Kada su došli po banane

Grof Djuraz : Blues ratnog veterana

Sjedim pokraj kontejnera
Čekam premijera
Da ga pitam gdje mi je večera
I što mu više ne trebam?

Novine pišu da je u ratu
Prodavao cigare i naftu
On i njegovi drugari laktaši
Sada su pravi bogataši

Ref:

Dok sam krvario na ratištu
Prodali su moju firmu
Noge su mi ostale na Ozrenu
Kako sam bio glup
Kako sam bio glup..

Nisam se plašio bombi
Snajpera ni mudžahedina
Al mi dušu kida
Sin mi je diler heroina.

Ref:

Ćerka

.. I kraljičino ogledalo pride...

Sa zadovoljstvom vam predstavljam mog gost-autora Elisa:
voila:

1
Već nekoliko dana medije u Srbiji, a u njenom okolišu, potresa zla kob porodice Nastić i afera sa fotografisanjem trenutaka posvećenih ličnoj higijeni. Ovu bravuru američkog pravosudnog sistema treba nazvati jedinim mogućim imenom - rudimentarnim hajvanlukom, naravno, uz uvažavanje pretpostavke da zaista nije bilo kršenja zakonskih normi. Naime, niko od onih koji reaguju bolnim pathosom i empatijom na ovaj slučaj nije imao priliku da baci pogled na materijale u predmetu, već svi odreda zavise od novinskih izveštaja, a to uvek može da dovede čoveka do polja banalnih i vulgarnih zabluda.

Sudbina joj je odredila da se rodi na dan opšteg čestitanja jednog starijeg važnog događaja;  tako je, kao I u svim drugim stvarima, Nena ostala u senci. Za one kojima je promakla njena uloga u Miloševom životu ( sećate se Miloša, iz prvih dana našeg druženja?), evo nekoliko reči:

Nena je posebna prica. Ona je dobri duh Zdravstvene stanice, poslat na zemlju od strane Vise sile, u obliku niske, zdepaste zene cetrdesetih godina sa energijom od 10 megatona za resavanje problema ali i sposobnoscu da se pretvori u Svetog Djordja za sve one

Ministar zdravlja i predsednik Republike su, na sopstvenim primerima, pokazali kako bi moglo da se radi i upravlja Srbijom. Moram priznati da je model ministra zdravlja malo ekstremniji i  teže izvodljiv. Predsednikov je takav da bi se o njemu moglo ozbiljno razmisliti. Deluje kao da manje košta a ni operativci nisu uvozni. Bez ikakve zajedljivosti, želim da su obe hirurške operacije uspele i da pomenuti ljudi neće imati dalje komplikacije zbog kojih su i morali na operaciju.

Ima ih stvarno razlicitih. Ja nisam nikakav poznavalac.

Ali ko cuje ovo i ne svidi mu se... ne znam sta da mu kazem

Zebra ima pravo na svoje pruge (Afrička izreka)

Danas operisanom predsedniku Borisu Tadiću želim što brži oporavak i ponovno stajanje na noge. Istovremeno se nadam da će tokom (prekratkog?) perioda post-operativnog oporavka pronaći vremena da meditira na sledeće teme:

1) Ako se ministar zdravlja operiše u Nemačkoj, a predsednik države za šefa operacionog tima bira stranog stručnjaka, kakva se poruka time šalje građanstvu Srbije? Da li reputaciju i stručnost naših lekara

Autor: Rodoljub Šabić

Danas je, povodom predloga Zakona o budžetu za 2011 godinu, Transparentnost - Srbija upozorila javnost, Vladu i Narodnu skupštinu na jednu zaista "zanimljivu" nedoslednost u primeni Zakona o finansiranju političkih stranaka.

Važeči Zakon o finansiranju političkih stranaka predviđa da se parlamentarnim partijama dodeljuje iz republičke kase „0,15% budžeta umanjenog za transfere" za finansiranje njihovog redovnog rada. Međutim, zakon ne kaže da li se pod pojmom "budžet" podrazumevaju prihodi ili rashodi budžeta. A prihodi i rashodi budžeta, ni u državama sa solidnom budžetskom situacijom, a pogotovo u onim koje kao naša imaju hroničan budžetski deficit, ne moraju biti, zapravo nikad nisu ujednačeni. U predloženom budžetu razlika između prihoda i rashoda je negde oko 93 milijarde, dakle bezmalo milijarda evra. Znači, cifra kojom se izražava pomenutih 0,15% budžeta se mora veoma razlikovati u zavisnosti od toga šta se uzima kao osnov za obračun. U proteklih šest godina primene zakona Ministarstvo finansija je ove troškove obračunavalo uvek na osnovu rashoda budžeta. Pomenuta "zanimljiva" nedoslednost ogleda se u tome što su ovaj put po prvi put, u predlogu budžeta Republike za 2011, kao osnovica za obračun uzeti prihodi budžeta.

poznato je da je lepo biti u vlasti. privilegije na sve strane. jedino je nezgodno zbog odgovornosti i stalnog prozivanja da se (predizborna) obecanja ispune. iz te pozicije je lepse na strani opozicije. prozivas ove na vlasti koliko hoces i sve vreme se busas u grudi kako bi ti to bolje a cim dodjes na vlast (tj do privilegija) i bice bolje. a odgovornosti ni od korova. milina jedna. pitajte ove radikale (s bedzom i bez bedza - oni umetnost napravise od toga da nikad ne dodju na vlast). naravno ima onih koji bi i jare i pare (privilegije vlasti sa odgovornoscu opozicije). u stvari to su verovatno svi pa preciziram iskaz: ima onih koji uspevaju da uzmu i jare i pare.

ko su ti genijalci pitate se vi?

 Dragi blogeri, komentatori, moderatori i ostali atori, kao i svi uže i šire zainteresovan, čast i zadovoljstvo mi je da vas pozovem na BLOG-ŽURKU koja će uzeti maha u subotu, 25. decembra u 19 časova, u knjižari Vulkan u Sremskoj ulici.

To su jutro dobro napredovali pošto su bez straha jahali ljudskim putevima. Oko podne zastadoše da predahnu pa odmah preduzeše stare mere opreza. Zašli su se jedno trista metara duboko u šumu, pronašavši oveći proplanak kako bi konji mogli da pasu, na kome su se smestili. Kada su sjahali, devojke primetiše da Kju deluje veoma umorno. Teško se kretao i bio je skoro posiveo u licu. One ga postaviše da legne i počeše da raspravljaju kako da mu pomognu. Posle nekoliko besmislenih predloga, koje su iznele na osnovu svog poznavanja tadašnje medicine, on se, s mukom, umeša u razgovor:

- Jahanje mi nikako nije prijalo s obzirom na ovu vrstu povrede. Celim putem sam se savladavao da ne urlam od bola. Ali, postoje granice i moje izdržljivosti. Na kraju je potiskivani bol provalio, i to me je gotovo oborilo. Inače povreda je ista kao juče i nije se mnogo pogoršala. Kada se dobro odmorim povratiću se. Za slomljena rebra ne može se gotovo ništa. -

- Zašto si jahao, kad ti to ne prija? - prosto zakuka Frija.

- Da se što pre uklonimo od zamka i mesta naseljenih ljudima. Dodatne nevolje mi, u ovom stanju, nikako nisu potrebne, - patetično izjavi vilenjak.

vo sam pomislila neki dan, nepuna 24 sata posle lepo pripremljene i provedene  porodične slave. Ali tvrdeći ovo iz naslova, nikako ne bih želela da zvučim pesimistično, jer iako ponekad i pomislim da su nevolje, teškoće i maleri,  moji mnogo češći saputnici kroz život, volim što postoje  oni divni veseli momenti, prepuni radosti, koji su pravi blagoslov zbog kog život  vredi živeti. Iako me većina od vas, nadam se toplo, ne smatra pesimistom ili nekom nadžakušom, ja moram i ovako fizički onesposobljena, da ne kažem bangava u desnu ruku i rame, pred vama da svedem konačne konte za 2010-tu, kojoj btw, jedva čekam da vidim leđa, otkrivajući pritom da u meni još ima naivnosti deteta, i vesele nade da će sledeća godina biti lepša i bolja.

 Već duže vreme u sebi ne mogu da nađem onu radost koja se zove "od srca" pa da kažem kako mi je "srce puno". Ono što bi ga moglo napuniti nikada nije bilo veliko i nedostižno, punila sam ga malim stvarima koje mi znače. Svaki put kada mi je teško mogla sam da posegnem tamo negde gde mi je "duša" pa da zahvatim malo snage da guram dalje. Ne mogu da se setim od kada je to mesto presušilo, presahlo? 

  Znam da sam donekle i sama kriva. Svaki put kada vidim ili čujem nešto što mi je nepodnošljivo teško prebacivala sam se na "nečujno" i "nevidljivo",  bez moje volje,