Percepcija ljudi prema nečemu što je jeftino ništa nije drugačija za low cost (budget) letove, npr. “letite za Rim za 30 eur, pa kakvi su to avioni?”.  Prvi put kada sam leteo iz Temišvara WizzAir-om, nije bilo low cost letova iz Beograda, a iako dobro informisan, motalo mi se po glavi kako je to ipak nešto drugačije nego kod standardne avio kompanije. Pa nije. Čak je bilo i bolje nego sa ATR-om JAT-a sa kojim sam jednom pre toga leteo do

Čini mi se da se nalazimo u fazi demokratskog razvoja naše zemlje koja se odlikuje pojavama vezanim za delovanje političkih stranaka takvog kvaliteta da stvar ide ka opasnom obesmišljavanju same ideje demokratskog, tj.građanskog društva koje mnogi, pogrešno, nazivaju civilnim.

Kišno jutro nad Hrisohorafom, kraj obala jezera Kerkini, nedaleko tromeđe Grčke – gde se nalazim, Bugarske i Makedonije. Seoske laste i gugutke po žicama... Već sam tu bio u aprilu ove godine, i tada zaključio kako se ovde valja vraćati. Pre puta sam Stiva Milsa, autora ptičarskog vodiča za sever Grčke, pitao za preporuku gde da ptičarim, pa mi je odgovorio da je do sada jezero Koronia verovatno već presušilo (i, otuda, lišeno ptica), da jezero Volvi verovatno nije loše (to su ona dva jezera istočno od Soluna), a da je jezero Kerkini uvek dobro mesto. Magično mesto, kaže za Kerkini u uvodnoj rečenici tog poglavlja u svojoj knjizi.

The Book is not available yet. It is the subject of conjecture and wild surmise. The Book began eight years ago. The words are written. The pages, however, are as yet unassembled, unordered, and unbound. What is the Book? Who has the Book?

And will it cure my bunions?

Razlika izgleda velika, na prvi pogled, 10.6%, ali je 44.7% ogroman procenat. Hajde mi što niti gledamo više TV mimo filmova, drama i dokumentaraca, nego ni jedan Škot koga ja poznajem i koga sam pitao za mišljenje niti je hteo nezavisnost, niti je pratio vesti, niti je verovao da će nacionalna zajapurenost otići ovoliko daleko.

Kao i u većini zemalja što su ili razvijene ili su na pragu razvijenosti, iako sam ja nikakav znalac, višegodišnja borba za nezavisnost je delo vrlo malog broja istinskinh nacionalista iz domena politike, bogatstva i pseudo elite. Ego-trip. Prosto ide protiv zdrave pameti o svesti o boljem životu većine običnih ljudi.

Ma jok, nema ovo nikakve veze sa uslovljavanjem EU da prizna nezavisnost Kosova ne bi li se članstva u istoj dočepala. Nema veze ni sa tim da će se danas meriti kredibilnost razumevanja Engleske i EU kada su se velikodušno zalagale za nezavisnost Kosova. Ne, ovo je priča o Tomu, Meri, Kerolajn i Finliju.

Србија је оно што је остало, то је све очитије. Низ успешних референдума о отцепљењу од власти Београда резултирао је "независном" Србијом оваквом каква јесте. Наводници су ту с намером. Да смо некак сами дошли до закључка шта је Србија и каквом је желимо можда би неке ствари биле другачије. Повод за овај текс т је интервју америчког амбасадора "Новостима" у коме се поставља питање "Зашто Путин долази у Београд?".

Причали смо о животу, о смрти, о ништавилу, о вечно супротстављеном процесу стварања и разарања, о Миљковићу који је за живота био више мртав од свих мртваца заједно, о пепелу који дели људску природу. Тумачили смо Доситејево виђење по којем је за мржњу и пакост међу људима крива неразумност, слепоћа ума, поквареност, самољубље и сујета – непросвећеност ума. Разговарали смо о времену као највећем човековом крвнику, о уметности која нити храни нити брани онога који јој се преда, о Андрићевој Аски која игра игру за свој већ изгубљени живот.

 Sećam se, govorila mi je majka, mislim. Opisivala je kako je otac izgledao i sve je rukama crtala po vazduhu. Onda je pokazala prstom u njegovom pravcu, a ja sam gledao u njega. I bila je u pravu… Toliko sam se zagledao u njega, da, tada, kada sam se ponovo osvestioi okrenuo, majke više nije bilo.Prazan prostor. Prazan prostor, međutim, nije ukazivao na to da neko nedostaje.Zatim ponovni pogled u pravcu oca: prazan prostor. Prosto kao da su bile varke ili… Neka ostane: varke. Još jedna igra. Samo, iako znam da jeste igra, znam da je veća i viša čak i od samog života, ova igra…

LGBT okupacija grada
Autor: (Antioksidant na osnovu telsta M. Beljan) 16.06.2114. - 00:02 Komentara (1)

Branim novčanik jer ambijent u kom ti država uzima 47,8% svega što zaradiš da bi potrošila 48% BDP-a nije ambijent u kom je moguć kvalitetan lični razvoj.

Branim novčanik od partokratije zbog koje trpe svi, od nesposobnih birokrata zbog kojih trpe vredni, od gubitaških javnih preduzeća, zbog kojih trpi mala i srednja privreda.

Branim novčanik jer me je država zadužila 2900€ i taj dug raste bez ikakvog opravdanja.

Branim novčanik jer je penzioni sistem toliko prevaziđen i razoren da kroz doprinose zamišljene da ga održavaju nije moguće

Тачно је. Можемо свим средствима да нападнемо, сатремо, угазимо младог насилника. Тачно је да имамо много истина да их искористимо у ту сврху: да је кукавица јер је роб страху од различитог, да је срамота за овај народ јер се храни мржњом, да уништава будућност своје државе јер се користи насиљем... Тачно је да себи треба да поставимо питање да ли је морално продуктивно тако се обрушити на њега?

Како сад? Како наћи најисправнију могућу позицију у овој ситуацији? Са једне стране, појава насиља у нашем окружењу изазива јаке емоције и мами да се приграби осуда насилника, а са друге стране и тај насилник је производ окружења свакодневно уроњеног у различите облике насиља - вербално, емотивно, физичко, системско - било у директном контакту, било преко медија. 

"Sastanak u MUP-u o Paradi ponosa"... "Omerović: Verujem da će biti Parade"... "Vlada da dozvoli i zaštiti Prajd"..."Radi se na održavanju Parade ponosa"...  "Održavanje Prajda dobro za državu"

Ovo su naslovi sa vesti b92.

Deco, no worries. Opušteno samo. Biće Prajda, ko jen i jen dva.

Zašto?

Zato što se vi, fala Bogu, ne pitate.

I dobro je tako, ako ne može drugačije.