavu. Kad sam se probudio, pogledam oko sebe i vidim da je to bio samo san. Kakvo olakšanje. Zaspim opet, i opet sanjam heroin. I tada razmišljam: ako je ono bio san, sada je ovo zasigurno java. Srećom, probudim se opet.

- Hvala, A.

 Intervju za emisiju „Opušteno“, TV Subotica, 23.jul 2016.

Razgovarali: Mile Tasić i Novi Nebojša Milenković

O izložbi „Mala čitanka vojvođanskog konceptualizma“, konceptualnoj umetnosti 1970-ih, vremenu i kulturi u kojoj su iza ideja stajali ideali, Slavku Matkoviću i umetnosti kojoj se posvećuje čitav život, Balintu Sombatiju, grupi Bosch+Bosch, novosadskoj Tribini mladih, tome zašto svaka generacija (umetnika) ima obavezu da se izbori za pravo na vlastiti bunt,

Piše: Rodoljub Šabić

Pre neki dan je Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti naložio Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja da bez odlaganja, a najkasnije u roku od 5 dana novinarki dnevnog lista "Danas" dostavi informacije o inspekcijskim kontrolama izvršenim u fabrikama „Yura corporation" u Rači, Nišu i Leskovcu u periodu od marta 2010. do 06.05.2016. godine, kao i informacije o tome da li je inspekcija rada, odeljenje u Nišu, od „Yura corporation" dobila na poklon automobile.

Prethodno, Ministarstvo

или је наше око слабо и(ли) моћ нашег расуђивања о стварима које гледамо тако малена ...Андрић

Бог је ,по свему судећи окренуо леђа Земљи,али то не значи да је куцнуо час за ђавола , прво што ми напамет паде, moguce i prochitano negde , би, јер тај злодух затајених осетила умела је додуше да ти шареном лаажом дочара очекивано у причама које је непресушно млела из дана удан. докона, само је вребала жртву коју ће кликомпрстују у своје недореке привући сличећи риби Hiboku која једно око има па обавезно у пару живи ради прегледа околиша.овоа пута пар је био Отацми ,

     Ima jedan glumac što se zove Đulijano Đema, on brani slabije i uvek pobeđuje. Ima prave pištolje i pravo kaubojsko odelo. Uvek sanjam da i ja imam takvo odelo. Mama je obećala da će da piše svom bratu koji živi u Belgiji da mi tamo kupi kaubojsko odelo. 

Knjige za leto moraju biti mekih korica, džepnog formata i kratke, ne više od 200 stranica, ali nikako isprazne. Preporučljivo je da se čitaju uz rashlađeno piće u lakoj odeći  ili bez nje na plaži, u parku ili na balkonu.  Za one koji ih nisu čitali, usudio bih se da predložim pet naslova.

 Bio Istambul, pa Nica, sada Minhen. Po svemu sudeći, niz će se nastavljati.