Reč/glagol Bazati je turskog porekla i značenje joj je: Tumarati, lutati bez cilja.

Ja ovlaš predložih Landaramo ali ostade Anicino Bazamo. Nemam ništa protiv, najvažnije mi je da smo zajedno, zajedno satima! Bazamo

Postoji zen politika i postoji frljava politika. Zen politika je - kada imate problem - fokusirate se na njega, mislite o njemu i pre ili kasnije ga rešite, ovom ili onom metodom. Frljava politika je da problem, kada ga imate, nesposobni da ga rešite, gurnete pod tepih, izmišljajući novi problem koji „kao" rešavate, opet na isti „frljavi" način izmišljanja novih problema. U prvom slučaju problem je rešen i možete se prepustiti blaženom zenu, mirno čekajući novi problem, koji ćete opet efikasno rešiti na sličan način. U drugom slučaju, problemi sa gomilaju i vremenom postaju nerešivi.

Već neko vreme pratim na FB kako naša draga blogodrugarica, Zox.zox objavljuje mnogo zanimljive jezičke pričice.

Zato sam je zamolila da mi bude blogogošća, a ona se, eto odazvala:

OTISNUTI

Jedna fina starinska reč koja se skoro već izgubila iz upotrebe. Retko ko čak i iz neke srednje generacije joj zna značenje.

Otisnuti ustvari znači gurnuti nekog. Slučajno ili namerno. Tako da padne ako je moguće.

Ovu reč ne bi ni ja znala da mi nije jedne pričice vezane za mog oca i njegovu babu tj moju prababa-Katu. Prvo da napravim neophodan uvod da bi priču razumeli.

Danas je Dan knjige, a juče je iz štamparije izašla moja nova knjiga – »Osmeh za svaki dan«. Ne da sam joj se osmehnula, sva sreća da su mi nikla dva uveta, inače bi mi se osmeh u krug oko glave sastavio.

Srećnu vest mi je odcvrkutala urednica u jedno od pomenutih ušiju, zaglušeno fenom. Naime, moja frizerka je upravo davala sve od sebe da grabuljama, dinamitom i fenom na šaputanje savlada ovo što na glavi nosim, a da je ostatak esnafa ne proglasi vranom koja je rešila da napravi kolektivno gnezdo za većinu beogradske, ptičje populacije. Kako je urednica završila saopštavanje knjigonatalne vesti, tako sam ja jurnula sa stolice, za mnom frizerka sa fenom i češagijama. Prvo sam utrčala u poslastičarnicu veličine telefonske govornice skupljene od pranja, gde sam na brzinu kupila gomilu sitnih kolača i velikih kalorija, i sa njima odgalopirala kod izdavača mi.

Nije me bilo dugo, najpre zato što pedalirajući po Javi u društvu nisam imala kad da pišem, a po dolasku na Bali, gde se sada nalazim, zasela sam da radim. (Verovatno sam jedina koja je došla na rajsko ostrvo i ne izlazi po ceo dan iz sobe.) Imam nekoliko ‘projekata' na umu, a za početak pokrećem crowdfunding kampanju na sajtu Indiegogo kako bih prikupila sredstva za štampanje...

Ali, ajmo redom.

Crowdfunding kampanje su način prikupljanja sredstava za najrazličite projekte. Više se ne traže moćni sponzori, već veliki broj običnih ljudi prilaže manje ili veće sume za realizaciju neke ideje koja im se čini zanimljivom. Zauzvrat, dobijaju po povlašćenoj ceni ono u šta su uložili, a ako prilože više, slede im i brojni pokloni koje su za njih predvideli pokretači kampanje. Na ovaj način danas se u svetu finansiraju čak i velike i uticajne kompanije, dok je kod nas gotovo nepoznat jer o crowdfundingu jedva da se i pisalo.

"Avala film" je knjiški primer pljačkaške privatizacije koja je sprovedena u Srbiji uz direktno saučesništvo države. Ono što ga čini posebnim je samo mala sitnica da će sa ogromnom imovinom, koja će budzašto preći u ruke "investitora", otići i filmsko blago, kulturno dobro od nacionalnog interesa.

Ako za trenutak i pretpostavimo da su Vučićeve namere da promeni Srbiju na bolje sasvim iskrene izvesna doza zbunjenosti nam je suđena. Jer ako su mu namere iskrene postoji li ikakvo logično obrazloženje za potpuno odsustvo bilo kakvog postupka u smeru poboljšljanja?

Piše: Rodoljub Šabić

Famozna rečenica iz Antigone, naslov posta, je jedna od najpoznatijih i najstarijih ilustracija (kod nas nažalost izuzetno snažno prisutnog) manira da se na lošu vest reaguje emocionalno, a ne racionalno, odgovorno, i da se za nju proglašava "krivim" onaj ko je donosi, a ne pravi uzroci.  

Nedavno objavljivanje Izveštaja o tragediji helikoptera, odnosno neke reakcije na njega, a pogotovo poluglasne "priče" o tome da objavljivanje činjenica "ugrožava odbrambenu sposobnost, moral..." podsetilo me je na jedan događaj od pre nekoliko godina.