U svom postizbornom obraćanju bivši predsednik Srbije, verovatno ponesen emocijama koje mu svakako ne mogu biti strane, nije izdržao a da za novonastalo s(t/r)anje u ovoj našoj nesrećnoj Srbijici ne potraži krivca izvan sebe i svojih redova. Morao je da natukne koju o intelektualcima, političkim analitičarima i građanima koji "nedovoljno razumeju političke procese". Nisam sigurna da mu to treba uzimati za zlo. Konačno, traženje krivca izvan sebe i svojih redova jeste nacionalni sport u Srbiji. Teško je oteti se tom uticaju sredine u kome si se rodio, u kome si odrastao i u kome živiš. Samoposmatranje, samoanaliziranje i samopreispitivanje u nas su tek koncepti neke naučne fantastike.

2-10. maj

Dan prvi

Napuštamo Poti rano ujutru. Vozimo prema Zugurdiju, poslednjem gradu na našoj ruti, posle kojeg se, sudeći prema mapi, možemo nadati samo selima. A ko zna šta u njima ima, odnosno nema. Zato je bolje da se mi oprskrbimo hranom za dva-tri dana, a dotle ćemo, valjda, dopedalati do Mestije, prestonice Svanetija.

Ili Zunzara iz Zanzibara...

Evo, najzad posle godina i godina uzaludnog pokusavanja (ne stvarno), dobio sam zabranu komentarisanja. Na jednom blogu, kod jednog blogera, koji je nekad znao nesto i da napise (bez obzira slagali se sa njim ili ne), a ciji su kriterijumi o kvalitetima sopstvenih tekstova eksponencijalno opadali s vremenom. Dobio sam sut-kartu sa obrazlozenjem da sam "isti kao i jedan drugi", a sa kim navodno ne moze da se razgovara, a samo zato jer sam (po mom misljenju legitimno) zatrazio da me se ne bombarduje linkovima i pod-linkovima, nego da moze autor malo da se potrudi i napise neko originalno misljenje.

Dok se ispod prozora prošle noći mogla videti kolona automobila koja s perifernih brda i dolina juri ka jezgru grada koji im je odškrinuo svoje kapije, uz prkosan zvuk sirena i otpozdrave s trotoara  skandiranjima "evo vam Tadića, vratite nam Mladića", pojanjem Pesme kosovskih junaka, te zlobnim i zloslutnim pevanjem himne Jedinice za specijalne operacije, shvatih da se Srbija samo vratila u svoje prirodno stanje.  Ionako se nikad mentalno sa svojom zemljom nisam slagao, tako da su stvari sada samo ponovo u ravnoteži. Čak je i taj tužni i jadni Hanibal, koji se nesigurnim korakom gega kroz vrata grada koja su mu širom otvorena, nekako sasvim po meri stanja stvari u Srbiji.

No, ostavimo Hanibala da pohadja ubrzane kurseve engleskog i bontona, verujem u njega, obzirom da je master brzog savladavanja nauka i veština.  Diplomirati i postati predsednik države u istoj godini, uostalom, apsolutni je dokaz umeća i izvanrednosti.

Kada je trebalo Aleksu da upišemo u školu nijednog trenutka se nisam dvoumila, već sam mislila da to treba da bude škola koja se nalazi odmah ispred naše zgrade, a u koju je tada išla i moja starija kćerka. Sada, kada on još malo pa završava četvrti razred, mislim da nisam pogrešila.

BEOGRAD, 21. maj 2012, (Njuz) – Odmah pošto su saznali da je na predsedničkim izborima u Srbiji pobedio kandidat Srpske napredne stranke Tomislav Nikolić, beogradski intelektualci počeli su širom centra grada da prave Borisa Tadića od blata.

Doskorašnjeg predsednika Srbije i prvog čoveka Demokratske stranke od blata su najpre počeli da prave intelektualci okupljeni oko profesorke Srbijanke Turajlić u Tašmajdanskom parku.

- Tačno je da smo mesecima unazad pozivali ljude da ne izadju na izbore, ali nismo baš očekivali da Tomislav Nikolić zaista pobedi. Tek kada smo na televiziji iza Nikolića videli Kemiša i sve one face shvatili smo šta se dogodilo. Istog momenta počeli smo da pravimo Borisa Tadića od blata i za sad nam baš dobro ide – rekla je novinarima profesorka Turajlić.

Na drugom kraju grada, na Topčideru, Borisa Tadića od blata prave Vesna Pešić i njeni istomišljenici iz kraja.

- Jesam rekla sam da ću na izborima glasati za Nikolića, ali pobogu, niste valjda to shvatili ozbiljno! Taj čovek i ona bulumenta likova oko njega zemlju će vratiti u devedesete – promrmljala je Vesna Pešić, dok je umazanim rukama brisala znoj sa kaljavog lica.

Kako nezvanično saznajemo Borisa Tadića od blata već su počeli da prave i u drugim delovima grada, pa ga tako u Zvezdarskoj šumi pravi Petar Luković, a u Čuburskom parku ekipa okupljena oko „Peščanika“.

Read more...

Autor: Rodoljub Šabić

„Mi imamo odlične zakone ali je problem što se slabo primenjuju."
Ne znam kako Vas ali mene ova već oveštala a besmislena fraza baš nervira. A eto, upravo na nju me podsetilo saopštenje NALED-a (Nacionalna alijansa za lokalni i ekonomski razvoj) o kome danas piše neki naši mediji.
Tamo, u tom saopštenju, pored ostalog, stoji npr. i to da Ministarstvo životne sredine od 34 podzakonska akta koji su uslov za primenu Zakona o planiranju i izgradnji iz septembra 2009. nije usvojilo 13, iako je poslednji rok istekao još 11. marta 2010. Ovo ministarstvo, po NALED-u rekorder u docnji (oko 800 dana) nije donelo, pored ostalog, pravilnike o načinu vođenja građevinske knjige, davanju i oduzimanju dozvole za odgovornog urbanistu, sadržini projekta rušenja ...

-A kanda bi se obradovao da dodju?

- Pa znate šta, bar bi se znao neki red.

Toma je proslavio, naspavao se, probudio i...?

Gde su 126? 

Ono što je bitno znati je: Ko pravi vladu? Ko će biti premijer? Ko će biti predsednik DS-a? Ko će biti predsednik SNS-a?

Ovakvog ga poznajem vec skoro 25 godina. Kako uzivo sa koncerata tako i sa ostalih medija.

Moj glas po prvi i poslednji put (kada je u pitanju ovakvo blesavo i besmisleno sms glasanje)  ide ovom coveku. 

Ako na ovim izborima nisam bio siguran kome da dam svoj glas, ovog puta dileme nece biti.

Gost autor: St.Jepan

Bloger je isključio mogučnost čitanja ovog teksta

Gost autor: EU administracija

Da trčimo da glasamo za pobednika? Nije još kasno!

U Njujorku, visoko iznad 5. avenije, uzdiže se gigantski bilbord. Na njemu su prikazane dve figure:

Milan Nikolić

Efekat začudnosti leži u osnovi Brehtovog epskog teatra. Svakodnevno mora postati upadljivo, uobičajeno raste do zapanjujućeg. Katarza, u aristotelovskom smislu reči, ne izostaje, ali isključivo kao intelektualna spoznaja. Breht traži gledaoca spremnog na hladnu, racionalnu analizu. Čoveka koji u pozorište dolazi da posmatra i rasuđuje kako bi iz njega izašao određen, sa jasnim kritičkim stavom.