Pre nekoliko dana je moja kumica koja uskoro puni deset godina, koju sam krstila i čije roditelje sam venčala, došla kući iz škole i onako usput pitala: „Kako se, beše, zove azbuka koju koriste invaliditeti?" Sve nas je nasmejala do suza. Zaista je lepo što u četvrtom razredu osnovne škole deca uči o tome. E sad, o čemu tačno uče?

Stalo je meni do ljudi na Kosovu i Metohiji, stalo mi je i do teritorije po kojoj se nekad slobodno promicah i živeh, ne stalo, nego me duša boli ali! Mnogo je ali proteklo Savom, Dunavom, Moravom, Sitnicom, Labom, Nerodimkom, Crnim i Belim Drimom da bismo došli dovde dokle smo došli. Problem se vuče još od prvog susreta Slovena/Soraba/Srbalja/Srba sa Ilirima/Arnautima/Šiptarima/Arbanasima/Albancima, a dobri su izgledi da će se vući dok je sveta i veka.

ili Kako je dopisnim putem bolesno dete osuđeno na smrt. 

Anastasija Trajković ima devet godina i tumor koji joj je pojeo dobar deo lica, i koji brzo i neumoljivo putuje ka njenom mozgu. Ne bude li zaustavljen, ovo dete će umreti. Jedina Anastasijina prilika da preživi je da pod hitno bude poslana u inostranstvo, na fokusirano zračenje tumora, tretman koji uspeva kod 97% odsto dece koja su mu podvrgnuta. Problem je u tome što to košta, njeni roditelji naravno da nemaju tih para. Još veći problem je što više nema ni vremena da im se pomogne, svako skupljanje novca od samilosnih građana bi bilo uzaludno trošenje Anastasijinih sve manjih šansi da preživi.

Najveći problem u ovoj priči je država, u obliku organa koji se zove RFZO. Naime, Prvostepena komisija RFZO je odbila da pošalje Anastasiju na lečenje u inostranstvo. I to uprkos tome da joj njen pravilnik nalaže drugačije. I uprkos tome da su lekari sa Instituta za majku i dete u Beogradu, potpomognuti znanjem stranog stručnjaka, dali jasno i napismeno mišljenje da Anastazija ne može biti izlečena u Srbiji, jedina prilika da preživi je inostranstvo: “Mišljenja smo da devojčicu treba uputiti u nadležni centar za hordome, tj. savetuje se protonsko zračenje radi redukcije tumora i procesa koji se dalje širi”.

U četvrtak Anastasija izlazi pred Drugostepenu komisiju RFZO. Bude li je i ova komisija odbila, Anastasija, dete staro devet godina će umreti. Ako neko ovo pisanje smatra pritiskom na Drugostepenu komisiju, neka to slobodno smatra i dalje. Očito je da RFZO bez pritiska javnosti svoj posao neće raditi, niti će se mnogo potrisati zbog toga što to neku decu života košta.

Ovo što je  Jelica pisala  na blogu je skandal po svim mogućim ljudskim merilima, naprosto neverovatno da propadanje jednog društva kojem prisustvujemo svoj akutni oblik dobija baš u zdrastvu, baš u ginekologiji i akušerstvu baš kao uz inat da novorođenčetu demonstriramo gde se rodio, a najranjivijoj mogućoj osobi - porodilji sistem demonstrira gde se nalazi.

Engleski pab u suburbiji. Zimsko popodne šalje pozdrave kroz okno okrenuto zapadu i snop blistav kao meteor padne na lice muškarca preko puta.

У срцу готамске финансијске четврти налази се блистава и нова 73-спратница Торањ Бронтосаурус. Иако ово архитектонско ремек-дело још увек није потпуно усељено, рад лифтова је оцењен као неодговарајући од стране станара. Неки од њих су у ствари запретили да ће напустити зграду уколико се рад лифотва не побољша, и то хитно.

Kenguri sumnje,

Obrnutim redom,

Konzerve nežno otvaraju....

„Могућни свет наратива јесте једини универзум у којем можемо да будемо апсолутно сигурни у нешто, јер нам пружа веома јасну представу о Истини. У овом нашем свету, који врви од погрешака и легенди, од сумњивих историјских података и лажних вести, апсолутно тачно јесте јединo оно што је истинито колико и чињеница да је Супермен Кларк Кент. Све остало може се довести у питање."

Život,

opori miris magle

iz šoljice čaja,

osećaj toplote

u stopalima

oslonjenih na rebra radijatora.

gost autor: ministar radule

nisam pitala ministra za dozvolu da prenesem tekst,
ali smatram da je bezobrazno da otkad je ministar zatvara tekstove, a ostaje ministar,
ako imate šta da mu kažete, kažite ovde,
ja o ekonomiji pojma nemam, pa neću mnogo da vam smetam:)

da je mene pitao ovolki tekst nikad na blog ne bi stavio.
budibogsnama.

Autorski tekst za Politiku od 27.12.2013.god.

Autorski tekst za Politiku od 27.12.2013.god.

Svima su nam puna usta reformi. I velika većina građana kaže da nam trebaju reforme jer vide da ovako dalje ne može. Nešto očigledno ne valja. Ekonomska politika koju smo do sada vodili je očigledno pogrešna. Njeni rezultati su katastrofalno loši i po privredni rast i po zapošljavanje i po životni standard građana. I to tim uzročno-posledičnim redom.

»Krive su majke«, bi ukratko bio zaključak medicinskog osoblja Pedijatrijskog odeljenja KBC Zemun, na čelu sa direktorom. Koga je, inače, najviše pogodilo toliko izveštavanje o tretmanu majki i malih pacijenata u njegovoj bolnici. Kaže da »nikada nije bio suočen sa tako senzacionalističkim izveštavanjem«. Verujem da nije, jer da jeste, ranije bi se osoblje ove bolnice dohvatilo metli i krpa, i dovelo u iole civilizovano stanje dečije odeljenje, baš tako kao što je to preko noći uradilo za potrebe pokazivanja novinarima.