Zato me je mnogo obradovao novogodišnji poklon koji sam dobila od moje kćerke Marijane. Elem, već nekoliko godina njen dečko Jan Joost novogodišnje praznike provodi sa nama, u Beogradu. Ove godine rešili

Ministarka pravde Snežana Malović je danas izjavila da njeno ministarstvo čini sve da se Miladinu Kovačeviću, koga pravosuđe SAD tereti za prebijanje američkog studenta Brajan Štajnhauera, omogući suđenje u Srbiji.

Kako dnevni list "Borba" saznaje, na sednici prošle nedelje Vlada Republike Srbije odlučila je da plati 900 hiljada dolara odštete Brajanu Štajnhaueru, kao i 100 hiljada dolara kaucije, a tu odluku momentalno proglasila državnom tajnom.

Miladin Kovačević je nedavno trijumfalno ušetao u Skupštinu Srbije, gde su ga dočekali narodni poslanici i pokazali mu okolinu. Ovaj, još uvek nezvanično proglašeni narodni heroj se prošetao skupštinu, koja mu se mnogo svidela, tako da nas ne treba čuditi, ako za koju godinu dotični gospodin odluči da bude narodni poslanik ili možda postane neki ministar u Vladi. Miladin Kovačević, ministar za omladinu i sport Republike Srbije. Zvuči vam nemoguće?!

Ali ja imam nekoliko pitanja na koja bih voleo da dobijem odgovor!

I just discovered, quite by accident, a little town in Wagoner County, Oklahoma, called Okay. Okay, OK, has 597 people and a population density of 737.3 people per square mile. By my calculation, that makes 597 humans and 140.3 ghosts in this posited square mile.

Za 20 godina, od kako smo odvojene države, vlasti Srbije i Hrvatske nisu uspele da se dogovore o tome gde se nalazi granica između dve zemlje.Dok Srbija smatra da granica treba da ide sredinom Dunava (faktičko stanje danas i jeste takvo), Hrvatska se poziva na katastarske karte iz 1878, po kojima oko 10.000 Ha zemlje na srpskoj strani pripada Hrvatskoj, dok oko 3.000 Ha sa hrvatske strane pripada Srbiji. Srbija svoj stav zasniva na dva argumenta: Međunarodno pravo nalaže da se plovne reke dele sredinom (sličan argument Hrvatska koristi u pregovorima sa Slovenijom oko Piranskog zaliva) i da je 1945. godine jasno definisana teritorija Vojvodine, gde se kao njena granica spominje sredina Dunava.
Poslednjih godina hrvatska strana je odugovlačila pregovore, komisije se nisu sastale od 2003, a procena nekih naših eksperata je da Hrvatska čeka ulazak u EU, kako bi imala bolju pregovaračku poziciju i kako bi mogla da ucenjuje Srbiju.

Srpska država je u problemu. To je neko opšte mesto oko kog se svi slažu. Nabrajanje tih problema je već prilično dosadan posao jer je svima muka da iznova slušaju o niskim prosečnim primanjima, nedovoljnim penzijama koje u zbiru sapliću državni budžet, sve većem državnom dugu, zdravstvu koje svi koji rade plaćaju a bolesni prose novac da bi se izlečili, obrazovanju koje ne stvara obrazovane, u kome rade nezadovoljni a svoju decu mu prepuštaju preplašeni i zabrinuti...

Sutra će biti točno deset godina od početka napada NATO-a na tadašnju Saveznu Republiku Jugoslaviju - prije svega na Srbiju. Vjerojatno svatko od nas ima neke uspomene na te dane i događaje. Možda je ovo dobra prilika da čujemo te uspomene i/ili da s ove desetogodišnje udaljenosti pokušamo analizirati sam sukob, njegove razloge i posljedice.

Da bih potakao to iznošenje privatnih uspomena ili analiza, danas objavljujem izvatke iz svog privatnog dnevnika iz 1999. godine. Nisam još siguran da li će to biti samo "jednodnevni eksperiment" ili ću ga nastaviti u sljedećih nekoliko

Početak 21. veka označio je prekretnicu na globalnoj političkoj sceni u smislu da je postala igralište sve izraženijih i uticajnijih populističkih pokreta i pojedinaca širom sveta. Za nekih dvadesetak godina nastalo je i pregršt teorija o tome kako se i zašto tako nešto upravo sada dešava, gde jedna od interesantnijih daje na prvi pogled donekle i pojednostavljena objašnjenje, od kojih se pojedina daju naslutiti i na gornjoj mapi sveta.

1916.

‘Suveslač' mi je već nedeljama otsutan i nedostaje mi reka, poslednje jesenje lišće i prve zimske izmaglice, šum vrtoženja vode veslom. Kažu da  those who paddle in their own canoe do not have to wait for their ship to come in. A ja i dalje čekam.

Letos sam bio prezauzet tokom dana, pa smo veslali po mraku, prepuštajući se mantri zaveslaja

*

Kada sam negde po isteku drugog meseca mog boravka na Balkanu kupila avionsku kartu za Tajland, bila je to isplanirana odluka koja nije ishodila iz mojih trenutnih osećanja i želja. Do njih nisam uspevala ni da doprem zbog vrtloga u kome sam se nalazila, a koji me je svakoga dana vukao prema drugom gradu, novoj tribini i društevnim aktivnostima kakve nisam imala ni u studentskim danima. Sada su mi nepromenjivi datum leta i novac koji je nepovratno prebačen s mog računa na račun avio-prevoznika predstavljali garanciju da će svemu tome zasigurno doći kraj. Pogurala sam sebe i jedva čekala da krenem.

Iako sam potiskivala sva pitanja na koja nisam mogla da odgovorim sa pouzdanjem dok se ne budem ponovo  izmestila, povremeno su me ipak zaskakala. Šta ako zaključim da ne želim da nastavim putovanje? Šta ako mi nije više do toga? Ako se ispostavi da sam se zasitila? Bilo bi nepraktično a i prilično skupo vratiti se čak na drugi kraj sveta da bih to utvrdila. Ali nisam znala kako bih drugačije osigurala sebi uslove da to saznam nego tako što ću nastaviti da radim sve isto kao i pre 'balkanske pauze'.

Izbor Tajlanda kao nove startne tačke pokazao se kao dobar jer sam znala šta me tamo čeka, budući da sam ranije provela tri meseca vozeći po istoku i severu te zemlje. Volela sam Tajlanđane, njihovu ljubaznost i spremnost da pomognu drugome, njihovu uređenu i veoma bezbednu državu, kao i sve one prednosti koje verovatno primećuje samo cikloputnik: tuševe na besprekorno čistim benzinskim stanicama, besplatnu internet konekciju u kafeima Amazon koji se nalaze u sklopu njih, lanac prodavnica seven-ileven sa bogatom ponudom zapadnih proizvoda, poput hleba i nes kafe bez kojih nikako ne mogu, slobodu da se kampuje bilo gde. Od prvog ulaska u Tajland ponavljala sam da je ta zemlja idealna za nomade.

*

Ima ljudi, i nije ih malo, što su u stanju da drve satima o nečemu što znaju ili što ih zanima. Specijalnost Vanjine mame je sasvim druga, ona, naprosto, ume da razgovara.