" Slobo Sadame"- bila je jedna od krilatica demonstracija opozicije protiv tadasnjeg srpskog / jugoslovenskog predsednika. Danas vise nema ni Sadama ni Slobodana.

Demonstracije opozicije koja trazi  smjenu nesposobne  vlasti koja je negdje usput tokom vladavine izgubila kompas sastavni je dio demokratije, pogotovo ove tranzicijske.

 Ako bi covjek smisljao najgoru  kletvu demokratiji zasigurno bi glasila :da bog da nikad ne izasli iz tranzicije.    Druga koja mi pada na pamet je- da bog da ti  Velimir  Ilic  bio alternativa i to po drugi put.

Na

Našla sam krave. Što nije bilo ni malo lako, posebno kad se uzme u obzir da ih nisam ni izgubila. To je bio korak do sreće i potvrda kako  čoveku zapravo malo treba da mu bude srce na mestu.

Cele prošle nedelje sam bila srećna k'o prase u blatu povodom pomenutih krava. One su mi, naime, bile najteži zadatak, jer ma koliko lako izgledalo na prvi pogled, krave nije tako jednostavno naći. U stvari, možete ih naći, ako obratite pažnju ima ih svuda oko nas. Različitih. Pasu u bočnom pogledu iz automobila, na pijacama su posredno preko svojih mlečnih proizvoda, aktivno nastupaju u poređenjima...ali je problem u vlasnicima, koji nisu baš oduševljeni kada njihovim sredstvima proizvodnje nenajavljeno prilazi horda naoružana kamerama, motkastim mikrofonima maskiranim u maltezere i nemerljivim količinama žica i gajtana. A ja sam dobila zadatak da baš to organizujem.

Milan Nikolić

"Između populizma i elitizma, ostalo je pitanje - ko zaista sme u LDP, a da on ne bude kritkovan po budoarima, salonima, tribinama za sedam istomišljenika koji se međusobno preziru, kafanama, i fashion roomovima? Ukoliko nam je respektabilnost uopšte više bitna kada 'mislimo' sopstvenu političku scenu. Ne govorim to kao 'siguran glas' na nekim budućim izborima, već kao neko ko pokušava da razluči šta je političko mišljenje, šta  intelektualni kobajagi elitistički, a zapravo cinični, samoreklamerski pozeraj, a šta žuto, tabloidno kritiziranje

Spustuvši se polako na zemlju u stilu Petra Pana Plamen je proveravao da li je sve na svome mestu: ruke, noge, dupe, glava. Dobro je. Sve je tu. Jasno se videlo olakšanje na njegovom licu s obzirom da je mogao da otperja i nestane u vidu lastinog repa. Potočići vode počinju da teku niz brdo i polako da nose i spiraju ono malo zemlje što ima. Kokoške se drže jedna za drugu ne bi li bile teže, kako ih vetar ne bi odneo. Plamenovo vazdušno splovilo već toliko landara da više nema šanse da ga sakupimo i vratimo na zemlju a i ne pokušavamo. Sitna

Ja sam se na ovim prostorima uvek borila za pravo da imamo poštenu zimu: sa snegom, belim jelkama,sankama, klizanjem, zaleđenim rukavcima za one koji klizanje preferijaju na otvorenom, lovljenjem ribe korz rupu u ledu. Valjda smo samo Jelica i ja, kao švabatralala, opevale zimu kao najveći poklon čoveku, kojem ovaj duguje i poslednji osmeh. Ali, ovo, ovo je sačuvajmebožeisakloni, što bi se ovde reklo.

Za zimske radosti je suviše hladno,

Promocija čišćenja Srbije na teniskom turniru Srbija open koštala je poreske obveznike oko 475.798 evra. Iznos je plaćen preduzeću „Njus vol" za izradu i postavljanje platna sa sloganom akcije, od 2. do 10. maja 2009. godine i od 1. do 9. maja 2010., piše B92

Pola miliona eura da bi obavestili  gradjane koji bleje u tenis nekim čaršafom da Srbiju treba čistiti? A ja još uvek nemam nikakav kontejner za reciklažu ispred zgrade, koja izlazi na Krunsku ulicu i Desanke Maksimović?

Ne pamtim kad sam bila u većem bedaku nego ovih dana. Možda onog proleća kad je na ulicama Beograda osvanuo grafit "Srbija me ubija". Tačno se ovih dana osećam kako me opet ubija. Vidim, nisam jedina. U razgovoru s ljudima, u blogovima blogera, u komentarima komentatora na vesti, svuda provejava jedno te isto: očaj.

Četiri dana ima otkada je u javnost izašla činjenica da je jedan ministar ove vlade Očistio Srbiju na veoma kreativan način. Dva dana ima otkada je emitovan Insajder o sličnom čišćenju Kolubare. A danas se opet vraćamo na Čišćenje Srbije, ovaj put na teniskom terenu.

I?

I ništa.

Nikom ništa.

inspirisana poslednjim

milutinovim blogom, edi - va ima ideju:

Ne znam da li bih trebao da budem ljut na:

A) novinare Insajdera

Ponovo su nam pokazali kako nas lažu i kradu, ali čemu sve to? Samo da se nerviramo jer ko je uopšte odgovarao za bilo šta nakon Insajdera? Možda Džajić samo?

Građanin A :

Sinoć sam se, prilično umoran, spremao da legnem i da se lepo naspavam, kada sam ipak odlučio da pogledam Insajder.... I eto, onda nisam spavao tih sat vremena koliko je emisija trajala, pa sam se toliko iznervirao da nisam mogao ni nakon emisije da zaspim već sam ustao i uključio kompjuter

Istorija ume da se poigra na veoma čudan način. Ironija da se ponuđena "nada u koju možemo verovati" uzima na ulici uprkos, a ne zahvaljujući predsedniku SAD Obami, koji je tu nadu pre dve godine nudio šakom i kapom muslimanskom i nadasve arapskom svetu, upravo u Kairu, je meni zabavna. Ne mogu da se ne zapitam nije li i taj govor, koji je tada bio veoma lepo primljen u pomenutim svetovima, doduše sa ogradom da treba sačekati prelazak s reči na dela, dao neki, barem mali, doprinos.

Podsećanje na Kairski govor neprijatnu situaciju za Obamu (i administraciju mu), suočenu sa izborom -- diktator ili "nada u koju Egipćani mogu verovati", čini još neprijatnijom. Međutim, ne treba brinuti, političarski obrazi su debeli, te se na prvu loptu birao diktator, bez da se trepne. No, to je tzv. real-politika ("Kome je do morala neka ide u crkvu," mislim da ne treba da navodim izvor). Demokratija je lepa samo dok se čeka, samo dok od sebe nagoveštaj da.

Uvek sam smatrao da je lepo biti kulturan i uljudan. Tokom odrastanja ako nesto dobro pamtim - to je zelja svim mojih bliznjih da budem uredan i fin. Nesto je ocigledno krenulo po zlu! 

I 

Jutros  zovem neku skolu radi neke informacije i pojma nemam sta mi bi krenuh odmah sa:

"Skola?"

"Da"

"Treba mi sekretarica.". 

"A ko trazi? Valjda treba prvo da se predstavite

"E da malo kraduckate, pa da vam pogledam kroz prste, ali ga vi preteraste" - Velje Ilića.

Moja školska drugarica Naomi Campbell je u svoje zlatno doba govorila da ne ustaje iz kreveta bez minimum deset hiljada dolara. Mi, njeni školski drugovi i drugarice, smo govorili kako je uobražena kučka, ali, ona je taj novac tražila za svoj rad, koliko god on nama izgledao trivijalan. Na nju su se izgleda ugledali naši današnji lopovi, koji neće da ustanu iz kreveta ako minimum ne ukradu milion evra. Sigurno su ih u školi učili ako kradu, da kradu mnogo.

Prvo nas je potresao skandal Dulićevog sajta od 25 hiljada evra. Kao što znate, ja sam slab kad neko troši velike pare na štampani materijal i web sajtove. Bili smo ljuti dva dana, lajkovali komentare, šerovali vesti, zajebavali se na FB statusima na Dulićev račun i nastavili dalje.

 ili pohvala opetovanom čitanju,

ili Strahinj Ban - Crven Ban

ili otvoreno pismo Komisiji za imenovanje ulica 

Gost autor: Stjepan Mimica

 ...................................

Ponešto stvarno treba pročitati iznova.

Čudo je to ponovno čitanje, sve ispretura!

Na sever, u avanture nove,
cujem kako Tajland zove.

Tu je, na korak od mene,
za put pravo je vreme.

Konacno i to da shvatim.
Nastavljam kada se vratim...

Thai

Dalibor Kokic

Moj omiljeni gimnazijski udžbenik bila je Logika Gaje Petrovića. Mnogo izvanrednog i potpuno nefunkcionalnog znanja nakupljao sam tokom svog dugog i na momente nepodnošljivog života, čvrsta podloga svemu tome bilo je gradivo obrađeno u toj knjizi.