Pred vama je jedan kraći tekst kojeg sam napisao pre više od godinu dana. Nikada ga nisam objavio na ovom blogu. Iako sam u svojim tekstovima i sam nekoliko puta kritikovao kontraverznu ličnost Sv. Nikolaja Velimirovića, jedan dramski pamflet mi je ukazao na potrebu da napišem nekoliko reči u nešto drugačijem kontekstu. Svima su dobro poznati moji stavovi sa kojima sam pokušavao da ukažem na kritičku uravnoteženost, poštovanje sagovornika u cilju produktivnosti dijaloga. Odlomkom koji sledi želim da ukažem na potrebu da kritičko mišljenje uvek moramo izražavati

          Za sebe mogu reći mnoge stvari, ali da sam apolitičan nije jedna od njih. Otkako znam za sebe, politika me interesuje. Neka od najranijih mojih sećanja odnose se na TV dnevnik - nisam imao pojma ko su good guys a ko su loši momci, nisam znao šta je partija, šta zastava, šta su izbori, ko su ministri i čemu služi premijer, ali znao sam, slutio sam bolje je reći, da se u celoj toj stvari zvanoj politika,

U centru Novog Sada od juče postoji “Prolaz Srđana Aleksića», koji je dobio ime po mladiću iz Trebinja ubijenog u rodnom gradu zato što je branio komšiju i prijatelja Alena Glavovića, Muslimana iz Trebinja

Srđan Aleksić je imao 26 godina kada je ubijen. Bio je juniorski rekorder u plivanju i bavio se amaterskim pozorištem

Srđana Aleksića, vojnika Vojske Republike Srpske ubili su pripadnici te iste vojske pošto im se suprotstavio kada su na ulici htjeli da ubiju njegovog poznanika, Bošnjaka iz Trebinja. Dana 21. januara 1993. godine grupa pripadnika Vojske Republike Srpske je legitimisala osobe na trebinjskoj  pijaci. Nakon što su ustanovili da je jedna od legitimisanih osoba Alen Glavović, Bošnjak, počeli su ga maltretirati i tući. Tada je Srđan priskočio u pomoć Glavoviću, a četvorica vojnika su, umjesto Glavovića, kundacima pušaka pretukli Srđana. Od zadobijenih batina Srđan je pao u komu, i preminuo je 27. januara 1993. godine.  

Srđanov otac Rade tada je napisao čitulju u kojoj je naveo:
"Umro je vršeći svoju ljudsku dužnost."

Da l' sam ja vama pričala o tome koliko volim leto? Nisam? Nije moguće da sam to propustila...imam jedno par tema o kojima sam želela da vam pišem, baš onako fine, al' ne vredi...em bi vi mogli da ostanete uskraćeni za informaciju o mom voljenju leta, em ja i tako na današnjih 180 rernskih stepeni, s obe strane, prosto nemam emocija ni za šta drugo no za ovo...pa, daj da i ja izrabim više no opšte zlostavljani pridev u poslednje vreme, prelepo leto.

Ako ste mislili da naša Spartanka Afrodita zna da piše samo predloge projekata potencijalnim donatorima - gadno ste se prevarili (kao što sam se i sama, jadna ne bila, prevarila)! Nisam ja znala da ispod te Mire trista vire, ljudi moji... sve dok žena ne osvoji prvo mesto na Bazarovom konkursu "Najlepše ljubavno pismo"!

U konkurenciji je bilo blizu 1200 pisama, a pobedilo je pismo koje napisa Zorka Kovačević, na blogu poznatija kao Spartanka Afrodita. Za nagradu našoj Zorki/Spartanki šije se plava haljina kakvu je nosila glumica Sloboda Mićalović u seriji "Ranjeni orao", u kojoj je tumačila lik Andjelke.

Sutra (petak, 24.7) u Bazaru izlazi intervju s pobednicom, a sledećeg petka i slika u sašivenoj haljini. U intervjuu koji je, kao pobednica na konkursu dala Bazaru, Zorka je dosta pričala i o našoj GI "Majka Hrabrost". Dakle, zabavite se sutra u nekoj debeloj hladovini uz Bazar i intervju s nepopravljivo romantičnom Spartankom Afroditom!

A sad pobedničko pismo (najlepše ljubavno):

Priču o vodoinstalateru koga je domaćica iz (blaženog) neznanja bacila u stanje nesvesti, a tipovi iz hitne pomoći ga 'iskipovali' na stepeništu prasnuvši od smeha kad su čuli šta mu se desilo je samo bledi vic naspram priče iz života koja se desila na jugoistoku Turske koliko pre dva sata. Još je nema na Jutjubetu (mada ne sumnjam da će je biti) pa moram staviti ovaj link – video govori više od 10.000 reči...

http://www.nytimes.com/2009/07/26/magazine/26karadzic-t.html

  Vec nekoliko dana "Politika" veoma pomno, i ambiciozno "gazi" na temi zvucnog naslova "Ko je pustio Tompsona u Srbiju".

O cemu se radi. Pre neku nedelju na HRT 2 emitovan je(repriziran) koncert Tompsona, hrvatskog pevaca koji je.....vec se dobro zna te nema potrebe ponavljati.Zasto je HRT to reprizirao, to je vec problem HRT-a i njegova uredjivacke politike. Verovatno urednik Zvonko Varosanec( nekad smo saradjivali u vremenima  Bratstva i Jedinstva-Beogradska i  Zagrebacka hronika)  zna zasto je to uradio ili zasto mu je reklo da to uradi.

I sto rece Boris Tadic danas ,u

Počinjemo polako da se uhodavamo. Svaki drugi dan otprilike beremo jagode a ostatak vremena radimo sve i svašta. Za berbu jagoda je potrebna posebna oprema. Sve nas je malo na početku zbunila komanda Marjoša :"Go there and pick up your sledge!" Pomislio sam kakav bre sledge pa neću ja da se sankam po jagodama. Ispostavilo se da je Marjoševo iskustvo na farmi pobedilo. Svaki gologuzan mora da uzme plastične sanke napravljene od jake plastike. Sanke izgledaju kao igračka za decu od nekoliko godina, kao mali sportski automobil bez točkova. Taj "automobilčić" od dodatne opreme ima zašrafljene

Ne mogu reći da sam oduvek voleo šlagere. Bolje rečeno, tek posle tridesete sam saznao da sam oduvek voleo šlagere.  A zavoleo sam ih slušajući muziku koja je dok sam bio dete dopirala iz naše dnevne sobe kada bih već bio smešten u krevet.  Mnogo kasnije,  bilo mi je suđeno da ispunim obećanje iz stare pesme: srešćemo se ponovo. Prenosim deo tog iskustva.

Uvod

Stare pesme su se pevale do dubokih sedamdesetih, no zlatno doba

Vec nedelju dana i vise traje hemijski rat Rafinerije u Pancevu, protiv grada i ostatka neprijateljske zive sile u okolini ovog postrojenja. Rafinerija tuce po nama svime sto ima - od benzena do ugljovodonika i nazad. Silesija hemije! Slazem se, od komaraca se ne da ziveti, ali jeli ovo bas najbolji nacin!

Azotara ne radi, Petrohemija ne radi. Sistemom eliminacije ovih se dana potrvrdilo da nas je i ranije nebrojeno puta uglavnom trovala Rafinerija. Big deal!

Opstinska vlast je odlucna u reakciji na ovaj ekoloski skandal da odlucnija tesko moze biti! Ljute se iz sve snage preko

Kada je mladi, genijalni...a potpuno divlji rus

izvodio svoju igru sa smrću iiii službama na pariskom

aerodromu, Dame Margo je bila sredovečna balerina

pred penzijom, rastrzana obavezama gospodje

panamskog ambasadora u Londonu, prikrivanjem gospodinovih

izleta u parapolitiku ili zabavu, i svojom veoma značajnom baletskom karijerom.

Pa, verujem da je bila već pomalo umorna...

Dok obeležavaju 40. godišnjicu spuštanja na mesec, mnogi Amerikanci se pitaju gde nam je onaj entuzijazam za istraživanja svemira koji smo imali šezdesetih godina. Još kao doseljenici u Novom svetu uvek smo pomerali granice. Gde se izgubio taj pionirski duh?

Pre 40 godina svet je izgledao znatno drugačije nego danas - podeljen na dva bloka koje su predvodile Sjedinjene Države i Sovjetski Savez. U takvoj atmosferi, ni jedna strana nije želela da je ona druga pretekne u tehnološkim

vecheras gost Vladimir Marichic

Predlog Zakona o uređenju prostora i izgradnji, Član 83:

Građevinsko zemljište može biti u svim oblicima svojine.
Građevinsko zemljište je u prometu.
Pravo svojine na građevinskom zemljištu u javnoj svojini ima Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave.
Građevinsko zemljište u javnoj svojini je u prometu, pod uslovima propisanim ovim i drugim zakonom

Ovo je najvažnija promena i najvažniji suštinski deo predloga zakona. Građevinsko zemljište je bilo u svojini Republike Srbije i van prometa. Niste mogli da ga kupite. Ako ne možete da postanete vlasnik zemljišta, jako je teško ubediti bilo koju finansijski instituciju da uloži velika sredstva u izgradnju na tom zemljištu. Tako je to barem na zapadu. A i kod nas.