...koja bi izrazila...

Nije o mleku, dosta je mleka. Ovo je o hrani.

jer sam bio dobar cele godine.

Otkad sve postaje mobilno, portabilno i prenosivo, ima naprosto nekih stvari u kojima puna veličina život znači. Monitor recimo - što veće to bolje. Tastatura, naprosto veća znači udobnija. Miš, mrzim one male miševe koji se izgube u ruci. A prenosivo uvek znači manje, i onda se zna - kompromis. Kompromis uvek nekako prvo ošteti kvalitet.

Zvučnici su školski primer uređaja gde veličina i volumen automatski znači bolje i sad da bi živ čovek slušao muziku, par kutija koje daju pristojan

When hunger does not do the trick, let's eat then.

After a week of undue media attention - and, yes, ok, I am part of it regrettably - Toma has come back to the dinner table, seeing that no one else was going to show up at the negotiating table. The spin seems to be that he has called attention to the need for Serbia to move forward. On to the main course, as it were...

Vlasnica i direktorka novosadske televizije "Kanal 9" Maja Pavlović

Onomad, upoznam neku kozularnu službenicu, sitan šraf u državnoj mašineriji jedne od manje uticajnih zemalja EU. Mlada,  vedra, ponosna na svoj otvoreni duh i glavu, koji su je nagnali da za razliku od nekoliko kolega iz ministarstva prihvati da službuje u Beogradu. Prosto joj se sijalo ono bucmasto lice od silnog uzbuđenja.

Već nekoliko meseci kasnije počele su da mi stižu priče da od nje većeg zlotvora na viznom odeljenju nisu imali. Da

Mali heroji: običan čovek u postsocijalizmu - Tribina u okviru pratećih programa izložbe Balinta Sombatija Bili smo heroji, Moderna galerija Likovni susret, Subotica, sreda, 22. oktobar u 19h

Učestvuju: Nebojša Milenković, istoričar umetnosti i kustos izložbe, Teofil Pančić, pisac, Marko Balažević, antropolog.  Moderator: Boris Čegar, filozof.

 

Višak istorije kao umetnički materijal

Povodom velike retrospektivne izložbe političkih radova Balinta Sombatija „Bili smo heroji“ / Hosök voltunk u Modernoj galeriji Likovni susret i Galeriji dr Vinko Perčić u Subotici (19. septembar - 19. decembar 2014) 

Šta uraditi s viškom istorije - bilo da su u pitanju lične, intimne povesti ili tzv. velike, kolektivne, nacionalne, državne - i šta biva sa istorijskim reliktima kada istekne njihov rok upotrebe?

E ljudi moji, što mene hoće te neke sekiracije iznebuha, pa da sam se na siročiće kamenjem bacala, valjda bi me manje mlelo. I taman kad se malo opustim i krenem, kao, da planiram i radujem se novom početku, nešto me zvekne i totalno izbaci iz koloseka. A nešto mislim, ništa se ne dešava bez razloga ili bar kao uvertira u nešto veće, samo ne mogu dovoljno daleko da bacim pogled preko plota. I sve se tešim - ko zna zašto je to dobro, a drala bih se iz glasa od neke muke i nemoći.

Jesam ti rekla da imam stan u Banji K. koji niti uspevam da prodam, niti stanare u njemu

Svaka revizija GDP (BDP-a) u Srbiji poslednjih skoro deceniju smanji njego rast i apsolutni nivo. Ovoga puta je to samo bilo malo mnogo da se javnost ne bi uskomešala. Naime, autori MAT-a su pre pet-šest dana saopštili da je sve ono što smo u toku 2009. (ali i 2008. i 2007. godine) stvorili znatno skromnije nego što se mislilo. Po njihovoj računici pad Bruto domaćeg proizvoda u 2009. iznosio je 6,2% (RZS stidljivo iznosi procenu o smanjenju od 3,9%, posle 3,5% i prvobitnih 3,1%). Istina, stvar ipak nije grom iz vedra neba, jer su ekonomisti sumnjali u procene Zavoda za statistiku. Npr.

DOBAR DAN.

BILA DVA PACOVA. PRVI I DRUGI. PRVI SE ZVAO MIŠA A DRUGI SE UOPŠTE NIJE ZVAO. JER NIJE IMAO IME. A I ŠTA CE JEDNOM OBIČNOM POLJSKOM PACOVU IME, GOVORIO JE NA SRPSKOM JEZIKU ONOM DRUGOM. A TOG DRUGOG, KOJI NIJE BIO ONAJ PRVI, A KOJI JE

Gost bloga: Pandovisia

Pandovisia - Girl From Facebook

Da li se prilikom upoznavanja preko neta težimo videti sa drugom osobom, ili sa sopstvenim odrazom u kompjuterskom ogledalu? Trebamo li sa chata preći na „pravu stvar", ili nam je noć uz miša i monitor prihvatljivija kao komfornije i svakako jefitnije rešenje? Da li je interaktivni odnos bolji od asinhronog, ili su samo lenjost i aseksualnost ti kojima nove tehnologije idu pod ruku? Iluzija garantovane privatnosti ima opuštajuće dejstvo na komunikaciju, medjutim dokazi ukazuju da na netu upravo nema privatnosti, i da se oni koji je tamo traže sakrivaju u pogrešnoj rupi.

Pitam se koliko još javnih prostora u Beogradu može da se upropasti renoviranjem uz blagoslov gradske vlasti, i da li je uopšte išta ostalo što se može spasiti? U septembru 2017. investitor "Gradsko zelenilo" je otpočeo rekonstrukciju Pionirskog parka, znanog kao Pionirac. Svečano otvaranje parka je bilo u roku, 29. decembra, što su idilično predstavili gradonačelnik Mali i gradski menadžer Vesić na TV Pinku i Studiu B, izuzetno ponosni na realizaciju ovog projekta. To što su izvodili radove usred zime nije čudno, s obzirom da su najavljeni lokalni izbori pa su morali sve da otaljaju na vreme. Ne shvatam zašto i dokle će građani ćutnjom tolerisati počinioce ovog (još jednog) urbanog zločina i finansijskog debakla, uz toliko kardinalnih grešaka i propusta koji mi bodu oči već dva meseca.

Zgroženost poslednjim dešavanjima na političkoj sceni ovih dana me polako prolazi. Valjda su licemerje i bahatost opet dotakli „dno života”, pa su izjave Velje koji se smeje oko glave dok poziva Tadića da mu poljubi skute u zamenu za 300.000 „svojih” glasova ili neodređenost DSS koja je čista određenost, uticali kao vakcina tako da skandalozne (usudio bih se da kažem ludačke) izjave ministara koji se utrkuju ko će direktnije da kaže „marš” Evropi više na mene ne deluju.

tekunica, copyright (3) albicilla

Uski, vijugavi put prati obronke Fruške Gore u sunčanom majskom jutru. Par godina neaktivna i zatrpana đubretom, kolonija pčelarica je ponovo zauzeta, pa iznad nje zatičem jato od par desetina ptica. Divlja deponija jeste uklonjena, ali ne zbog higijene nacionalnog parka, već nesmetanog iskopavanja zemlje, usled čega je kop proširen, obezbeđujući time bolje uslove za gnežđenje... bar ukoliko se ne bude više kopalo tokom maja i juna, dok se ne završi gnežđenje.

Gost autor: Ivana Vitas Đelić

Kao trener i predavač imala sam priliku da radim sa pojedincima i grupama na obučavanju za korišćenje alternativnih metoda rešavanja sukoba i sporova. Jedna od najrasprostranjenijih i najpopularnijih metoda je medijacija, koja s razlogom zauzima vodeće mesto. Sama reč medijacija vodi poreklo od latinske reči “mediare”  što znači posredovati.

Na ovim prostorima u protekloj deceniji sve je