Dok razmišljam o budućnosti ovog bloga i bakćem se sa kojekakvim "ozbiljnim" stvarima koje mi vise iznad glave, te zbog kojih mi izgleda neproduktivno posvetiti vreme onoj vrsti blogotekstova koje inače volim ovde da kačim, evo jednog pokusaja izbacivanja nečega što prosto mislim da je cool.

Ja serije volim više neg' baklave da jedem. Nisam siguran šta je tačno po sredi, ali strašno pasuju mojim periodično opsesivnim naletima interesovanja. Ovo nije tekst o serijama (mada sam i jedan takav planirao). Ovo je tekst o uvodnim špicama za serije. O da.

Majkl Džordan je najbolji košarkaš koji je ikada igrao ovu igru.

Nikada neko neće imati ni približan uticaj na košarku kakav je Majkl imao.
Kada se Džordan prvi put povukao 1993. (posle 3 uzastopne titule), akcije NBA lige su pale za 1/3.
Kada se drugi put povukao 1998. (takođe posle 3 uzastopne titule), u ligi je izbio štrajk i tzv. lock-out i sledeća sezona je bila dovedena u pitanje, pa je odigrana skraćena.
U jednu ruku je poboljšao, jer se najviše približio savršenstvu, a u drugu ruku je i iskvario jer su mnogi pokušavali (bezuspešno) da ga kopiraju, a javnost se gubila u (bezuspešnom) "traženju novog Džordana".
Košarka se deli na eru pre i posle Džordana. Pre se uglavnom igralo na pamet, a posle na snagu, On je objedinio oba + neverovatno veliko srce (i muda).
Velika je šteta za košarku da je propustio 2 sezone kada bi bio na apsolutnom vrhuncu.
Njegov pristup igri i želja za pobedom je nešto potpuno fascinantno (a pogled uteruje protivnicima strah :))

Kao da je bilo tu. Da, danas iz ko zna kog razloga počeh da se sećam svojih studentskih dana. Eeee, nekad sam bio strašan dasa. No to nema veze. Ima jedna stara priča koja dobrim delom oslikava ove dane priličnog broja studentarije pa bih hteo da je podelim sa vama. Neki je znaju a neki ne, za one koji je ne znaju evo da se upute. Dakle ovako:

Upoznali su se u subotu uveče u mračnom delu disko kluba i razmenili brojeve telefona. U ponedeljak ju je on nazvao i neformalno pozvao na kafu u utorak u 8 kod Konja. Spuštaju slušalicu...

ONA

мамга О гроомног, скоје год стране да га мерите исто. аи подебоје. сећам се увојски каце купамо и капетан мирко је пар пута навратио да га види дога сапунам. шта капетан и мајор кирета. присећам се наиме једног летњег дана доксам се настражи сунчо ( неко истурено стражарско, до мојега  важно, место наивици шуме) а он се пришуњо у обиласку да ми је честитао и похвалиоме кад га разбезекнут спазијо. и дао ми, подуши добар, два прекореда изаласка уград.војска ме онда прозвала сурлаш а ја се чудијо баш имам нос невелик, само сам тек тек клопав, па ваљда збогтог на слоневе поцећам.

Teorija redova čekanja je naučna disciplina čiji su predmet sistemi masovnog opsluživanja. Pod sistemom masovnog opsluživanja podrazumevaju se svi sistemi u kojima se na klijenta ili njegov zahtev reaguje odgovarajućom uslugom preko kanala opsluživanja. Zahtevi za opsluživanjem su najčešće slučajnog karaktera, jer se ne zna tačno vreme kada će se pojaviti zahtev za uslugom, trajanje usluživanja je različito, a kanali za usluživanje su ograničenog kapaciteta. To znači da će prvi klijent koji pristigne biti uslužen odmah, a ostali moraju da čekaju. Teorija redova čekanja izučava kvantitativne aspekte fenomena kao što su vreme čekanja, dužina reda čekanja i kapacitete kanala opsluživanja i nudi osnove za optimalna praktična rešenja.

Iako, kao i mnogi ljudi, želim da pobedi razum i da se opovrgne neargumentovana odluka o seči platana u Bulevaru kralja Aleksandra, u neizvesnosti čekam šta će se dalje događati. Deluje kao da je nastupilio zatišje pred buru. Voleo bih da grešim, ali mnogi strahuju da bi započeti masakar platana mogao da se nastavi, zbog toga što smo, na žalost i na veliku sramotu Beograđana, u prethodnim danima bili svedoci nedemokratskog, bahatog, arogantnog i ciničnog karaktera vladanja gradonačelnika Dragana Đilasa.

Posle brojnih apela intelektualne, stručne i najšire javnosti, seču prvog platana nije zaustivio ni Odbor za zaštitu životne sredine Skupštine Republike Srbije. Najavljeno je da će se sa sečom stabala nastaviti, a ishod sednice tog odbora za sada izgleda ovako:

»Sa velikim zadovoljstvom ćemo u ponedeljak primiti predstavnike skupštinskog Odbora za zaštitu životne sredine i sa ljudima iz Uprave i gradskih preduzeća koja učestvuju u rekonstrukciji Bulevara kralja Aleksandra još jednom ćemo objasniti sve razloge zbog kojih se, a o čemu smo naravno konsultovali stručnjake, moralo ući u rekonstrukciju drvoreda u ovoj ulici - rekao je gradonačelnik Đilas«, kako se navodi u njegovoj izjavi, objavljenoj na zvaničnom internet sajtu grada Beograda (Link: http://www.beograd.rs/cms/view.php?id=1378160).

Ono što je indikativno u ovakvoj izjavi jeste da gradonačelnik Đilas i dalje nigde ne spominje da namerava da učini ono što njegovu odluku o seči platana čini spornom sa aspekta osnova normalnog ponašanja i zbog čega je nastao problem koji, osim što ugrožava interese i unosi nemir među Beograđane, urušava i krhki demokratski poredak u Republici Srbiji.

(prilog za Wikipediju)

E-reket je jedna od inovacija pristiglih sa digitalnom revolucijom. Predstavlja artefakt, nuspojavu i dosad niko nije na nju obratio pažnju. Evo o čemu se radi.

Napravite svoj sajt.  Na njemu kačite svašta: tekstove autora iz ex jugoslovenskih zemalja i ponešto svoje. Uglavnom mrzovoljnog i psovačkog tipa. Onda razglasite da ste u finansijskom problemu. Za njega optužite nekog ko nema veze ni sa vama, ni sa vašim sajtom, i kažete kako upravo on sprečava oglašivače da vam daju novac. Onda iz dana u dan pišete loše o oglašivačima (koji vam

не сме нико да дира моју сестру јер ћу ја да га претучем

осим ако је мањи од мене

онда нећу да га тучем

Izuzetno mi je zadovoljstvo da vam predstavim jedan novi filmski blog - Chetniksploitation!

Ovo je blog koji se na ozbiljan, ali i neizmerno zabavan nacin, bavi svim onim filmovima koji su radjeni na temu Srba, cetnika, srbo-komunista, jugoagresora i svih ostalih koji su tokom devedesetih zagorcavali zivot svim okolnim nevinim i

*šteka = štedi

Takmičenje gojaznih građana koje su podržali bogati poslovni sponzori doživelo je neuspeh. Prodato je svega 140 karata, a pečenje spremnljeno za očekivanih 500 gostiju - hladno i ukočeno, jedva su pojeli kerovi-lutalice. Skup je završen uz muziku sa razglasa i bez dodeljivanja plaketa „Najmasniji Poganić" kako je planirano, iako je danima uoči svečanosti lokalni radio najavljivao živi prenos i upoznavanje gostiju sa pobednikom.

Kad je poštar Šveđo odskočio s motora kojim dovozi poštu Poganićima i odjurio

BESEDA DEKANA DIPLOMCIMA

Dekan Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu prof. dr Mirko Vasiljević održao je 27. januara, na Svetog Savu, besedu diplomcima tog fakulteta, čiji smisao je daleko nadvisio prigodu otvorivši neka od najbolnijih pitanja današnje Srbije
Poštovane koleginice i kolege, dragi prijatelji, dragi gosti, poštovani diplomci,

Dan Svetog Save je najsvetiji dan u istoriji i državnosti Srbije. Simbolika dodele diploma našim studentima upravo ovog dana trajna je i time neizbrisiva. Diplomirali ste, uvaženi diplomci, na Fakultetu koji

Prišli su im sa ledja. Nisu ih ni primetili. Pedja je osetio kako ga neko udara u glavu. Okreće se i vidi kako drugi zamahuje motkom na njega. Uspeva da podigne ruku i spreči direktan udarac u glavu. Janko skače na trećeg, a Sale koji je u tom trenutku prelazio ulicu uspeva da odgurne četvrtog.

Mesto dešavanja: Kragujevac, glavna ulica.
Vreme: 19 30.
Uzrast: šesti razred.

p.s.
I napadači su tako negde - šesti razred.

Neko od odraslih je odreagovao i oterao klince.
Ponavljam: oterao klince.

Tojota je ovih dana u velikoj nevolji. Pod pritiskom javnosti najveći u svetu proizvođač automobila morao je da pozove vlasnike hiljada svojih vozila da se jave servisima kako bi im besplatno popravili fabričke greške. U međuvremenu, mnogi od tih vlasnika se sa većim ili manjim strahom pitaju da li, svaki put kada sednu za volan, stavljaju na kocku svoj život i živote svojih saputnika i saučesnika u saobraćaju.

 Stručnjaci ističu da je verovatnoća

“Svet je opasno mesto, ne zbog onih koji čine zlo, već zbog onih koji gledaju i ne
preduzimaju ništa” reči su Alberta Ajnštajna koje lako mogu da se primene na priču o krivičnom delu mobinga ─ tj. različitih oblika šikaniranja i zlostavljanja na radnom mestu. Kako je reč o problemu koji je u našoj javnosti (a, srećom, i pravosuđu) sve prisutniji ─ možda je baš priča o mobingu najbolji pokazatelj sporosti kojom naša zemlja prihvata pozitivne zakonodavne vrednosti onih društava koja pretenduju na to da se smatraju: civilizovanim, humanim i pravičnim. 

Po švedskom psihologu Hajncu Lejmanu koji je autor ovog pojma ─ ujedno i najzaslužniji za uvođenje istog u zakonodavstvo zemalja Evropske unije ─ mobing se prepoznavanje na sledeći način: "Pod pojmom mobinga podrazumeva se psihološki teror u poslovnom životu (na radnom mestu) i odnosi se na neprijateljsku i neetičku komunikaciju i maltretiranja, koja su usmerena na sistematičan način od jednog ili više pojedinaca, uglavnom prema pojedincu, koji je zbog mobinga stavljen u poziciju u kojoj je bespomoćan i u nemogućnosti da se odbrani".

 Mesecima se spremam da napišem tekst o mladima, o adolescentima i onima koji tek to treba da postanu, pa sve odlažem. Kako krenem na temu emosa, nasilja, agresivnosti, želudac mi se pobuni, a glava kaže ovo je ogromna tema i ogroman problem, odakle početi?

U vreme bombardovanja, kada bi me neki od roditelja pitali za savet šta da urade sa sopstvenom decom koja se plaše, uvek bih odgovarala 'hej, deca