Žega. Nadleće nas par velikih vranaca. U nedalekoj gredi je kolonija pčelarica. Sledi nekoliko malih vranaca, koji i sami brzaju do svoje kolonije, pa nekoliko eja močvarica i jedna čudna grabljivica, za koju sumnjamo da je bio mladi osičar, a koja nije želela da ostane dovoljno dugo da bi je zagledali iz svih uglova.

Srbi, narod najgostoljubiviji

Kako nam je samo trebao odmor! Od početka novembra pedalali smo gotovo svakodnevno u stalnoj trci sa zimom od koje smo bežali ka jugu. Tu i tamo, sustigla bi nas sa noćnim temperaturama ispod nule, ali dani su uglavnom ostajali dosta topli, pogotovu kada bi sunce ogrejalo. Ali kada smo zagazili u januar, sustigao nas je talas veoma hladnog vremena.

Update:

Dragi prijatelji, USPELI SMO. Iznos od 122.456,70 eur je uplacen Necker bolnici u Parizu.

HVALA svim ljudima koji su ucestvovali u ovoj akciji.

Sofija je pokazala da su se ljudi udruzili bez obzira na veru, nacionalnost, politicku opredeljenost, licne animozitete. Bili smo kao jedno i HVALA VAM NA TOME!

Zatvaranje fistula koje predstoji nasem detetu bice samo pocetak Sofijinog izlecenja. To ce joj omoguciti da ne bude vitalno ugrozena , da pocne da jede na usta(vracacemo akt gutanja), jer se od rodjenja hrani preko gastrostome. 
Sofija, takodje ima

Gradonačelnik uručio Svetosavske povelje

27.januar 2010.

Među njima se odvijao sledeći razgovor.

- Sve smo ih zarobili, komandante

- Pobijte ih.

Ovaj se razgovor odvijao između nikad identifikovanog nemačkog oficira i njegovog podređenog, negde u okolini Han Pijeska aprila 1941. Među zarobljenima je bio i moj deda. Moja majka je ostala siroče, i verujem da se i dan-danas takvim oseća. Na jedinoj sačuvanoj zajedničkoj fotografiji je vidim ispred našeg vinograda u

U nas je ove godine izašla knjiga St. Vladimira Jovanovića Izvrsnost u akciji / Pripovest o Mišimi – izdavač IBN studio – o životu, delu i smrti jednog od najvećih pisaca Japana, J. Mišimi. 

 La muerte no es un adios. 

 Oteli djevojčicu ispred škole, tri dana je držali zarobljenu i silovali je - naslov kojim su gotovo svi BiH mediji gledaoce i čitaoce šokirali danima, dodajući svakodnevno nove detalje.

 Ti detalji, koji su dodatno zgražavali publiku, istovremeno su raspirivali maštu, anonimnih, ali i uredno potpisanih komentatora po portalima, čiji su prijedlozi kazni za počinitelje često bili jednako gnusni kao

"Mi smo zemlja lajavih kritizera koji ništa ne bi da rade, 
a kad nekog pohvališ, odmah traže razlog da ga pokopaju.",

saže Bocvena, kako ona to već ume, moje obrazlaganje  zašto se već sedam dana dvoumim da li da pišem blog o nečemu što je za svaku pohvalu.

 Uređeno društvo, uređeno društvo, uređeno društvo, uređeno društvo, uređeno društvo, uređeno društvo, uređeno društvo, uređeno društvo, uređeno društvo, uređeno društvo, uređeno društvo, uređeno društvo, uređeno društvo, uređeno društvo, uređeno društvo, uređeno društvo, uređeno društvo, uređeno društvo, uređeno društvo, uređeno društvo, uređeno društvo, uređeno društvo, uređeno društvo, uređeno društvo.......

E, sada je valjda uređeno.

Nikada se više nije insistiralo na uređenju društva, pukom pričom, i nikada više o manirima i evropskom sistemu vrednosti, čačkajući nos.

Upravo sam pročitao intervju u Vremenu sa Oljom Bećković u kojem ona – između ostalog – govori: „U svemu bismo da ličimo na Evropu. Sve si naučio – koje boje bi trebalo da ti bude maramica u džepu, kako se sedi. Ali nisi primetio kako u Evropi imaš trideset sekundi da odgovoriš na pitanje. Ovde se ponašaju kao da emisija traje koliko oni hoće.”

Hrvatski predsednik Ivo Josipović na klaviru je odsvirao nekoliko kompozicija okupljenim zvanicama u zgradi Vlade Republike Srpske, među kojima je bila i pesma "Moj galebe". Predsednik Vlade RS Milord Dodik je posetu hrvatskog predsednika ocenio veoma uspešnom, pišu banjalučke Nezavisne novine.

:)

Mnogo mi se dopala ova vest, istrgnuta iz konteksta Josipovićeve posete Dodiku. Ima finu poruku, ok, ne baš da sad svi političari moraju da nauče da sviraju klavir, al da treba da nauče da komuniciraju na pozitivan način,  pod obavezno.

Dok redom citam vesti...

1. Najomiljeniji lik iz kuhinje Vukadinonic-Antonic, mladi srpski nacista Goran Davidovic je pobegao u Italiju (gle simbolike) i odatle kaze da nema nameru da se vraca u Srbiju. Naprotiv, covek je resio da napise jos jednu knjigu koja ce se baviti sudskim procesom protiv njega i ostalim pikanterijama. Prema navodima novosadskog radija 021, Davidović je najavio da će podneti tužbu Međunarodnom sudu za ljudska prava u Strazburu. Zanimjivo je kako je jedan covek, kome je sudski proces u toku, pa jos za tako osetljivu temu dobi vizu za Italiju. Ili, mozda i nije

Ovih dana novine i internet su puni naslova „Seks kod Arene“ i „Omladinka DS ne zna da recituje“. Ljudi smo, nasmejali smo se, protračarili... Naizgled, ništa sporno.
S tim u vezi, pada mi na pamet jedna, dosta realna, pernata priča o kokoškama i kljucanju. Od trideset besprekorno belih kokošaka na farmi, dvadeset devet su skroz i sasvim bele, a jedna ima crni beleg na temenu. Najviša od svih kokošaka to primećuje, i to je razdražuje, i malo-malo pa je kljucne u glavu. To vide ostale kokoške, pa i one počeše da kljucaju obeleženu kokošku...

Neke su kljucale zato što ne vole različitost, a druge iz puke radosti što one nemaju beleg. Kljucale su dok je nisu ubile. Nekoliko nedelja kasnije jednoj, ne baš najpametnijoj kokoški učini se da najviša od svih kokošaka ima beleg, pa poče da je kljuca. Naravno, ostale kokoške po automatizmu prihvatiše. Kljucale su je dok je nisu ubile.

Igrom slucaja zivim na Ostrvu. Takodje igrom slucaja, a i cinjenicom da je pre 15-tak godina prokopan tunel ispod engleskog kanala (srpski: Lamans), Pariz je na 2 sata i 15 minuta vozom, ili 5 sati automobilom (bez da kvasim noge) od kuce.

I tako, neko vreme, koliko obaveze dozvole, se provodi u carima nasa dva najveca grada: London - Pariz... Kao nekad Beograd - Zagreb...

Dva grada, toliko razlicita, a toliko slicna. Jedan drugog bas i ne vole, ali jedan bez drugog ne mogu. Ne ogleda se tu samo razlika izmedju engleza i francuza, jer su i London i Pariz odavno prestali da

BEOGRAD ili BEOGARD

"Pretučenog