Neophodno je udruženim snagama upozoriti javnost da jezik trpi u vremenu u kom živimo, izjavio je povodom pokretanja akcije "Negujmo srbski jezik", gradski sekretar za kulturu Beograda Vladan Vukosavljević.

- Školstvo nam je bilo, jeste i biće sranje, zato građane Srbije moramo da učimo srpskom jeziku preko bilborda, izjavio je gradski sekretar za kulturu Beograda Vladan Vukosavljević na konferenciji za štampu u Rimskoj dvorani Biblioteke grada Beograda o nedavno potpisanom protokolu o saradnji u cilju zaštite maternjeg jezika.

Poznate ličnosti fotografisalo se držeći Pravopis srpskog jezika, Normativnu gramatiku srpskog jezika i Rečnik srpskog jezika u izdanju Matice srpske, kao i Srpski jezički priručnik i Gramatiku srpskog jezika. Na fotografijama su ispisane i kratke poruke kojima se skreće pažnja na najčešće greške.

Danas je Sveti Ilija. Ja ga volim, ne samo što je živ svetac u vatrenim kočijama odleteo na nebo, već i što je veliki pravednik, jedan od najvećih svetaca koji postoje.

Pre mnogo  godina sam operisana baš na Svetog Iliju. U Tiršovoj je mojoj majci  doktorka Ljiljana Maksimović rekla sada je samo Bog može spasiti, mi ne možemo više ništa. I otišla je majka u crkvu Svetog Georgija, a otac Bogdan je celu noć čitao molitve u oltaru, sve

Полиморфизам "дан мрмота" алегорије је посластица, мисаона, инстинктивна и егзистенцијална.

Добро, сваки полиморфизам је помало и по својој природи self-referential,  пошто ми у другима и другоме, па себи, тражимо инспирацију, простор за позајмљивање и крађу, поклањање и поклоне.

Иако мени механика алегорије највероватније не иде много даље од филма "Groundhog Day", тј не сећам се, претпостављам да сви алегорију, тј "алегорију", осетимо по први пут као обавезно одело убрзо после рођења, и за живота нас она ретко напушта. Тачније, пре би се рекло да нам се она полако увлачи у кости и постаје део костура.

Да је свет праведнији било би интересантно посматрати како се алегорисјки шум помера у једну или другу страну, обојен на један или други начин, од културе до културе и од времена до времена.

Za mene Miki Rurk je poceo da postoji kada sam ga video u filmu "devet i po nedelja". Odlican erotski film koji mi je dosao bas u momentu kada sam, kao ljubavnik pocetnik, ukapirao da moja osnovna i jedina ljubavnicka tehnika, zasnovana na misionarskoj pozi, biva nedovoljna da zadovolji mene, a kamo li partnerku. Pazljivim analiziranjem scena u kojima Kim Besinger dozivljava ekstazu dok se Miki kao najvestiji di dzej igra njenim erotskim potenciometrima sam dosao do veoma vrednih saznanja. Za pocetak otkrio sam da postoji vise od jedne poze u seksu, a takodje sam poceo da naslucujem da postoji i predigra. Takodje sam otkrio da i muskarac moze da ima uredan i sredjen stan.

U to vreme sa svojih dvadesetak godina nisam ni sanjao da cu imati prilike da se upoznam i zblizim sa Filipom Andre Rurkijem. Kao novopridosli gastarbajter u Majami

Dilema je velika. Po mom mišljenju iz poštovanja bi uvek trebalo da bude veliko slovo ali to je sad već druga tema, ovde se radi o pravopisu i jednoj vrednoj devojčici koja je žrtva nečije neažurnosti, aljkavosti a i opšte anarhije koja vlada u obrazovanju (ali o tome drugi put, možda nije tako a ja sam samo neobavešten i neupućen).

Lepo se uči u čitanci za drugi razred osnovne škole u narodnoj priči "Ero i kadija", na kraju priče je pisala mudrost "Kadija te tuži, kadija ti sudi". Tako je bar bilo nekada u moje vreme. Možda su se vremena promenila, možda su sada "Ero i kadija" otišli na neki splav da se provedu malo ali mudrost na kraju priče je i dalje vrlo aktuelna. Učenica osmog razreda OŠ "Živan Maričić“ u Žiči nije se plasirala na republičko takmičenje "Književna olimpijada" za jedan bod iako je zadatak tačno uradila. Na pitanje je odgovorila "Smrt majke Jugovića" a tačan odgovor po ključu je "Smrt Majke Jugovića".

Ona je učila iz čitanke za šesti razred koju potpisuju takođe univerzitetski profesori i koju je odobrilo Ministarstvo prosvete a čiji je urednik dr Zona Mrkalj, koja je ujedno i predsednik Društva za srpski jezik.

                                                 Bože, ne sudi, Ti nikada na ovom svetu nisi bio žena!

Marina Cvetajeva je moja stara rana.

Za nju nije dovoljno reći: jedna od najvećih ruskih pesnikinja svih vremena. Njena velikost može se shvatiti, čini mi se, samo ako se uvidi i činjenica da je u pitanju bila svojevrsna žena-mučenica, pošto se njeno stvaralaštvo ne može odeliti od njenog mučeničkog života.

Šta sve ja moram da radim, zbog ovog Peščanika. Na primer, da sa velikom mukom pročitam novi plaćeni zadatak analitičara Antonića. On bi se, za pismene ljude, mogao sažeti u nekoliko jasnih rečenica – napadi na Peščanik su proizvod neorganizovanih pojedinaca, događaji sa kolima, ometanjem emisije i permanentnim padanjem sajta nisu u međusobnoj vezi, oni koji smatraju da ipak jesu su - jednostavno paranoični. Zapravo je zahtev slušalaca i saradnika Peščanika da Predsednik Srbije reaguje – nedemokratsko i nasilničko ponašanje, kojem se on, mlakonja, povinovao. Tako misli analitičar Politike i zaključuje: “Obaranje sajtova, kao rezultat tehničke greške ili akcije malicioznih pojedinaca, opšta je pojava u „sajber-prostoru”. Ovakva relativizacija može biti proizvod ili glupog ili zlonamernog čoveka. Umanjivanje uticaja Peščanika, čiji broj slušalaca premašuje tiraž Politike i čiji se ometani repetitori nalaze u vlasništvu RTS-a, može dakle samo neko pokvaren ili glup. U svakom slučaju, nervira. Što je, ovom tekstu, osim da autoru donese obavezni honorar nezanemarljive prirode i osnovna svrha.

Ne,
ne smrtna kazna,
ali da ovom zakonu.

jer verujem da svako ima pravo na život
i da niko nema prava oduzeti ga.

Sedmo kolo Premijer lige izuzetno je opasno za fantasy igrače, zbog zastrašujućeg broja povreda. Najveće probleme ima Birmingham City, koji bi u prvom subotnjem meču sa Boltonom mogao da nastupi bez 12 igrača.

Među zvezdama koje bi zbog povrede trebalo da ostanu van terena su ponovo raspucani Didije Drogba, još uvek ne naročito impresivni Andrej Aršavin, zatim Ešli Jang, Luka Modrić, Robinjo, van der Sar. U igri neće biti ni neki od ključnih igrača u timovima iz sredine

"Baby friendly, jel to ono kad je beba stalno s tobom, niko da ti pomogne i pokaže bilo šta, mučiš se a tek si se porodila? Ne bih ja to, hvala" ...

Proleće, kamile i cveće su me sve do sada ometali da napišem koju o turskoj političkoj stvarnosti. No, pokušaću ovim čaršavom da nadoknadim i da pretrčim preko najupečatljivijih događaja u poslednjih nekoliko meseci. Jes' čaršaf al' računam vikend je ima se vremena.

Elem, 29. marta smo imali lokalne izbore. Čaure, što verbalne što one prave, su se dosta dugo skupljale. Petoro mrtvih i 95 ranjenih u nesuglasici oko izbora muhtara (muhtar je otprilike predsednik mesne zajednice), samo u jednom mestu, su jedan od usputnih rezultata tih izbora (to nije jedini slučaj, svi na jugoistoku zemlje). No, kako reče moj omiljeni demokrata gen. Perve(r)z Mušaraf – democracy have no set formula – (godinama je taj biser bio džingl na BBC-World-u).