U danima kada mi gotovo svi poznati i polu-poznati govore da MORAM u drugom krugu glasati za Tadića, a da pritom ne znaju da mi odgovore konkretno na pitanje „Šta fali Čedi ?“, isplivao je snimak  koji pokazuje kako Srbija danas izgleda: JEDAN snima, trojica idu i pale pekaru čiji je vlasnik Albanac, a grupa građana (čitaj: NAROD) stoji pored ili prolazi kolima dok se ovo dešava. Njih se ovaj zločin (da vam nije možda gruba ovaj reč ?) apsolutno ne tiče. Nastavak je tipično srpsko-ruska priča:  već 100 dana policija „traga za počiniocima“, političari se ne oglašavaju već upravo toj etničkoj grupi nude suštinsku autonomiju, a mediji izveštaju o ovoj vesti kao da je reč o visibabi koja se pojavila u Tašmajdanskom parku.

U mesecima koji dolaze, ruski model odnosa prema npr. Britanskom Savetu i Zapadu uopšte biće uvezen u Srbiju, jer za to ne treba gasovod, niti odluka Parlamenta a ni dil sa Gaspromom. Sačekaćemo još mesec dana da se mjuzikl „Izbori, oh presudni izbori“ ponovo izvede pa ćemo početi sa implementacijom onih akcionih planova. A onaj NAROD iz prvog pasusa će onda početi da se događa na ulicama Srbije. Samo još mesec ili dva strpljenja.

Za to vreme, ovde po ceo dan slušamo kako „zločesta“ EU hoće/neće da potpiše Sporazum o stabilizaciji i asocijaciji sa Srbijom. Sporazum se predstavlja kao nešto što je Srbiji dato od Boga, Kusturice, tenisera, Crkve, Marije Šerifović itd  ili da je SAA ustvari dobar rod malina i šljiva koji EU nama ne da da koristimo i da uživamo u onome na šta imamo pravo. Pošto makar mali broj građana/građanki shvata da je SAA jedan UGOVOR u kome je nama cilj da se približimo EU, nadam se da većina čitalaca ovde zna da moramo da ispunimo makar neke preduslove na kojima ta ista organizacija/superdržava počiva. Prvo podmetanje se svodi na rečenicu „Srbija je Evropa“, zato što niko ne govori da Evropa nije isto što i EU. Drugo podmetanje se svodi na to što smo ih (EU i zemlje članice) ili preveli žedne preko vode ili su nam oni prijatelji (Grčka i grčki Kipar) koji će po svaku cenu biti uz nas. Treće podmetanje je da EU MORA da potpiše sporazum zbog sebe, mada niko ne navodi razloge zašto bi to MORALO da se desi.

Trofim Denisovic Lisenko ispituje zito.

Povremeno se na blogu pojave diskusije o vrednosti ponekih novih ili revolucionarnih teorija, ponekad ljudi izadju sa tvrdnjama koje su sokantne, blago receno. U nekoliko navrata se, na primer, diskutovalo o Inteligentnom Dizajnu i osporavala teorija evolucije. Takodje, tu sam skorije imao razgovor o potpuno novoj vreziji istorije, i hronologije uopste, prema kojoj se danas prihvacena istorija od 3-4 hiljade godina unazad zapravo desila

јутро, буди ме мелодија шарки на капцима прозора док жмиркањем цедим мрак из очију. ветровито је ово поморавље но све више ме маами. ноћу уживам у треперењу звезда јер калота небеска је без смога умишљајући ,негде ваљда прочитано ,да је свету више стало до мене него што то јесте а то одрастањем нажалост заборављамо слуђени перфидношћу утонулих терминолошких разлика међуљудских недорека који се труде да угуше живот у нама.сећања посебно.дани су пак .....прича за себе.

Iz saoštenja NVO Centar za otvoreni dijalog, Novi Sad

Prethodnih dana mnogo se govorilo o povlačenju antidiksriminacionog zakona iz skupštinske procedure nakon pritiska tradicionalnih crkava i verskih zajednica na čelu sa Srpskom pravoslavnom crkvom. Bilo je veoma mnogo rasprave u medijima o spornim članovima predloženog zakona, (18 i 21) kao i njihovih eventualnih implikacija kada zakon bude pravosnažan. Međutim, ono o čemu se u medijima nije posvetila dovoljna pažnja jeste jedna druga vrsta diskriminacije koja provejava u ovoj svojevrsnoj apologiji konzervativno-tradicionalnih vrednosti sa jedne strane i liberalnih sa druge.

O čemu se zapravo radi. U zvaničnom saopštenju kojeg su sastavile sve tradicionalne crkve i verske zajednice jedna od primedbi je da nadležni organi prilikom sastavljanja predloga zakona nisu o njemu konsultovali tradicionalne verske zajednice. Ono što izaziva čuđenje jeste činjenica da u celokupnoj javnosti niko nije primetio da je ovde došlo do svojevrsne duple diskriminacije i to tzv. malih verskih zajednica jer je dobro poznato da su u bliskoj prošlosti upravo one neretko bile predmet verskih diskriminacija, diskvalifikacija i etiketiranja.

Onaj ko poriče holokaust, poriče čovečnost

Holokaust je naziv za sistematsko istrebljivanje Židova koje je za vreme drugog svetskog rata provedeno u Evropi na teritoriju pod kontrolom nacističke Nemačke i njenih saveznika.

Holokaust je imao različite forme, ali je najčešća i najzloglasnija bilo masovno hvatanje Židova i njihovo trpanje u vozove koji su ih dovozili do posebnih koncentracijskih logora - tzv. logora smrti - u Nemačkoj, Austriji i Poljskoj. Deo - najčešće žene, deca i starci - je pri dolasku odmah likvidiran, dok je deo privremeno ostavljen u životu kao robovska radna snaga. Metode likvidacije su postupno evoluirale u masovno gušenje u gasnim komorama, a leševi su spaljivani u krematorijima.

 

Piše mi jedan čitatelj ovih blogova da bi htio pročitati moju analizu razloga ovog zadnjeg vala kriminala u Hrvatskoj - pa evo da udovoljim. Pisao bih o tome i ranije, ali sam, nažalost, imao semestar pun obaveza, a i dovršavao sam američko izdanje svoje knjige („Yugoslavia - A State that Withered Away"), koje će se (napokon, nadam se) pojaviti u knjižarama u decembru - tako da ranije nisam stigao.

Po mom mišljenju, Hrvatska je (slično drugim zemljama post-socijalističkog Balkana, a dijelom i onima iz srednje Evrope) prekrivena mrežom organiziranog kriminala,

Ko god je od osvajača, okupatora, zavojevača, vojski svih fela u prolazu prošao ovim delom balkana ostavio je trag. Nekad ,kao pas koji samo zapiša, nekad ostavivši beleg u kulturi ovog naroda.

I tako stotinama godina.

Siguran sam da će tako biti i ubuduće.Uvek neko mora da prođe baš ovuda jer mu je to najkraći put... Do negde.

Svi  bi da nam nametnu svoje civilizaciske matrice. Naša civilizaciska matrica još uvek je u zametku, nikako da nađe svoj put.

Lako bi bilo da se priklonimo zapadu ali istok nas jebe očekujući da im budemo verni po nekakvoj

 

* ili - šta je SSP (SAA)? Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), Stabilisation and Association Agreement (SAA) - sporazum koji se potpisuje između Evropske zajednice i države koja pristupa EU, a nakon donete Studije izvodljivosti kojom Evropska zajednica donosi procenu o tome da li uopšte ima mogućnosti da se država koja je u pitanju promeni na bolje tako da postane ravnopravna članica EU. Koristi se termin "Evropska zajednica" jer je to pravni subjekt, EU nije pravni subjekt, tako da ne može biti ni

    Vest koja je objavljena u nekim medijima, u nekima nije, nije dovoljno vazna.

 

    U svom krevetu nadjena je mrtva devojcica, imala je samo petnaest godina. U domu za nezbrinutu decu, u svom krevetu koji je dobila n privremeno koriscenje, dok ne izadje iz doma, umrla je tiho, da nikoga ne uznemiri, samo je nestala nadajuci se bas tome, da se niko nece previse uzbuditi sto je nema. Samo je zaspala. Nece se probuditi. Sve sto je veliki svet imao za nju ona  nikada nece videti.

    U dugom lancu Odraslih ljudi koji su morali da joj pruze ruku da ne potone

Samo što nije počela nova EC (Evropska Komisija) R&D inicijativa:

    • 2014 do 2020, prvi poziv za R&D ideje koliko ove godine

    • €70 milijardi budžet

Ovo je velika šansa za ozbiljan izvod prihoda za mnoge koji mogu da odvoje sat vremena dnevno, u proseku, sledećih nekoliko godina .

Otkud ovoliki optimizam?!

 

 U aktuelnoj izbornoj kampanji, sami po sebi su se nametnuli prioriteti kao što su oživljavanje privrede, borba protiv siromaštva, nezaposlernosti i socijalne nejednakosti, izgradnja društva dostojnog čoveka sa socijalno odgovornom i efikasnom državom- jednom rečju, za moderno, socijalno odgovorno,pravno uređeno, sigurno i solidarno društvo.

Upravo po tim pitanjima karakteristično je prosipanje ogromnih količina socijalne demagogije kako bi obezbedili što veći broj glasova.

Kada bi  verovali izbornim obećanjima i marketinškim trikovima naših političkih stranaka, ispalo bi da su sve one samo frakcije jednog velikog socijaldemokratskog pokreta koji se bori za oživljavanje privrede, smanjenje nezaposlenosti, poboljšanje ukupnog materijalnog položaja i vraćanja dostojanstva osiromašenom narodu.

Sudeći po ponašanju naših političkih stranaka moglo bi se zaključiti da su ,sa manje ili više nijansi,  mnogo izraženije profilisane kao interesne grupe i grupe za pritisak nego političke partije u klasičnom ili modernom smislu. Stranke funkcionišu kao preduzeća-firme,čak i govore o menadžmentu ,a članstvo u strankama je najmanje vezano  sa ideologijom već ličnim statusnim i materijalnim interesima, a za ideale neka rade budale.

Inače, od 89 registrovanih političkih stranaka 48 njih okuplja nacionalne zajednice koje žive na teritoriji Srbije, druge su nacionalno-demokratske, demokratske, narodne, liberalne,  a svega ih je 9 sa

 

socijaldemokratskim/socijalističkim prefiksom:

Predlog Zakona o uređenju prostora i izgradnji, Član 83:

Građevinsko zemljište može biti u svim oblicima svojine.
Građevinsko zemljište je u prometu.
Pravo svojine na građevinskom zemljištu u javnoj svojini ima Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave.
Građevinsko zemljište u javnoj svojini je u prometu, pod uslovima propisanim ovim i drugim zakonom

Ovo je najvažnija promena i najvažniji suštinski deo predloga zakona. Građevinsko zemljište je bilo u svojini Republike Srbije i van prometa. Niste mogli da ga kupite. Ako ne možete da postanete vlasnik zemljišta, jako je teško ubediti bilo koju finansijski instituciju da uloži velika sredstva u izgradnju na tom zemljištu. Tako je to barem na zapadu. A i kod nas.

Godinama pratim muziku Toma Waitsa, i za mene kao vernog, ali i poprilicno kriticnog poklonika njegovog rada, album koji nosi ime Orphans je zaista dogadaj!

 

Ruke su se tresle od uzbudenja, imala sam “leptirice” u trbuhu, put od postanskog sanducica u prizemlju do CD playera u stanu na drugom spratu trajao je predugo. Seprtljavo sam razbusala uredan paketic, gurnula prvi