Upravo tako. Šibicarenje. To što smo radili sa SPS-om od izbora do danas. Danas od podne šibicarenje treba da prestane. SPS nema kapacitet da bude snaga koja će učestvovati u putu Srbije u Evropu. Tačka.

Bio sam i danas u Doboju. Riječ katastrofa nije dovoljna da opiše ono što je Doboj danas.

Ljudi hodaju sa maskama. Smrad je na pojedinim mjestima u centru grada nesnosan. Ljudi vam na svakom koraku prilaze i pitaju da li dijelite neku pomoć. Centar grada ne postoji. Sve je polomljeno i razrušeno. Na sve strane razbacan je neupotrebljivi namještaj. Zapitaš se ko uopšte može živjeti ovdje ... 

I

Ovo je nastavak!

Prva polovina puta opisana je u 1. DELU TEKSTA! 

(nije bilo moguće da sve stane u jedan post)

★

 4.

U velikom, takoreći konjskom skoku preskačemo vekove, tokom kojih su ove životinje preplavile južnoamerički kontinet, prilagođavajući se novim uslovima života i, manje-više, formirajući dva glavna rasna tipa shodno njihovoj nameni: radni konj, na imanjima gaučosa, i jahaći, u vlasništvu indijanskih plemena, koji se koristi u ratovima, ali i za jelo, kao delikates. Iz tog vremena izdvajamo i jedan jezički kuriozitet koji slikovito dočarava prestižni status gaučosa, čiji su konji nazivani Pingo, prema reči koja označava penis.

 Zaustavljamo se na početku

U drugu nedelju BNP Paribas Opena smo ušli samo sa jednim igračem u singlu (Jelena Janković) i jednim dublom (Zimonjić/Nestor). Sinoću su oba naša singl igrača ispali, Đoković od Ljubičića sa sigurnih 2:0 u setovima, a Troicki je izgubio jedini meč koji je uopšte odigrao na turniru (prvo kolo je bio slobodan, u drugom kolu mu je protivnik predao posle 5 minuta igre, a u trećem još pre nego što su opšte izašli na teren). Neuspešnu noć za naše predstavnike je zaokružio Vemić koji je u paru sa Ivom Karlovićem izgubio meč za polufinale dubla.

Nisu samo naši ispadali, čak bi se pre moglo reći da je lakše navesti ko je ostao na turniru nego ko je ispao. Stoga, evo i pregleda jučerašnjih rezultata, a nakon toga i rasporeda za večeras:

Imala sam farmu u Africi, u podnožju Ngong brda. Ekvator prelazi preko njih, nekih sto milja na sever. Farma leži na na visini od preko šest hiljada stopa. Tokom dana, imaš osećaš da se uzdižeš, sve do sunca, ali rana jutra i večeri su bili jasne i mirne, a noći tamne.

Muzej Karen Bliksen je jedno od najzanimljivijih mesta u Najrobiju. Najpre zato što nosi sobom zanimljivu priču koju je glavna učesnica kasnije pretočila u hvaljeni roman, po kome je snimljen izuzetan film. Nekako se sve poklopilo u toj priči: sled dogadjaja koje samo život može da osmisli, elegija jedne žene pretočena u reči koje plene, i izvrsno vidjenje prikazano svima nama na filmskom platnu.

Država je nakon silnih prepucavanja oko dozvoljenog i nedozvoljenog, utvrđenog i neutvrđenog nivoa aflatoksina u mleku konačno pronašla rešenje. Rešenje koje je elegantno, jednostavno, ukusno, pasterizovano... Kakvo rešenje, takva i ... Pardon, kakva država, takvo i rešenje.

Dakle, ono što je do juče bilo nezakonito, naprasno je postalo zakonito. Odnosno, postalo je "dozvoljiv procenat aflatoksina".

Tamo negde, 1994. godine razgovarao sam sa čovekom koji je sada direktor Javnog servisa Evropske Srbije. Na moju opasku da je uloga televizije da edukuje i da je potrebno praviti emisije koje edukaciju imaju za cilj, A.T. je postavio pitanje koje je potpuno promašilo temu, ali, ipak, opisuje većinsko mišljenje: Ako stalno pravim emisije o slikarima, da li će Srbija postati slikarska, umetnička kolonija? Odgovor je, naravno, ne.

Danas je Dan multiple skleroze. Većina neće ni primetiti da se nešto tim povodom događa. Oni koji primete, registrovaće neki skup gde će neki ljudi govoriti o......tome, da biće i neka izložba, gde su izloženi radovi ljudi koji imaju tu bolest. Malo će razmisliti o tome šta je to. OK ne vredi očekivati da će cela Srbija postati medicinski obrazovana država koja traži lek za boljku. Naivno je i nekorisno. Bojim se da bi trajalo samo jedan dan.

Neko tamo je odlučio da je više bilo dosta. A pošto izgleda da je taj neko od onih koji o takvim stvarima mogu da odluče, ziceraši slobodno mogu da polože svoje uloge.

Prošlog utorka, u Blicu, pomenuo sam Gorana Markovića, a danas je on objavio odgovor. Citiram prvo deo svoje kolumne koji se odnosi na Markovića, a onda i njegov tekst u kome objašnjava sličnosti između moje malenkosti i Hitlera.

Prizren

Quite honestly, I was