Vidim vec dva dana niko da cestita, nije se red, malo li je na ovu skupocu kad ti radnici preuzimaju fabrike, naturalizovani gradjani kupuju ostrva, a drzava Ti postane pridruzeni clan EU.

No, manimo salu, jako mi je drago i Drugovi Crnogorci, cestitam vam ovo, kao i Prvi Maj.

REG-CRNA GORA-EU
Crna Gora od danas pridruzzeni cclan Evropske unije

PODGORICA, 1. maja 2010. (Beta) - Crna Gora od danas ima status
pridruzzenog

„Ama nijesam ja njoj zlo pomislila, kol’ko bi sebi, no me opanjkaše dušmani, dušmanske im kosti zemlja ispovrnula. Vele da ja to od zlobe učinje' , da bratu napakostim što me ušjedelicom načinje.  A što ću im ja? Malo li mi je moje muke, no i njima da se ispovedam? A sad ti velim, ne bi ja pljunula Obrenov 'leb što iz'edoh, pre bi jezik sebi iščupala.

Mene Jelena na sto muka stavi kad se s onim spanđa. Znala sam k'o što te gledam da je Obren ni mrtvu za tog ne bi dao, a ona uskopistila il' taj il' nijedan. A mene samo na pameti da ne prođe

 Gost autor: Nurudin

Dok srčem prvu jutarnju kafu ...

Srk ...

Čitam ’’ Blic ’’, srkućem kaficu, ( i pošto sam saznao da ni ove godine nisam dobio nagradu grada Beograda za književnost ) pažnju mi privlače sledeće vesti ...

Srk ...

I naši političari su konačno počeli da se posipaju pepelom po glavi ...od kada je stigao oblak sa Islanda ...

Srk ...

Puštanje u rad Avalskog tornja, bila je još jedna prilika da narod vidi kako izgledaju oni na vrhu ...a onima na vrhu da još jednom na narod pogledaju sa visine ...

Srk

pred praznik rada o radnoj snazi ili o stezanju kaisa i tako to....

dakle skapirali smo: raditi vise, trositi manje i to je lek za „krizu".
(kriza o kojoj pisem inace nije ova svetska ekonomska. ona je samo ubrzala i eskalirala nase probleme - krizu koju smo sami stvorili pogresnim izborima pogresnih ekonomskih modela birajuci kosovo, evropu, nato, rusiju...).

napisao sam vec da je jedna od stvari koju je potrebno "stvoriti" radna snaga koja je jeftinija, mobilnija i edukovanija.

"Već sa šesnaest godina počeo je samostalno da se izdržava, svirajući narodnjake u kafani, prodajući novine i radeći na gradilištima."
Ne znam zašto sam baš ovo stavio u prvu rečenicu ali nekako mislim da je bitno za bolje razumevanje priče o grupi ljudi, koja se (shvatićemo to ubrzo) ipak svodi na jednog „čupavca i kretena", njegovu volju, upornost, talenat, prilagodljivost pa i moć manipulacije.
„Kompleks Periferije koji je fanatično želeo da se dokopa Centra i da ima sve."- reći će poznati novinar.
Dok će ga Mirjana Bobić, nekih 25 godina kasnije, kroz loše prikriveni niz erotiziranih uzdaha zapakovanih u par tv epizoda natopljenih uglavno ljigavo - patetičnom tronutošću i ispunjenih, bez ikakvog dobrog opravdanja pionirski svečanom, te također patetičnom Snježanom B, opisati kao „ležerno obučenog njujorškog intelektualca."
Imamo sasvim prostu priču, dakle.
Mali problem za mene lično takođe predstavlja činjenica da nikad, za ove četiri godine koliko ovaj Blog postoji, nije ispričana. Nije se htelo, stizalo ili smelo, verovatno i zato što su fragmenti teme, pojavivši se tu i tamo, izazivali uglavnom nepodeljene antipatije komentatora. Uvažavajući te okolnosti i sasvim svestan moguće adrenalinizacije mnogih ljudi koji su mi dragi - preuzimam odgovornost za ovu nepopularnu temu i nikad duži tekst.
* Za izradu ovog bloga korišćeni su tekstovi ili delovi tekstova sa interneta, ili tv. Ponekad su to celokupne rečenice i pasusi, naročito kada se tiču hronologije događaja. Bitna napomena je da se tekst odnosi na period od 1969. do 1989. god. Takođe, korišćeno je i nešto malo misli i sećanja koje posedujem, ne sumnjam da će se raspoznati.

Jeste li znali da u Srbiji 100.000 ljudi živi od prodaje i izrade računara i računarskog softvera? Niste? Sram vas bilo.  Dobro, ne bih ni ja znao da to nisam saznao od gospodina Veselina Jevrosimovića, vlasnika nadaleko i širom sveta i galaksije poznate firme Comtrade. Gospodin Jevrosimović je poznat i kao veliki filantrop. Na primer, Atletskom savezu Srbije je poklonio sajt koji je procenio na 30.000 evra i javno se pohvalio sa tim. Zli jezici kažu da takav sajt košta 100 puta manje, dakle 300 evra (sajt je rađen u džumli, što će reći besplatan softver i laka izrada), ali valjda

Nije beznačajno kada ljudi koji sasvim sigurno imaju pristup uhu predsednika SAD počnu da razrađuju [i razbacuju] ideje o dvo-državnom rešenju izraelsko-palestinskog sukoba, ma koliko one u ovom momentu izgledale kao konstrukcija na gomili pretpostavki koje tek treba da se realizuju.

Sudeći po dokumentu think tank-a, Centar za novu američku bezbednost[1], naslovljenom "Bezbednost za mir: Postavljanje uslova za palestinsku državu"[2], obnarodovanom prošlog meseca, neki novi vetrovi su počeli da pirkaju u Vašingtonu. Da li će dopreti do avenije Pensilvanija 1600 ostaje da vidimo, ali gledajući sastav think tank-a vrlo je verovatno da hoće.

S vremena na vreme obiđem moj nalog na Google Analytics, koji je jedno interesantno  mesto za saznavanje raznih važnih i nevažnih statističkih podataka o nekoj web stranici. Tamo vidite saobraćaj, posete, izvore, status vaše web stranice, i mnogo drugih stvari. Meni,  ovako "otrovanoj" internetom i znatiželjnoj, posebno je interesantna u ovoj google-ovoj analitici, mogućnost da vidim koje su ključne reči koristili posetioci moja dva privatna bloga da bi došli do mojih web strana, odnosno kako i zašto ih to google, inače moj dodar drug, "baca" po bespućima interneta.

Da nje nije bilo -  ne bi bilo ni ovog blogera.

 Dok sam čitao  tekst o tome kako se snalazi jedna žena u vrtlogu muškog biznisa,poželeo sam da moja , tih dana  očekivana, ćerka bude baš takva. Samo takva, nezavisna, borbena, bez dlake na jeziku. Ta misao me je hrabrila da se suočim sa realnošću u kojoj  ću morati da živim kao roditelj ženskog deteta sa svim posledicama koje ta činjenica nosi.

- Paaaa, ja na fakultet, tata, idem da se ispišem.

- Što ćeš da se ispisuješ, pa tek si počeo da studiraš?!

- Pa za ovih nekoliko godina ne može da se kaže baš tek počeo.

- Ma što ti je to, ajde ne gubi nadu, završićeš ga.

- Vidiš da mi ne ide. Rešio sam i ne pokušavaj da me zaustaviš.

- Dobro jado, kako 'oćeš. Samo da ti kažem, ti možeš da odustaješ kol'ko 'oćeš, al' deda i ja nastavljamo!!!

A sada kreće tekst mog gosta Miše

Nedavno, na skupu povodom 20 godina svoje partije, jedan bradati pisac je izjavio da ga atmosfera ovih dana podseća na atmosferu pred ubistvo čoveka sa vizijom. Naježio sam se kad sam to čuo.

I mene podsećaju mnoge stvari na to mutno vreme. U parlamentu pršte uvrede i pretnje. "Patriotski blok" se ponovo konsoliduje, ovog puta skuplja i potpise. Nasilje u društvu više nije nikakva vest i mnogi čitaju crnu hroniku sa nekim sladostrašćem. Na brojne afere se niko i ne obazire. Preti se predsedniku smrću. Novine to beleže na četvrtoj strani.Jedan sofisticiraniji narko kartel iz jedne od bivših republika je ponovo u žiži.

 Nešto definitivno lebdi u vazduhu a ja ne umem da raščlanim.

VAŠE PRAVO DA ZNATE SVE!

Pre 4 godine, kada je raspisan prvi konkurs za generalnog direktora našeg

Nekada je, s nostalgijom ćemo se sećati te izreke, papir bio trpeljiviji od ljudi. Danas Facebook trpi sve.

Da ne dužim - ulogujem se večeras tamo i vidim da je jedna moja studentkinja pristupila grupi „Da se crnogorski studenti tretiraju kao strani!!!!". Prevrnem očima na četiri uzvičnika u nazivu grupe, ali ipak odem da pogledam grupu, pošto mislim da pitanje prava na „budžet" jeste jedno od čvorišta koje treba razrešiti. Primetim da je još jedan od mojih FB-prijatelja i naših blogokolega član grupe. I onda pogledam „zidić" grupe i naiđem na ono čega sam se plašila od prvog trenutka.

Komentare prenosim bez lektorskih intervencija, samo uz izvesna preskakanja, skraćenja i izostavljanja imena autora:

nek studiraju na cetinju ,to su i trazili...

pa normalno necemo valda ta govna da skolujemo

jesu li ubacili ta 2-3 nova slova u rečnik? ^^ mislim da se od tog trenutka više nećemo moći razumeti ^^ a samim tim, naravno ako ima mozga u ovoj vlasti, izbaciti ih sa budžeta Srpskih fakulteta! nek idu na kosovo da studiraju kod braće šiptara! i onako su ih priznali bez po muke...