JEBIGUZAČKO NASILJE

Išao neki čovek kroz planinu pa usred najgušće šume nade čoveka gola, naga, privezana uz drvo.
- Šta ti tu radiš? - upita ga.
- Eh, šta radim!
- Ne dao Bog nikome ovo. Napadoše me neki ljudi, svukoše me gola, privezaše uz drvo pa se izredaše sva četvorica na meni!
- Pa što se nisi branio?
- A čime da se branim?
- Pa rukama!
- Kako ću, kad su mi ruke privezane uz drvo pa ne mogu da maknem njima!
- Što se nisi branio nogama?
- I noge su mi vezane, ne mogu ni njima!
- Pa zar nisi mogao nikako da se braniš?
- Ama razumi čoveče, ne mogu ni da se mrdnem, a kamoli da se branim!
-- E - reče onaj što je došao - kad ne možeš da se braniš, hajd da te i ja jebem!

U BERBERNICI

Neki se gost brijao u berbernici. Šegrt ga brijao, a majstor sjedećke gledao. Kad ga je šegrt lijepo uredio, gosa zaiskao koliko mu je za trud.
- Šta date - reče šegrt.
- Nije što date, jer ja ne znam što vas ide.
- Bog vas vidio, kako ste plaćali drugima, tako platite i nama!
-- Ali se ja - reći će gosa - nijesam nikada u berbernicama brijao, već bi me brijala moja žena, a za plaću ja bih je svaki put pošteno odjebao, biva odjebao bih brijačinu. Takvo je, dakle, bilo moje plaćanje do sada.
- Molim vas, eto vam majstora pa platite njemu- reći će šegrt.

Domaća aviokompanija Jat još uvek ne zna da li će u letnjoj sezoni imati dozvole za čarter letove za Egipat i Tursku, odredišta velikog broja srpskih turista.



Problem je, naime, iskrsao kada turske i egipatske aviokompanije, sa kojima je nekoliko domaćih turističkih agencija sklopilo ugovore o prevozu putnika, nisu dobile dozvole da taj posao preko Beograda i obave. Zato su vazduhoplovne vlasti tih zemalja odlučile da razmisle da li će svoje dozvole za uzvrat dati Jatu. 

Radila je kao šankerica. Ne znam joj ni ime. Nije iz Niša. Zapamtio sam je jer je prosula pivo na mene. Uplašila se. Dao sam joj 200 dinara.  Kažu da ima zajebane roditelje. Nešto je kao studirala. Večeras je nije bilo na poslu. Rekoše mi da se udala pre 3 meseca. Rekoše mi da treba da se porodi februara. Baš dugo nisam svraćao. Ona je 89. godište a on 94. Njeni se osećaju iznevereno, ne žele da čuju za njih. Žive u garsonjeri sa njegovom majkom. On nema oca. Majka ne radi. Ona je bez posla. On ne radi. Ona smatra za uspeh što je otišla od roditelja.

CORAX

Slučaj ukidanja radio emisije „Mentalno razgibavanje" na talasima Radio LAGUNE i skidanje karikatura Predraga Koraksića i Dušana Petričića

Srbija je u poslednje dve godine izgubila skoro 200.000 radnih mesta. Kamo sreće da se radi o višku, nepotrebnim radnim mestima na budžetu ili neefikasnim javnim preduzećima. Na žalost krivo. Radi se uglavnom o radnim mestima u malim i srednjim preduzećima. Ova državna se ne daju lako. U isto vreme, zvaničan broj nezaposlenih je pao. To može samo kod nas, a da niko ne trepne.

Naši ministri su svašta probali da ovo zaustave. Silne pare smo izarčili. I šta su sve probali?

Dragi Dnevniče,

Jutros sam ustao prilično uznemiren. Usnio sam noćas čudan san…Ja kao stojim na vetrometini,  a iza mene neki prelepi  beli konj, evro me oprosti, kao da će da progovori. Okrenem se ja, kad odjednom sve ono što sam stekao mukotrpnim radom za godinu dana netragom nestade. Nema mi kuće od 600 kvadrata, nema mi bazena, nema m nii Audija A400 XL I Turbo dizel-benzin na turbo pogon nitro. Gleda me batler onako mrko i  sve mi, evo vako preti prstom…A ja ga pitam - Pobratime pa šta ovo bih?, a on onako šapatom sve mi ponavlja - Vučić, Vučić, Vučić …..Probudih se unezveren i znojav, pošto sam  takav i legao  zbog kasnog basketa sinoć, a moja Ljudmila mi reče - Spavaj, spavaj bio je to samo ružan san.

Ustajem iz kreveta I puštam svoju omiljenu  Rusku himnu, sa kojom uvek započinjem dan. Inače ovu stvar sam zavoleo još dok sam kao mlad obilazio striptiz klubove, gde sam i upoznao moju Ljudmilu, zanosnu plesačicu. Odmah zatim sam pustio i sledeću meni omiljenu stvar (Marširala Kralja Petra garda ) jer Kosovo je za mene srce Srbije što mi inače  piše I na kamionima.

U čl. 3. Ustava Republike Srbije predviđeno je da je vladavina prava osnovna pretpostavka Ustava i počiva na neotuđivim ljudskim pravima. Vladavina prava se ostvaruje slobodnim i neposrednim izborima, ustavnim jemstvima ljudskih i manjinskih prava, podelom vlasti, nezavisnom sudskom vlašću i povinovanjem vlasti Ustavu i zakonu.

Član 67. Ustava predviđa da se svakome pod uslovima određenim zakonom, jemči pravo na pravnu pomoć. Pravnu pomoć pružaju advokatura, kao samostalna i nezavisna služba, i službe pravne pomoći

Vlast i stranke na vlasti i Ministarstvo proljoprivrede se istinski trude da zamagle javnosti pravi razlog za protest paora protiv izmena Zakona o poljoprivrednom zemljištu. Vojvođanski paori traže da se ukine PRAVO PRVENSTVA ZAKUPA 30% najboljeg državnog poljoprivrednog zemljišta u svakoj opštini u Srbiji, na 30 godina, neposrednom pogodbom, tajnim ugovorima sa Vladom.

Polutka je leta. Ljudska vrsta se u ovo doba deli na one Srećnike koji su na more otišli i Zalivače, one koji su ostali da im cveće zalivaju. Zato se sad mogu u zgradama sresti sasvim nepoznati ljudi koji, sa izvinjavajućim osmehom modela Ne nismo provalnici, očajnički pokušavaju da usklade par rupa na vratima i buket s poverenjem ostavljenih tuđih ključeva. Ukoliko se radi o kući, utoliko je zabava veća, treba otvoriti ne samo ulazna vrata, nego i još par kapija, dići most preko jendeka, otključati naopačke postavljene brave, preskočiti krokodile, izboriti se sa onim vratima između i još ponekim koje do tada ni primetili niste.

O koristi i šteti izučavanja nacionalne istorije počeo sam da razmišljam znatno pre nego što sam nabasao na Ničeovu knjigu " O koristi i šteti istorije za život" (Grafos, Beograd: 1990). Još kad sam počeo kritički da razmišljam o sistemu (obično bude oko 17-te godine, u mom slučaju 20, u mnogim slučajevima nikad) shvatio sam da je učenje istorije imalo za cilj da me ukalupi u mainstream matricu svake nacije – nama dobro a nikome zlo (zvanični moto grada Kraljeva). Sve nacije veruju u isti bullshit zen, da su kroz istoriju uvek bili pravedni, branili svoje a nikad želeli tuđe,

Serija zemljitresa koja je pogodila našu sjajnu i krhku loptu koja se naizgled mirno vrti Svemirom polako se bliži nama. Posle katastrofe nevidjenih razmera koja je pogodila Haiti i mnogo jačeg a srećom manje pogubnog potresa u Čileu, najnoviji sukob tektonskih ploča odneo je juče 51-nu ljudsku žrtvu i napravio priličnu štetu u Istočnoj Turskoj. Pre koji dan, negde sam pročitao da je i Balkan trusno područje, te da se zemljotres (opet) može dogoditi i nama.

Jesmo li spremi za to? Šta bi se desilo kad bi kod nas zatreslo?

Ne želim da paničim, nikada to nisam radio. No, podseti me ovo na nekadađnja moja iskustva sa zemljotresima. Pogotovo na ono što smo mi, skauti, radili a i danas radimo u ovakvim situacijama.

Robert Fisk, dopisnik Indipendenta sa Bliskog istoka, je govorio na petom godišnjem forumu Al Džazire, 23. maja. Ovo je tekst njegovog govora.

Moć i mediji nije stvar prijatnih odnosa između novinara i političkih vođa, između urednika i predsednika (plural, prim. prev.). Nije samo o parazitsko-osmotskom odnosu između navodno časnih reportera i neksusa moći koji vlada između Bele kuće, stejt dipartmenta i Pentagona, između Dauning strita, forin ofisa i ministarstva odbrane. U zapadnjačkom kontekstu, moć i mediji su stvar reči - i upotrebe reči.

Radi se o semantici.

Usain Bolt postiže novi svetski rekord…