Kao u akcionom filmu stariji čovek uz škripu kočnica dolazi na parking i otvara vatru. Sredovečna žena, kao akcioni heroj, spremno reaguje, iako ranjena, daje se u beg. Čovek ide za njom pucajući, a kad mu ponestane municije, udara je pesnicama i davi. Ona poslednjim atomima snage s poda uzima komad polomljenog escajga i zariva ga u lice i privremeno se spasava iz ruku ubice.

Ispostavilo se da je naoružani čovek svekar, a ranjena žena žrtva koja sa svoje troje dece dve decenije trpi najgore moguće fizičko i psihičko zlostavljanje od muža i svekra koje je samo kulminiralo javnim pokušajem ubistva. Iako je više puta tražila pomoć policije i socijalne službe, nesrećna žena ne samo da je osvanula kao udarna vest crnih hronika nego i dalje, u bolnici, strepi za svoj život. Svekar jeste uhapšen, ali je muž nastavio sa vrlo konkretnim pretnjama i žena je u strahu za decu i sebe.

Gost autor: Bryan Keith

 

Nice mountains, friendly people, almost no traffic, the lowest prices I've seen in Europe.  Ukraine, manna for cycle tourists?

Children stood by the side of the road, smiling, waving, and greeting "ahoi" when we rode by.  Long climbs over a pass followed by long descents reminded me of the mountain

- super ti je ranac.

Na početku, vredi podržati zahteve svakog od mnogobrojnih sindikata policije a koji se tiču zarada, uslova rada, dobijanja nove opreme za rad i još mnogo toga. Sve van tih klasičnih sindikalnih zahteva je veoma opasna zamena teza. Bilo bi najprikladnije da se o ovome oglase „najviši državni organi" jer je „uvek spremna čaršija" već počela da

Teško je zamisliti normalnu zemlju u kojoj bi zajedničko slikanje dve takmičarke na izboru za Mis sveta izazvalo toliko pažnje. Ali u šizofrenom društvu, kakvo je na žalost naše, fotografija na kojoj su se zajedno slikale naša i Mis Kosova izaziva veliko interesovanje i mnoštvo reakcija.

Obična fotografija izazvala

Mi i medvedi

11. avgust

Juče smo definitivno napustili Slovačku. Kampovali smo nedaleko od granice, u Narodny Park Magurski, gde su medvedi i vukovi pod zaštitom World Wildlife. Toje ona divna organizacija koja u svom logu ima pandu, a posao joj je da štiti nedomaće životinje u njihovim prirodnim staništima. Daklem, u jednom takvom smo proveli

 

Odmah da razjasnimo - ja sam gospodinu Azdejkoviću na prethodnom blogu ponudio da organizujemo „paradu ponosa" u Nišu i da svi budu zadovoljni. Gospodin Azdejković je odogovorio da on nije u organizacionom odboru i da nema uticaj na organizatore skupa. Samim tim, njegova zainteresovanost za probleme organizacije ne postoji, što dalje implicira (kako bi rek'o Čorba iz Složne braće) da je njegov blog njegov lični stav.

Ali pođimo redom.

Gospodine Azdejkoviću,

 

 

 

Parada ponosa u Beogradu ne treba da se održi jer postoje bezbednosni rizici za građane i policiju, ocenili su predstavnici Nezavisnog policijskog sindikata Srbije na konferenciji za novinare.

U ovom trenutku ne treba da se održi Parada ponosa, naglasio je predsednik tog sindikata Momčilo Vidojević, jer, kako je istakao, postoje najave da će doći do incidenata sličnim onima na prošlogodišnjoj paradi. On je podsetio da je tada povređeno više od 140 policajaca.

S jedne strane apsolutno razumem policajce, jer kao i svi ne vole da imaju poteškoća na poslu i da se preterano cimaju, ali s druge, posle ovih izjava se pitam čemu služi ta policija? Da primaju plate, da se goje i maltretiraju građane kad im je dosadno?

Ove šizofrene izjave pokazuju koliko je naše društvo bolesno i trulo. Policija, kojoj je posao da štiti građane, javno saopštava da je nesposobna da ih štiti i da će doći do incidenata. U tim izjavama se vidi da policija i ministar Dačić godinu dana nisu radili svoj posao. Vidi se da su godinu dana mazili, negovali i gajili huligane. Vidi se da Srbija više voli huligane koji pale, razbijaju i uništavaju Beograd nego pedere i lezbajke.

Često se pitam da li bi i nas voleli kad bi nekome polomili zube, razbili glavu i opljačkali fancy butike u centru?

Ono što je najveći problem jeste da nijedan političar, ni ministar, ni policajac nije upozorio huligane da će dobiti svoje ako opet izađu na ulicu. Nijedno udruženje roditelja nije apelovalo na roditelje huligana koji su branili svoju decu i protestovali ispred suda da ove godine obuzdaju svoju decu da ne uništavaju Beograd. Ne, to nismo niti ćemo čuti, samo smo čuli apele na organizatore parade da od iste odustanu i da treba da sede u svoja četiri zida.

September is now upon us.

We are getting back to work after a long and protracted holiday (even if we did not take one, everyone else seems to have done so). Streets are busier. Shops are crowding up slowly again. Supermarkets may even begin to stock the shelves once more. The fall season - in a way very different from the burgeoning of spring - is all about new beginnings. Schemes

Nije lako biti dobar ocenjivač ili recenzent. To važi za mnoge oblasti, od onih koji se odnose na ocene u osnovnom, srednjem i visokom obrazovanju, pa do procenjivanja i recenzija stručnih i naučnih radova, projekata, novih ideja za investitore, procenjivanja vrednosti proizvoda, usluga, kompanija i slično. Kao recenzent (engl. reviewer) za nekoliko naučnih časopisa i konferencija, često sam se zapitao koliko moja procena nekog rada ili projekta utiče na život ili karijeru nekog, meni obično nepoznatog, autora, predlagača ili nosioca neke nove ili "nove" naučne ili poslovne ideje. Verujem da su se slično zapitali i mnogi drugi, koji su se našli u sličnoj poziciji, pa i oni koji su odlučivali o sudbini mojih radova i projekata.

 

Skoro celo leto, tako mi došlo, slušala sam samo njegov glas. Ponovo sam ga volela kao nekad. Iznova sam se zaljubila, kao nikad. Podsetila sam se svakog zvuka, urlika i tona. Izmaštala sam i prisvajala svaku njegovu reč koju sam želela da čujem. I poblesavila za nekim rečima koje nikad nisam čula. Arogantno sam odbijala da slušam druge. Ili ako ponekad jesam, brzo sam se vraćala ovom starom liscu. Takvo je bilo leto.  

Blic piše: Zaštićene ptice bez glave nađene u prtljagu

BEOGRAD - Republička inspekcija za zaštitu životne sredine juče je otkrila 240 ubijenih jedinki zaštićenih vrsta ptica u ručnom prtljagu četvorice italijanskih državljana

Neki dan gledam antologijski prilog nacionalne televizije koji arhetipski slika neveselu srpsku stvarnost: na pitanje egzaltirane voditeljke koliko koristi ima od „velikih i spasonosnih rasprodaja", začuđena gospođa odgovara „nimalo"! Na naivno „zašto", sledi filozofski mirno „zato što nemam para"! 

Srbija ovih dana zaista živi neki svoj shizofreni život: onaj koji emanira razdragani režim kroz medije i onaj koji se stvarno živi nikako se ne dodiruju! Srbija bez elite i kritičke inteligencije dozvoljava sebi da oboli od teške i hronične manipulacije, koja potpuno remeti racionalnu percepciju stvarnosti i vitalno ugrožava svaki smisleniji pokušaj planiranja budućnosti. Umesto da se manipulacije plaše i klone kao srednjovekovne kuge, naš joj establišment eufemistički tepa - spinovanje! Onda kada blazirane državne sveznalice svoje himere medijski proglašavaju istorijskim činjenicama ili dokazanim nacionalnim strategijama, teško je biti optimista...

 

O koristi i šteti izučavanja nacionalne istorije počeo sam da razmišljam znatno pre nego što sam nabasao na Ničeovu knjigu " O koristi i šteti istorije za život" (Grafos, Beograd: 1990). Još kad sam počeo kritički da razmišljam o sistemu (obično bude oko 17-te godine, u mom slučaju 20, u mnogim slučajevima nikad) shvatio sam da je učenje istorije imalo za cilj da me ukalupi u mainstream matricu svake nacije – nama dobro a nikome zlo (zvanični moto grada Kraljeva). Sve nacije veruju u isti bullshit zen, da su kroz istoriju uvek bili pravedni, branili svoje a nikad želeli tuđe,