PUTod hiljadu milja počinje korakom, izreče onomad premudri Lao Ce.

 ’Ajd da ga tumačim, crtam pučanstvu, ono, šta je „pesnik“ hteo da kaže. Ko me ovlastio? A ko će da mi zabrani? Svi svakoga i sve tumače do mile volje od kad je sveta i veka, e pa mogu i ja osobno svog omiljenog lika, gosn Lao Cea i šlus! Mislio čovek, podrazumevao, PUT i PUT (i sve druge milijarde milijardi PUT-eva). Jedan, nazovimo ga prvim, je PUT,

О роману Иследник Драгана Великића (Лагуна, Београд, 2015)

Гласови мртвих нису мртви гласови.
Иван В.Лалић

Није ли свако писање подношење извештаја? Пре свега себи? Да ли се писац увек разоткрива? Зашто неке писце волимо више него друге? У којој мери учитавамо властите предисторије, и није ли најпоузданије мерило утицаја неког писца управо степен самосаживљавања? Ово су само нека од питања са којима се пажљивији читалац суочава већ с првим страницама новог, до сада најличнијег, романа Драгана Великића.

скраћена верзија: у звезду се вратио роби, већи од видића на куб, па га је шљам отерао. толико о сновима... живите их клинци док можете, зајебите повратке... нема натраг

--------------------------------

Да ли ће могући одлазак телевизије РТЛ из мађарског информативног простора, услед најављеног опорезивања, уједно значити и да ће са малих екрана у домове гледалаца стизати мање насиља, примитивизма и кича, којима већ више од две деценије ова телевизија настоји да публици наметне културолошки модел који са културом има занемарљиво

Nasa baka. Prabaka. Ko god se seca svoje bake, ili prabake, ili prabakine bake, posebno one iz stvarnog seoskog zivota... Znate li, te herojske, mitske zene su tokom Prvog svetskog rata bile mucene smrcu muzeva i dece, krile se u obližnjim šumarcima i gledale kako im pale kuće, gladovale sa svojim unučadima, bile su ponižavane i mrcvarene, bile su silovane...

Кажу да се историја понавља, али само зато што из ње не учимо. Па хајде да прочитамо ову кратку историјску скицу. Свака сличност са стварним догађајима је случајна:
Када је куга погодила Женеву 1530. године, све је било спремно. Чак су отворили читаву болницу за жртве куге. Са лекарима, медицинским сестрама и медицинским сестрама. Трговци су давали новац, а градска власт је давала дотације сваког месеца. Пацијенти су давали и новац, а ако је неко од њих умро сам, сва имовина је одлазила у болницу.  Али онда се болници догодила катастрофа: куга је почела да јењава, а субвенције су зависиле од броја пацијената За особље болнице у Женеви 1530. није било говора о томе шта је исправно или морално. Ако куга доноси новац, онда је куга добра. 

Cini mi se da mi je ceo zivot protkan emocijama. Od kad znam za sebe znam da sam imala i potrebu da volim i budem voljena. Iako kazu da svi ljudi imaju tu potrebu, mislim da je nekome vaznija a nekom manje vazna.

Pamtim, bila sam jos mala devojcica, nesto pre nego sam posla u skolu, ali sam vec bila u onom periodu kad se ima "momak" ... Tada sam sa roditelljima, sestrom i bratom zivela u staroj prizemnoj kuci, koja je bila pored glavnog puta sa jedne strane i sporedne kaldrmisane ulicice sa druge strane. Ispred kuce je bila velika avlija, u kojoj je uvek

volim da otkucam prvo što mi padne na pamet

oslušnem kuda i

... 

prvo što mi je palo na pamet: pamet!

mućmuć!

Aleksandar Bekan Todorovic - A zasto sam sam? + Intro

Brian How, 1949-2011 R.I.P.

Su ubistva, noću, u po bela dana, na periferiji ili u centru Beograda, ubistva pojedinih kriminalaca ili kriminalnih grupa, ubistva žena, devojaka, majki, Roma, homoseksualaca ili nekih koji ubici izgledaju kao oni, postala naša svakodnevica. Kad kupujem cigarete, na novinama poređanim na pultu, sve naslovne strane svih nazovi novina ispunjene su enormno velikim slovima naslovima o ubistvima. Svestan sam da se to radi s namerom da gladni narod makar na tren zaboravi svoju glad i bedu, o uživanju u tuđim nesrećama ne bih ovog puta. No bez obzira na naslove, ubistva se dešavaju malo, malo.