da svratite ovde:

http://blog.b92.net/text/10741/Sanader%20se%20povukao/

Mr Loader je domacin!

(ja sluzim kafu i sendviche,..josh uvek sam indisponirana, jer je nedelja daleko.)

Skoro da i ne pamtim sličnu vest. Političar se povukao iz politike! Ili se to kod braće Hrvata nešto zanimljivo dešava u poimanju politike i političke karijere...

Kakvo je stanje po tom pitanju u Srbiji? Sve nešto imam utisak da će se nešto slično malo teže desiti! To, da se "lomi preko kolena", kod nas jednostavno ne biva. Ovde su ljudi u politici odgovorni i nipošto ne bi lišili narod svojih usluga na

Autor: Rodoljub Šabić

Pre nekoliko dana na adresu Poverenika za informacije od javnog značaja stiglo je pismo u prilogu koga se nalazila kopija jednog rešenja Gradskog sudije za prekršaje iz Beograda. Radilo se o rešenju koje je doneto još pre par meseci, a kojim se M.Š. direktor jednog velikog državnog preduzeća oglašava odgovornim zbog kršenja Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i izriče mu se novčana kazna koja će u slučaju neplaćanja biti zamenjena kaznom zatvora u trajanju od 30 dana.
Puno ime g-dina direktora ne moramo pominjati.

          Početkom rujna meseca 1941. u Zagreb stiže dr Jozef Ekhart, predstavnik TOBIS filma, austrijske ispostave najveće nemačke filmske kuće Reichsfilmkammer, čiji su čelnici polagali račune Gebelsu lično. TOBIS film je kao filmska kompanija, pod različitim imenima, postojala sve do 1985. godine, dok je Reichsfilmkammer prestao da postoji po završetku Drugog svetskog rata. Svrha ove posete bila je priprema

Ministri oko stola utonuli su u očaj.
- U pi#ku materinu – začulo se s kraja stola.
- Nemoj te ustaške psovke na U!
Društvo se kiselo nasmijalo.
- Mnogo smešno, Mrko – podviknuo je potpredsjednik Vlade Božidar Đelić.
- Imam ja ideju – prekinuo je neugodni muk Žarko Obradović, ministar prosvete. – Što ne bi na otvaranju podigli zastavu naopako? Pa da bude lepo latinično malo štampano „n“? Kao Niverzijada. Bez U.
- To uopšte nije loše. Niverzijada. Vrlo dobro.
- Imam ja bolju ideju – javio se ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić. – Da ja pitam drugove iz Kine kako su oni rešili onaj vatromet sa Fotošopom, pa da nekako u direktnom prenosu na RTS-u kompjutorski izbrišemo zastavu?
- Ne vredi, videće ljudi na svečanom otvaranju – dobacio je gradonačelnik Đilas.
- Šta, niste valjda zaista mislili da pravimo svečano otvaranje? – zaprepastio se bivši predsjednik Komiteta Božidar Đelić.
- Imam ja rešenje! – viknuo je iznenada Ivica Dačić. – Zašto ne prevedemo slovo U na srpski? Molim lepo, je li ćirilica u Srbiji zvanično pismo? Objasnićemo drugovima iz FISU-a da smo po zakonu morali na zastavu da stavimo ćirilično U. Ipsilon. Ako vas ko pita, recite da sam ja zapretio da ću uhapsim svakoga ko ne poštuje zakon.
- Budalo jedna, pa da ispadne da kopiramo Hrvate?!
- Ne razumem.

 EDIT:Utakmica prvog kola A grupe muškog fudbalskog turnira na Univerzijadi između selekcija Srbije i Gane nije odigrana pošto gostujući tim zbog problema sa vizom nije doputovao u Beograd

Napravio čovek piramidicu. Finansijsku. Uzimaš pare od ljudi i plaćaš odlične kamate. Kao imaš super "šemu" za investiranje. Mnogo bolje od bilo kog drugog. Čak 10-12% godišnje (znam, ne izgleda neka pljačka). A u stvari ništa nigde i ne investiraš.

Ljubiteljima Zvezdanih Staza ne treba previše objašnjavati lik i delo entiteta zvanog Borg - pseudo rasa kibernetičkih organizama (pozajmljeno od Wikipedije, da se ne mučim u prvoj rečenici bloga) koji teže tehnološko-organizacionoj perfekciji kroz porobljavanje i kibernetizaciju vrednijih primeraka drugih civilizacija, pa uništavanju ostataka tih civilizacija da ne bi predstavljali konkurenciju, a preko potpunog nedostatka empatije, sve sa ciljem da bi to porobljavanje bilo što efikasnije i urađeno uz što manji rizik.

Ono što je najvažnije, Borg pamet je kolektivna na mnogo dublji način nego što mi zamišljamo kolektivnu pamet.

Pod plaštom straha Borg zaljubljenike u Zvezdane Staze ređe asocira na fenomen kolektivnog nego što bi neko ko ne gleda seriju pomislio pri slušanju uvoda u Borg priču.

Tako, lišen nasilničkog i šačice preterivanja, pa obogaćen empatijom Borg bi nekim grupama maštovitih čitalaca, po nekim paralelama, a pod pritiskom sve prisutnijeg kompjuterskog procesiranja, i propusne moći mreža, pa nanotehnoloških trendova i fokusa na ekonomiju znanja, bio dobar proxy za našu srednjoročnu budućnost.

Ljudi moji, potpuno sam posrnula!

Izgleda sam malo ostarila. Sve što je bilo pre, više mi se svidja nego ovo danas. Od stalnog posla bez otkaza do kraja radnog veka, muzike pa čak i mode. Čak mi se i stari lopovi čine nekako normalnijim nego ovi danas. Znalo se, lepo, nekada da treba da čuvaš novčanik u prevozu, pasoše u inostranstvu i da čuvaš lovu u čarapama, unutrašnjim džepovima ili djonovima kad ideš u neku turističku meku - na primer Italiju. Danas se izgleda pravila tek uspostavljaju u lopovskom svetu. Opet, sad su te organizacije ozbiljne korporacije sa direktorom personala i razvojnim timom pa ne znaš da li da ih se plašiš ili da im veruješ. Od kada me ujela ljuta guja kradje podataka s kreditne karice bacila sam se u proučavanje metoda savremenog lopovluka. Nije da sama nisam osetila na svojoj koži kako se otima i kako se bori za svaki evro. Hoću samo da kažem da se današnjim lopovlukom bave ljudi organizovano sa naučnim pristupom pa mi šaner u troli 41 dodje kao romantična predstava starih dana.

Evo nekoliko divnih primera kako su me namagarčili razvoji timovi:

Tekst iz potpalublja

Brate, vidi kako je grozno brate ovo vreme. Nekako brate, nije ni leto, a brate nije ni proleće, ni jesen, a nije brate ni zima. Ne znaš brate šta je. Sparno brate, guši me brate, mnogo me brate guši. To je sve brate zbog globalnog zagrevanja. O tome brate kenjaju ovi ekolozi i vegetarijanci. Ali mene brate brine što sve to ne mogu brate da podnesem. Izgleda da je to brate zbog godina. Omatorilo se brate, omatorilo. Ovakvo sranje od vremena brate, utiče i na moje raspoloženje, ali brate ono što me više brine, utiče brate i na moju... kako se kaže brate, kako beše, ono brate, one male, one... Eto vidiš brate šta mi radi ovo vreme, ne mogu brate ni da se setim brate jedne obične brate reči... Inspiracija brate, inspiracija! Znači brate, ovo vreme utiče i na moju brate inspiraciju, pa moram brate da recikliram stare brate ideje. Baš me brate brine što sam brate počeo samog sebe da imitiram. Sve to brate ukazuje na to da brate starim.

Evo baš mi je brate, danas zubar izvadio brate, zub. Ostalo mi je brate, još 29 komada pa da brate, počnem da glasam za radikale, brate. Ceo me dan brate boli vilica. Ali vredelo je brate, vredelo. Žalio mi se brate žmu da ga ponekad okrznem brate zubima, pa sam brate morao da izvadim brate taj što mi smeta i remeti brate, bračnu sreću. Sad je brate moj žmu srećan, ali mene brate boli, mnogo me brate boli.

Polako brate ostajem bez zuba, već odavno sam brate ćorav. Bez naočara brate ništa ne vidim. Ne vidim brate crnu mačku, ni belog brate mačora. Da ti ne pričam brate o ostalim Kustinim brate filmovima. Misliš da bi brate izabrao ovakvog žmua da nisam brate ćorav? Ali šta brate da se radi, ubola ćorava brate koka neko zrno. Neću da se brate žalim, moglo je i gore brate da bude.

Imate sreću, Peščanik zatvorio radnju preko leta, vreme je za lake teme, laku odeću, možda neko more... :) No, čisto da vas ne ostavim sasvim na miru, rešila sam da vam prezentujem deo transkripta poslednje emisije iz ove sezone koji sam upravo lektorisala (znači, možete da slušate na podcastu, ali još nigde ne možete da čitate, izuzev ovde).

U Peščaniku ponekad gostuje osoba zbog čijeg fan cluba bih, da postoji, možda i preispitala svoje ubeđenje da jednostavno ne umem, niti uopšte hoću da budem bilo čiji fan. To je istoričarka Dubravka Stojanović. Imam još par favorita, naravno, ali nije baš red da vam ih otkrivam - ako opet nekad ne odolim da neke odlomke stavim na blog, reći će vam se i samo, ali možete biti sigurni da sam i ja samo ljudsko biće koje prema nečijim rečima ima afiniteta a prema nečijim ne, čak i kad su sagovornici Peščanika u pitanju. ;)

Dubravka Stojanović je povodom sadašnje ekonomske krize pričala o svetskoj ekonomskoj krizi 30-tih godina prošlog veka. Pričala je o globalnim posledicama te krize i onome što bismo, dakle, po iskustvu mogli da očekujemo od ove. Pa počujte.

Tehnicki pravno ja sam sam sebi oduzeo nevinost jos u osnovnoj skoli. Formalno, za drugare, sam poceo da lazem da sam %ebac sa petnaest, a realno sam prvi put poentirao u pola osamnaest. Ako izuzmem bezbrojne seksualne odnose samomanipulacijom, moze da se kaze da sam prvi put spavao sa curom sa prepunjenih sedamnest godina. Imala je malo jace obrve, skolovala se za uciteljicu i bila starija od mene 2 godine. Ja sam se pravio da drzim stvari pod kontrolom i bio veoma nespokojn kako ce sve to da bude.

Nefertiti je bila ovde from Jasmina Tesanovic on Vimeo.