Davno već imam nameru da pišem o "problemu" odevanja muslimanskih žena kod nas  i uopšte. Ranije mi je povod za to obično bivala neka žučna diskusija na blogu, ali ovog puta je u pitanju nešto sasvim drugo:

Mislim da je do mene. Verovatno sam tako vaspitan i družim se sa takvim ljudima. Ne bih da optužujem, ali izgleda je i do njih. Jednostavno ne razumem ove postupke za rehabilitaciju.

Posebno dva o kojima će sud odlučiti 23. marta. Izvesni Dragoljub Mihajlović i izvesni Milovan Đilas. Iako su prilično različiti.

Репортер: Сви грађани здушно подржавају акцију чишћења Србије. Да ли бисте нам могли рећи који су досадашњи успеси на том плану?

Одговор: Почистили смо буџет!

Репортер: Неке ситне душе замерају да акција чишћења можда није морала да почне баш одатле.

Одговор: Завидници не признају никакве успехе. Чак ни тако очигледне.

Autor: Rodoljub Šabić

Ukoliko bude usvojen predlog Komisije za planove Nacionalnog prosvetnog saveta djaci u srednjim stručnim školama učiće strani jezik samo u prvoj godini.
Ovakav odnos predlagača prema učenju stranog jezika već je izazvao brojne oštre kritike Foruma srednjih stručnih škola, Društva za strane jezike Srbije, pojedinih eksperata, roditelja... Neki čak kažu da bi usvajanje ovog predloga praktično značilo ukidanje stranog jezika u srednjoj stručnoj školi jer se, objektivno, na ovakav način za jednu godinu ne može naučiti ništa.
Ne mislim da je neki problem složiti se sa kritičarima i konstatovati da su kritike očigledno opravdane. Ipak, možda sam subjektivan, ali smeta mi što bar podjednako oštre kritike nije izazvalo jedno drugo „rešenje" iz pomenutog predloga.
Istim predlogom je predviđeno da će isti ovi učenici i informatiku učiti samo u prvoj godini i to samo jedan čas sedmično!

Kad se neko podsmeva i uživa u tuđoj nevolji - kažem : ne pristajem!

Kad nekog besomučno čereče po tabloidima - najmanje što mogu je da kažem: ne pristajem!

A vi?

Republika Srbija

PREKRŠAJNI SUD U PANČEVU

Pr. broj

Dana

POZIV ZA STRANKU

Freehand iz Pančeva

POZIVA SE Da dođe lično ili da uputi svog zastupnika dana 22.02.2012.

od9.00 do 13.00časova u pančevu, ul. Braće Jovanović br 20 prvi sprat u pisarnicu Prekršajnog suda

radi upućivanja u zatvor u predmetu (gornji broj) jer nije izvršio plaćanje novčane kazne u

iznosu od 5.000 dinara kao i troškove postupka u iznosu od 500 dinara.

NAPOMENA: Ako se pozvani ne odazoveovom pozivu ili ne izvesti sud da je sprečen da dođe,

biće izdata naredba za njegovo privođenje.

Referent izvršitelj, potpis i pečat

Efes

Nema Turčina koji se neće ozariti na pomen Efesa i ponosno vam reći: “Guzel!” I s punim pravom. Ovo mesto je toliko veliko, a ostataci antičke kulture su toliko dobo očuvani, da ćete ostati udivljeni sve i da o arheološkim nalazištima iz Starog sveta mislite samo kao o gomili kamenja.

Milan Nikolić

Srbiji je danas bačena masna koska. Dovoljno mesnata da Angelinu Jolie, paradoksalno pre premijere njenog filma u Beogradu, gurne među ofucane priče, da zaseni Severinin porođaj iako je dete napravio Srbin i ostavi tek malo prostora za polemiku o poreklu imena Aleksandar.

Koska, dovoljno prljava, da razgali i desnicu i levicu, s tom razlikom što će prva udarati na sva zvona

Početkom sledeće sedmice na sceni „Ljuba Tadić" Jugoslovenskog dramskog pozorišta u Beogradu počeće probe najnovijeg komada Biljane Srbljanović „Cocain Angel". Reč je o drami koja se, kako saznajemo, bavi životom posle smrti i može se smatrati nastavkom drame "Nije smrt biciklo...". Delo će režirati ugledni makedonski reditelj Slobodan Unkovski. Premijera drame „Cocain Angel" očekuje se krajem maja.

Biljana Srbljanović, da podsetimo, napisala je osam pozorišnih komada: „Beogradska trilogija", „Porodične priče", „Pad", „Supermarket", „Amerika, drugi deo", „Skakavci", „Barbelo, o psima i deci", "Nije smrt biciklo".

Dve su me priče navele da napišem ovaj tekst. Prva govori o tome da će se u penziju ići tek sa 70 godina i da je veliko pitanje kako će izgledati srpski penzioni sistem. Druga je u stvari napad srpskih medija na ministarstvo poljoprivrede povodom trošenja novca na spotove sa Radošem Bajićem, gde se pozivaju poljoprivrednici da koriste besplatne usluge agronoma - savetnika.

1500 agronoma je angažovano na poslovima savetnika, sa ciljem da pomognu poljoprivrednicima da povećaju produktivnost. Koliko sam upoznat, ceo projekat organizuje i finansira vlada Kraljevine Danske, mada na internetu nigde nisam pronašao potvrdu ove informacije.

Odavno već imam nameru da makar napišem detaljan blog o propaloj giljotini propisa i o umnoženim problemima zahvaljujući njenom navodnom sprovođenju (kad se glave aždaji ne odseku kako treba, na mestu stare niču bar dve nove), kada već ništa drugo ne mogu.

A onda je blogokolega Rodoljub Šabić objavio svoj blog  „JE L' SIGURNO ZNATE DA STE (NE)ZAPOSLENI?"  u okviru koga sam počeo da pišem komentar koji bi bio blog u blogu. Zato evo (ne samo) moje frustracije ovde - izdvojeno, opširno.

Tekst koji sledi (opor) je plod mog iskustva s dve, a možda i cele tri strane te nepoznate geometrijske figure koju tvore zakoni i propisi, dakle država s jedne (hiper)strane u svim svojim (često malignim) emanacijama, s druge (ne)zaposleni i angažovani po ugovoru o delu i s treće poslodavci, kakvi god da su.

za sps ne mogu zbog izgubljene decenije

Jedna od stvari, koja je ostavila poseban utisak na mene u filmu o legendarnom Radivoju Koraću (svaka preporuka i večno pitanje - kako se toga niko ranije nije setio?) je priča o slavlju nakon plasmana u finale Olimpijskih Igara u Meksiku 1968. godine, kada Vladimir Cvetković govori o tome kako se najnoviji hit Bitlsa „Hey Jude" slušao čitavu noć, a da su reprezentativci toliko glasno pevali da pola olimpijskog sela nije moglo da spava.

Kako to dobro (čak i naivno) zvuči iz današnje perspektive. Dobra stara vremena. Sada se čovek prosto uplaši od bilo kakvog uspeha i opštenarodnog veselja.

Autor: Rodoljub Šabić

Prvog radnog dana nakon praznika zateknem moje e-mail sanduče zatrpano poštom. Moju pažnju privukao je e-mail, tačnije žalba, napisan povodom jednog gotovo bizarnog događaja i iz razloga koji su na prvi pogled lični, individualni, a čija sadržina mislim ipak zaslužuje da bude interesantna za mnoge. Tu žalbu mi je uputila jedna naša mlada sugrađanka, studentkinja iz Kragujevca, i u najkraćim crtama ona glasi:

„Volim da kuvam i razmenjujem recepte. Pročitala sam u novinama da onaj ko pošalje recept u novine „..." dobije nagradu od 800 dinara. Poslala sam jedan recept i popunila ugovor o autorskom delu, kao saglasnost da se recept menja. Unela sam svoje podatke, matični broj, broj lične karte i žiro račun kako bi mi za taj recept uplatili iznos od 800 dinara. U decembru 2011. kada sam htela da overim zdravstvenu knjižicu dobila sam informaciju da sam zaposlena i da kao nezaposlena ne mogu da overim zdravstvenu knjižicu jer sam u radnom odnosu. Rekli su mi da sam radni odnos zasnovala u Novom Sadu, honorarno i da sam prijavljena u Penzijsko i invalidsko osiguranje Novi Sad. Kako me je ova situacija iznenadila a bilo je potrebno da overim zdravstvenu knjižicu zvala sam PIO u Novom Sadu da proverim kada sam prijavljena i pokušala da se odjavim. Nikada nisam potpisala ugovor o radu, obrazac M, niti je bilo reči o zasnivanju radnog odnosa. Moji podaci su zloupotrebljeni. Bojim se da ih mogu zloupotrebiti za još neke radnje koje mi mogu napraviti dodatni problem. Zamolila bih Vas da ispitate ovaj slučaj, kako bih ja bila u potpunosti sigurna da moji podaci ne budu ponovo zloupotrebljeni i da ostali građani ne budu na ovaj način prevareni."