5. oktobra 2004. u krugu kasarne Vojske Srbije na Topčideru ubijeni su vojnici Dragan Jakovljević i Dražen Milovanović.

Država do danas još uvek nije pronašla i kaznila izvršioce ovog "samoubistva".

samo da javim:
moji momci  su živi i zdravi, veseli...

rade, uče, igraju
misle o nekim devojkama.

a još uvek ne znamo šta se dogodilo u topčideru i leskovcu.

Činjenice da se u slučaju Topčider, kao i u slučaju Leskovac,  radi o ubistvima vojnika na odsluženju redovnog vojnog roka i da su vojni istražni organi slagali u svom izveštaju šta je dovelo do njihovih smrti, bi u uređenijim i humanijim demokratskim društvima bile dovoljne da  teret  rasvetljavanja svih okolnosti i procesuiranja onih koji su lagali o prirodi smrti padne na državne organe.

 Ako biste vi planirali tako kao da ne postoji svet nego da samo postojite vi, onda ste vi Bog, a ako ste Bog, onda nema rasprave. Ali ako niste Bog, onda uvek postoji okruženje u kome vi morate da planirate svoju strategiju, i ako to okruženje na kraju odbije vašu strategiju i dovede do neuspeha, onda ste krivi vi, a nije kriv taj svet.

Ako biste vi planirali tako kao da ne postoji svet nego da samo postojite vi, onda ste vi Bog, a ako

Autor: Rodoljub Šabić

Poverenik za (informacije od javnog značaja i) zaštitu podataka o ličnosti uputio je Zdravstvenom centru u Čačku Upozorenje u kome ukazuje da snimanje prstiju zaposlenih u svrhu kontrole korišćenja radnog vremena i pretvaranje u algoritam za otiske prstiju jedinstven za svakog zaposlenog, koji bi se čuvao u centralnom serveru i na osnovu koga bi se vršila identifikovanje zaposlenog prilikom dolaska i odlaska s posla predstavlja nedopuštenu obradu podataka o ličnosti. Uvođenjem biometrijskih mera imajući u vidu svrhu obrade vređa se princip srazmernosti,

Izvinjavam se blogosferi za ubijanje postavljenog posta, to je bio jedini način da sprečim širenje netačnih informacija. Naime, tastatura mi je bila brža od pameti...

Napisao sam da je zvaničan kanal za žalbe, pritužbe i pitanja vezana za rad popisivača opštinska komisija u svakoj opštini i savetovao sam ljude da idu do svoje opštinske popisne komisije da se žale. Zapravo, ovo je netačna informacija koju sam napisao jer se nisam lepo informisao. Izvinjavam se svima koje sam faktički obmanuo. :( Izvinjavam se i svima koji

sasvim svedena, nepretenciozna, ozvučena sećanja jednog izvođača spikersko-voditeljskih radova

... Tek sam se bio vratio iz vojske i baš sam se uželeo Indeksa... Taman dođoh u Beograd, a Glavni i Zamenik Glavnog se posvađali. Pa se pomirili. Dođem i otčitam jedne nedeljne velike vesti s Tamarom, čujem od ljudi detalje svađe i pomirenja. OK, trebalo je da se za neki dan pojavim na redakcijskom da dobijem raspored. Ali, ona dvojica se opet posvađala, ovog puta javno, preko radija, telefonskih sekretarica i novinskih agencija... Nisam ni sa jednim bio u posebnim odnosima,

pobeda, čista kao suza. poslednji put da je neko u srbiji na ulici otimao vlast. poslednji put da je neko u srbiji pokušao da falsifikuje izbornu volju. 

U utorak 27. septembra javni servis (ili Javni servis) izvestio je o tome da je u Leskovcu svečano otvorena nova zgrada Visoke poslovne škole strukovnih studija. Više od polovine sredstava utrošenih na gradnju donirala je Kraljevina Norveška. Školu je svečano otvorio dr Žarko Obradović, vanredni profesor Megatrend univerziteta na privremenom radu u Vladi Republike Srbije.

The architects of our doom
Around their tables sit
And in their thrones of power
Condemn those they've cast adrift
Echoes down the city street
Their harpies laughter rings
Waiting for the curtain call
Oblivious in the wings

Evo, danas 11 godina od takozvanog petog oktobra.

Sta da se kaze? Nema nista. Sve je receno, a u stvari nista nije receno. Sve se zaista promenilo, a u stvari sve je ostalo isto. Akcija spasavanja Titanika je uspela. Spasen je brod, svi putnici se podavili...

Krenulo je bilo obecavajuce... prvih 5 minuta...

Nisam ovo okacio iz nostalgicnih razloga. Stvar je totalno OK, spot takodje. Ima nesto dugo sto me nateralo da iskopam ovo iz arhive. Ovih dana intenzivno slusam Majls Dejvisa i nalazim da je prosto neverovatno koliko nekih dobrih stvari koje svi mi nosimo u usima, proisteklo iz njegove muzike. Ko ima vremena neka pogleda malo Majlsove intervjue i poslusa komentare drugih muzicara o ovom nadrealnom coveku. On sa svojom muzikom nije bio ispred vremena vec ce jos dugo vremena ostati daleko ispred svih. Amin.

2000. godina je bila čarobna za mnoge od nas. Nekako smo svi znali da je to poslednja godina vladavine Slobodana Miloševića. Podeliću sa vama nekoliko sećanja vezanih za rušenje režima, ne obazirujući se previše na hronologiju događaja.

 Nemamo mi ništa protiv kritike. Samo je bitno da bude dobronamerna. Kad kažemo dobronamerna, mislimo da ni slučajno ne ispadne da je problem u nama, čiji potezi ili odsustvo isth se kritikuje. Već da ispadne da je problem u objektivnim okolnostima. U stvari, kad bolje razmislim, najbolje da sva kritika i bude usmerena na objektivne okolnosti. Samo ne na nas. Jer mi to ne volimo, i učinićemo sve da nam se to ne desi. Da problem u stvari budemo mi. I to što ne znamo, ne umemo, nemamo iskustva, i nismo dorasli poslu koji obavljamo. Važno je da nismo krivi mi.