Ima mišljenja u okviru psihijatrijske nauke koja tvrde da je homofobija u stvari prigušena ili potisnuta homoseksualnost. Utuljeno kandilo, što bi rekao Dragiša Vasić. Dakle, agresija homofoba prema homoseksualcima posledica je panike koja se javlja zbog vlastitih latentnih homoseksualnih sklonosti. Osobe koje su načisto sa svojom seksualnošću nemaju potrebe za vršenjem nasilja nad drugačijima, kaže ovo, ne tako retko, psihijatrijsko mišljenje.

Međutim, fizičko nasilje koji se dešavalo u nedelju 10. oktobra 2010, a naročito mentalno nasilje koje

Upoznajte.....Alavu !

    Za prošli rođendan uzeli su mi bicikl. Crveni bicikl, osamnaest brzina, kupljen na buvljaku u Pančevu.

   Ja baš i nisam od onih koji vole vožnju biciklom, ali to samo zato što nemam naviku – u gradu nema biciklističkih staza, pa moraš bajkom u saobraćaj, a to je mnogo stresno, jer naš narod nema strpljenja a ni respekta za bicikliste. Ipak, koristila sam ga, nije da nisam, i lepo me je služio skoro godinu dana.
   Oko bicikla sam imala sitnije prepirke sa sestrom, obično oko reda vožnje

Šta drugo da kažem, do onoga što je Milica Tomić već rekla, otvarajući perfromans sa Draganom Mirković u Beču -- "Ovo je savremena umetnost"!

Sve kao 'oću - neću, a što da neću?

Znam, znam, ozbiljna su vremena, zahtevaju ozbiljne ljude, ozbiljne teme, ozbiljne blogove.... a ja neozbiljna!

Pritom - ponedeljak. E! Ko još voli ponedeljak... (osim mene)!

I znam - nismo mali da slavimo svaki rođendan. Hajd' nekakve jubilarne, ali neke ćoškaste... jok.

I pojma nemam 'oću li biti tu, kao domaćica kakvu zaslužuje(te)...

Ipak, ne mogu da odolim: Unfe, srećan ti rođendan!

Sinoćnji blickrig pripadnika LGBT organizacija iznenadio je državu, huligane i čitavu javnost - umesto današnjeg zabranjenog Prajda, održan je jedan ponoćni, ad hoc, u inat svim protivljenjima i bezbednosnim rizicima. Na taj način, slažu se mnogi zagovornici slobodnog održavanja gej parade, Beograd je pokazao dušu i svoje nemirenje sa nepravdom, nasiljem i nasilnicima.

«Zbog te šetnje, Srbija noćas nije poražena od ljudi sa štanglama – poražena je samo vlast.»

«Važno je što su ovi ljudi sinoć ipak prošetali i što nisu dozvolili da ih uplašena država i siledžije oteraju u rupu.»

«Mislim da nam se veceras desio OTPOR... proud!»

U ovom tonalitetu, na društvenim mrežama proslavljen je noćni događaj.

Moja malenkost se slaže da je Beograd, odnosno nekolicina Beograđana, pokazala svoj slobodarski duh i hrabrost.

Jedna me stvar samo brine. Da li je ovim gestom obesmišljena ideja Prajda?

ovih dana žega je prevelika, pa smo do stanice sišli noću, računamo, ramazan je, ne spavaju.
zatekli smo ih mnoštvo. bivakuju izolovani od našeg sveta, sjaćeni u dva savamalska parkića, kao u nekom rezervatu. stoje u grupama oko klupa i u osvetljenim krugovima ispod bandera. žene i deca konače u kolonijama ispod drveta u parku, sa boščama kao jastucima.
pokušali smo da stupimo u kontakt s tim ljudima. rekli im da smo došli kao prijatelji, da nas zanimaju njihove priče da bismo ih preneli svetu. nudili smo da im pokažemo novinarske legitimacije. nisu bili raspoloženi

Moj deda po ocu je vrlo često “citirao” Italijane. Oni kažu:”Kuća mi je tamo gde dobro živim i gde sam srećan.” Ne znam da li to stvarno kažu ali i da ne kažu mislim da ima nešto u tome (Mirela će znati bolje). Pre ili kasnije uvek krenu neka prepucavanja “onih” lokalnih i “onih” koji su preko. Kukaju svi i jedni i drugi kome je bolje kome je gore. Niko da se nađe pametan pa da kaže da o ukusima i mogućnostima ne vredi raspravljati.

Neke koje ne drma nostalgija kada nisu u Srbiji prozivaju ne-Srbima, jer zaboga kako to može. Drugi viču da se od nostalgije ne živi. Obrni okreni nigde nije savršeno. Toga je pun internet i kad ima i kada nema povoda. Takav smo narod izgleda. Ovde bih sve to ostavio na stranu i samo bih hteo prosto da uporedim cene osnovnih životnih namirnica a i Dunjin blog za oso buco me je malo naterao da razmislim šta to ima ili nema kod nas.

Milan Nikolić

Polemika sa delom Emira Kusturice "Smrt je neprovjerena glasina".

Izdanje: Kompanija Novosti (a ko bi drugi?) 2010.

" To je kao da zaranjate u okean starih i poznatih predrasuda u njihovoj poetskoj varijanti.Kao da sedite pored kamina u Koštuničinom salonu i uz pucketanje vatre, slušate isto, samo prevedeno na salonski

Dragi prijatelji, dame i gospodo,

Uvaženi Gospodine Predsedniče Republike,

Slobodne građanke i građani Novog Sada,

Čovek je prestao da se plaši. Tako počinje svaka revolucija, kaže poljski pesnik.

Najpre je u ime svih nas godinama hrabar bio Saša Janković. Sa njim Rodoljub Šabić. Pa Lokalni front. Pa Udruženje potrošača u Nišu. Pa Ne davimo Beograd. Pa Podrži RTV… I tako redom. Svi ovi hrabri ljudi danas podržavaju Sašu Jankovića. Hrabrost je kao i strah, širi se poput virusa ─ zato je Aleksandar Vučić toliko nervozan poslednjih nedelja. Nervozan je i uplašen zato što vidi da ga se više ne plašimo!

Ne verujemo ti ─ i ne plašimo te se Aléksándre Vučiću!

Ništa ti ne verujemo i uopšte te se ne plašimo!

Ne verujemo ti zato što ne želiš da u državi koju bi da vodiš žive slobodni građani – a ne podanici i poslušnici!

Građani Srbije,

Dužni smo da budemo hrabri onda kada nam je Srbija obeshrabrena. Dužni smo da govorimo istinu Srbiji u kojoj je lakše lagati druge i sebe. Dužni smo da odbranimo naše pravo na Srbiju u Evropi i Evropu u Srbiji.
Svi mi, dobronamerni građani, borci za evrop- sku Srbiju od 9. marta do 5. oktobra, ogorčeni smo zbog mnogih proneverenih ciljeva. Posebno smo nezadovoljni zbog nepotrebnog i opasnog povlađivanja proevropske Vlade anti- evropskoj histeriji i strategiji da balvani sa dva carinska prelaza na severu Kosova blokiraju dobijanje statusa kandidata i datum početka pregovora o pristupanju Srbije Evropskoj uniji.

Update:
Poceli su da "izranjaju" telegrami u kojima se spominje Balkan.
Kako se koji pojavi, bice postavljen kao zaseban komentar.
Vec sam stavio jedan iz decembra 2006

Brzo, kratko i jasno.Evo izvolite
Na linkovima  bice objavljeni svi, ukljucujuci i one sa Balkana

DEPESE

The Guardian

The New York Times

Spiegel

Nije

Karajan nikada nije dirigovao izvođenje "Marša na Drinu".

Svako ko ima malo muzičkog obrazovanja i pažljivo pogleda i posluša snimak, koji kruži netom kao krunski dokaz nevinosti, videće i čuće da je u pitanju montaža (tapše se, tradicionalno, jedino uz izvođenje "Radecki marša").

Ko svojim ušima i očima ne veruje, taj bi trebalo prvo da pokuša da dođe do pravih informacija. Ja sam to jutros uradila - u roku od tri minuta našla sam program čuvenog koncerta iz 1987. Čuven je upravo po tome što je to bio jedini Bečki novogodišnji koncert sa Karajanom u ulozi dirigenta.

Milan Nikolić

Produženi espreso sa hladnim mlekom, minimum dva puta dnevno, kao po receptu – prepodne i predveče, moja je najdraža obaveza tokom dana. Kad mi baš ne ide, to mi dođe kao epicentar, najdraže i najslađe ukradeno vreme. Danas, kada se neprestano govori o hedonizmu, dužnost mi je to da napomenem. Mada, u mom slučaju je pre reč o eskapizmu. Kafu obično pijem sam, kada nekoga povedem to više nije to, za mene je