Ko je pročitao moj prvi blog o raku prostate, znaće da sam pre izvesnog vremena zbog bolesti svog oca krenula sa istraživanjem načina na koji mu mogu pomoći.  Pisala sam o značaju PSA testa koji je, iako neperfektan, danas jedan od najboljih testova za otkrivanje bolesti prostate. Nastavak tog teksta planirala sam da posvetim značaju prirodnih sastojaka, načinu ishrane i suplemenata za zdravlje prostate, i stoga mislila da će ga biti relativno lako napisati i još lakše vama pročitati, međutim realnost je ispala složenija, a ja zatečena osećajem odgovornosti za deljenje preporuka o zdravlju, za bolest za koju se uprkos munjevitom razvoju medicine zadnjih godina još nije našao lek. Ipak, probaću ovde da iznesem ono što su brojne studije utvrdile na osnovu analiza i eksperimenata in-vitro (u laboratoriji) i in-vivo (u živim organizmima), s verom da su ove studije malčice merodavnije od baka Evdokijinih saveta o zdravlju.

Narodna kuhinja nema novca za obroke. Mora da se obraća saopštenjima. Pa da se jave neke kompanije i doniraju hranu. A moja država? Da li ima mesta za gladne u budžetu? A poreske olakšice za sve koji doniraju hranu ili novac? I gde je tu nadležno ministarstvo?

gost 4krofnica

Sa 'Šuma peva' sajta <<<---- link 

Poznato je koliko je drveće značajno za život ljudi, pored toga što obezbeđuje kiseonik i prečišćava vazduh, ono svojim korenskim sistemima igra glavnu ulogu u kruženju vode u prirodi, pa otud između ostalog i klimatske promene čijim posledicama smo izloženi u svakom godišnjem dobu. Drveće sprečava eroziju tla i zaglušuje buku.

Četvrtak je, a ja sam čeljade od reči:

PRIČA O BOSANCIMA I MAGIJI

U vreme pre nego što su ratovi postali naša stvarnost, a pokisle kolone izbeglica naša  svakodnevica, Bosna je za mene bila Sarajevo, a Sarajevo - Baš Čaršija, jutarnja kafa sa rahatlukom u Morića hanu, jedan stan sa više slika Mersada Berbera neko stolica, "Bijelo dugme", kasarna na Lukavici sa mojim zbunjeno osmehnutim bratom na kapiji, hotel "Nacional" u kome je moja porodica odsedala od vremena pre "onog rata", bakarni tanjiri, brzometna razmena viceva o Lalama i Bosancima

Svaka ozbiljna država koja misli na budućnost svoju i svojih građana posebnu pažnju poklanja mladima i ulaže u njihovo  obrazovanje, znanje, i vaspitanje. Ne treba mnogo mudrosti da se vidi kako Srbija stoji sa tim stvarima,da  je katastrofalan sistem obrazovanja, bez vaspitanja a onda i bez znanja. Ovih dana upravo nam saopštiše nam najnovije podatke koji nisu ni malo ružičasti, koji vrlo ružno govore o nama, o državi Srbiji i našem mentalitetu. Na žalost, podaci su naši zvanični, istiniti i zabrinjavajući.

Dakle, Srbija je zemlja u kojoj je svaka deseta diploma lažna, u kojoj je svaki drugi/treći biznismen kontaverzan/sumnjiv, u kojoj svaki drugi osumnjičeni i optuženi biva oslobođen, zemlja u kojoj sudski procesi planski zastarevaju, u kojoj svako svakog optužuje za mito, korupciju i kriminal, zemlja u kojoj građani sve to vide i doživljavaju na svojoj koži i još uvek trpe. Ali toliki stepen kriminala u oblasti vaspitanaj i obrazovanja ozbiljno upozorava dokle smo se srozali kao društo, država i njene institucije  u svakom , a naročito moralnom pogledu.

Srbija je zemlja u kojoj ima više privatnih škola, fakulteta, univerziteta nego veterinarskih ambulanti i poljoprivrednih apoteka.

Foto: Mira Zdjelar

O'Keefe Lane is located near the intersection of Yonge Street and Dundas Street in downtown Toronto.  The laneway itself was notorious for the buying, selling and use of narcotics.  Street level drug activity was commonplace in the lane.  Dealers and users lurked in doorways.  Often times they were dressed in a shabby way.  Literally hundreds of arrests for drug offences have been made in the area by the Toronto Police Service over the years. (R.v.P., Ontario Superior Court of Justice, Trafford, J. 2001, http://www.torontocriminallawyer.ca/rvp.htm)

Nekoliko godina posle mature (dve, deset ili četrdeset, svejedno) gledate fotografiju razreda u koji ste išli. Na fotografiji ćete gotovo obavezno primetiti jedno lice kojeg nikako ne možete da se setite. Znate da je to lice išlo s vama u razred, ali ne sećate se ni imena, ni osobe, ničega. Imena drugih školskih drugarica i drugova dolaze vam u sećanje lagano, prirodno, ali čije je to lice?

Kao što u grupama postoje ljudi koji su toliko neupadljivi da ih svi zaborave i niko ih se ne seća, tako i gradovi imaju svoje mračne kutke pored kojih ljudi prolaze a da u njih ne zavire, koji stoje nepomerljivo i čekaju da ih neko primeti, a to se nikako ne dešava. Međutim, kao što nas uči Walter Benjamin (Passagen-Werk), iz pasaža, prolaza, slepih ulica ponekad se može naučiti više o modernizmu, nama i modernizmu u nama nego od krupnih arhitektonskih projekata, blještavila urbanog spektakla.

Биоскопска пројекција ТВ филма „Лептирица" поводом Светског дана аудио-визуелне баштине

Čovek nije niotkuda dok mu neko mrtav ne počiva pod zemljom.
(Hose Arkadio Buendija u Sto Godina Samoće, G.G. Markes)

nura

The mothers of mass graves

Nura comes from Srebrenica and she goes to places where her voice needs to be heard. For those who don’t know and the many who still refuse to know, Srebrenica was and is the enclave of genocide in Bosnia, committed there in 1995 by General Ratko Mladic and his soldiers.

Mladic is still in hiding from

Prvi bicikl za moje putovanje oko sveta poklonio mi je prijatelj. To je bio jedan maunti bajk, star trideset godina. Koštao je oko 40 evra – prema rečima mog darodavca. Iako su sa njega ponekad otpadali delovi, prešao je 33,000 km natovaren sa 40 kg tereta. Njime sam se popela na Himalaje, na 5,416 m visok Thorung La pas, i prepedalala pustinju Gobi. Ostao je u Irktursku, 2014, kod drugog mog prijatelja, gde čeka da ga jednog dana, kada opet budem imala svoju kuću, dopremim nazad.

Drugi bicikl kojim sam nastavila kotrljanje poklonio mi je isti onaj prijatelj sa početka. Napravio

pitanje: Koje metode podučavanja engleskom jeziku znaš?

odgovor : Postoje razne metode, od kojih su najvažnije slušanje, čitanje, pisanje i govor.

Evo nekih fotografija koje sam odavno spremao da okačim. Ne verujem da će svima biti zanimljive, sigurno ne kao meni, nešto kao kad pokazuješ svoj porodični album gostu. Ali svejedno, tu su "for the record", što se kaže. Znači, ako me neko pita, šta si ti, sine, radio u USA svih ovih godina, evo, to vam je to :-).



Tipična priča. Bil je osnovao firmu, i

Evo nama opet jecineimisinemame u gostima.

Problem koji je, verujem, u ovo smutno vreme blizak mnogima. Ali, bolje da vam ispriča sama: 

Poštovane blogokolege...

Pošto nikako ne vidim izlaz iz moje trenutne situacije, reših da istu podelim sa vama, pa da pokušam da je rešim uz vašu pomoć.

Elem, pre neke dve godine, došla sam, igrom slučaja, do neke količine novca. I, kao što bi i većina uradila, dala sam se na renoviranje stana. Dobro, ne kompletnog, ali svakako većeg nejgovog dela. Tako smo, suprug i ja, renovirali kompletno kupatilo, a ostatak stana, delimično.