Ko bi rekao da će ona nekada dežmekasta basketara da ...

U zverinjaku košarke!  

I to drugi put za redom!  

VikendVesti :D

Svet:

- Čitam po netu:

Dirljive fotografije jedinstva hrišćana i muslimana u vreme egipatskog haosa obišle su svet. Na njima se vidi kako hrišćanski demonstranti, držeći se za ruke, štite muslimane u vreme molitve na ulici.

Prenosim deo clanka iz danasnjeg Blica Jeremić: Opet bih rekao da je to etničko čišćenje:

Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić ocenio je za „Blic“ da je državni vrh Hrvatske neadekvatno reagovao na iznošenje njegove konstatacije da „dve zemlje treba da učine sve kako bi teške momente iz zajedničke prošlosti, koje uključuju i zločine u Vukovaru i etničko čišćenje četvrt miliona Srba iz Hrvatske, ostavili u proš-losti, kako bi gradili zajedničku

Ponekad samo tako dođe kraj.

Danas posle pazara tout le Karaova (Crna dolina) se okupila u izletištu sela Čomlekči da gleda ljude koji, okupani maslinovim uljem, turaju jedni drugima ruke u kožne gaće iliti, pogađate već, pe(h)livane.

... i za domaći zadatak, sto puta napisati:

Ljubi bližnjeg svog. Ljubi bližnjeg svog. Ljubi bližnjeg svog. Ljubi bližnjeg svog. Ljubi bližnjeg svog. Ljubi bližnjeg svog. Ljubi bližnjeg svog. Ljubi bližnjeg svog. Ljubi bližnjeg svog. Ljubi bližnjeg svog. Ljubi bližnjeg svog. Ljubi bližnjeg svog. Ljubi bližnjeg svog. Ljubi bližnjeg svog. Ljubi bližnjeg svog. Ljubi bližnjeg svog. Ljubi bližnjeg svog.

1. Englezi su mi dragi, ali me ništa ne začudjuje što dolazi od njih, pa ni to što, recimo, kriket i bejzbol uživaju reputaciju sportova koje samo - oni razumeju. Ne čudim se ni kada Kristofer Išervud  zapiše: „Thinking of Lenin? I'm afraid I find more inspiration in the Marquis de Sade". Naime, ne smeta mi što neki Englezi ne razumeju Lenjina, a nisam siguran ni da pravilno shvataju De Sada (kako mogu razumeti De Sada oni koji su tako perfidno uništili Oskara Vajlda, zbog "nedoličnog ponašanja", odnosno „flagrantne

ednom je Charles Bukowski  rekao: "Drinking is an emotional thing." Proširila bih ja to i na hranu. Ne može to oko nje svako. Priprema hrane, kuvanje i uživanje u dobroj hrani,  sa svom strašću i zadovoljstvom koje neko može tom prilikom pokazati, ne može se porediti sa trpanjem  kakve bilo hrane u sebe, zato što je eto, vreme jelu. Priznajem da ja nisam bila oduvek ona koja voli da se bakće poslovima po kuhinji, ali ljubitelj dobre hrane sam bila - uvek. Sećam se kako je davno moja prva  kuhinja bila opremljena osnovnim "alatkama",  ali koje  nisu bile često upotrebljavane. Hmm...mladost, ludost.

 Da nisam upoznala Stevana Filipovića mislila bih "regrutacija" mladih fašista. Istina, proveli smo zajedno samo nekih sat vremena, koliko je trajala emisija Radio Beograda u kojoj smo oboje bili gosti, ali dovoljnih sat vremena da neko ko ima 300 godina kao ja shvati da je čovek imao i dobru nameru i talenat, bez obzira šta ko pričao o ovom filmu. Kad kažem "dobra namera" mislim prvenstveno na želju da opomene na fenomen popularnosti fašizma (ali baš fašizma, ne nacionalizma koji može - šta god mi sad rekli - da bude pozitivan) i da skrene pažnju ljudima da taj fašizam i te kako

Pre neki dan gledam britansku emisiju Horizont, na temu svesti. Autor se dotiče delova raznih priča koje sam ja znao od pre, ali mi ponovan susret sa Koncept neuronom budi pažnju. Za one koji nisu čuli do sad - radi se o pojedinačnim neuronima koji "okidaju" (uključe se i "rade") samo i uvek na jedan konkretan, ovom prilikom prost nadražaj, na primer fotografiju neke ličnosti. I to ne ličnosti u nekom kontekstu, sa drugim ličnostima, u specifičnoj situaciji ili slično. Nego samo ličnosti.

Dobro, mnogi od nas će pomisliti, svi možemo da se pohvalimo gomilom "koncept neurona", ogoljenih i odvezanih od bilo kakve logike, smisla ili uzročno-posledične igranke. Samo ćemo pogrešiti! Te naše "tvrdoglave" tačkice skoro nikad nisu u stvari tačkice, pojedinačni neuroni, nego i dalje organizacioni fenomeni hiljada, desetina hiljada ili miliona neurona koji rade u nekoj vrsti simultanog aranžmana.

Mnogi ljudi vide marketing kao reklamiranje i prodaju roba i usluga. Ali pravi marketing ne uključuje veštinu prodaje onoga što proizvodite u toj meri u kojoj uključuje znanje šta treba da proizvodite. Vaša organizacija osvaja odlučujuću poziciju u svom domenu i na marketu kada shvati potrebe kupaca i nađe odgovarajuća rešenja da zadovolji te potrebe. Ako su ova rešenje slaba i nemaju vrednosti za kupca onda nikakva reklama i prodaja to ne može da nadomesti.

U vreme boje novca, obojenih revolucija, boja prijateljstava i magije, boje vremena, ... boje po potrebi, srećne su postale boje koje mogu da se pohvale i sa nekoliko nijansi sivog, tačnije one što su pobegle od crno-belih, što jedan UK filozof kaže, „echo-chambers" društvenih mreža, u kojima jeka polako utiša, čega god da se dotaknemo, da bi donela izolovanu crnu, pa izolovanu belu, dal neke političke korektnosti ili nekorektnosti, slobode ili neslobode, duhovnog imanja ili nemanja.

Boja je i velika tema u filozofiji, našem „senzacionalističkom" shvatanju realnosti, kome je do Maksvela i sličnih, iako je uvek lepše pomisliti kako je ona tu da bi nam preko umetnosti ponudila nešto puniju od pune slobodu koju onda koristimo kao put u sledeće, više slobode, otkrivanje uvek novih niti sa kojima smo na tu realnost „nakačeni", ili niti koje smo povukli ali nismo uspeli da pokidamo kako smo pokušali da iz te realnosti iskočimo.

Milan Nikolić

Pitanje "Šta ćeš ovde?", do juče ispisano na bilbordima na kojima se reklamira Megatrend Univerzitet, nije nimalo besmisleno. Kako izgledaju oni koji se to ne pitaju? Da li ih ima i izvan Parlamenta?  Ko su ti, retki srećnici, koji o napuštanju Srbije razmišljaju samo kada biraju destinaciju za godišnji odmor?

Recimo, to bi mogli biti predavači na Megatrendu. I asistenti pride. Plus zaštitno lice. Utisak je da