Ovo nije blog o nogometu, mada moram fudbalom da počnem. 

Шта год да тражите не заслужујете.

Чим год да мислите да се бавите нисте га достојни.

Где год  да куцате не треба вам се отворити.

Срамите се.

Pitanje koje najviše muči investitore na Beogradskoj berzi jeste da li ima svijetla na kraju tunela koji prati kretanje srpskih akcija? Jedan od važnijih faktora za izlazak iz tog tunela, koji je i ranije karakterisao domaću berzu, je veoma slaba likvidnost našeg tržišta. Čak i u najboljim berzanskim danima veoma rijetko se dešavalo da promet nekom akcijom bude veći od milion EUR dnevno (osim kada su bile u pitanju dogovorene blok transakcije). Ovih dana smo svjedoci da je ukupan dnevni promet akcijama oko tog iznosa, što u svjetskim razmjerama ukazuje na mikro tržište koje je potpuno nezanimljivo iole ozbiljnijem investitoru. Optimisti će reći da postoji likvidnost, ali na većim berzanskim cijenama, ali bez većeg prometa na trenutnim ili nižim cijenama, neće biti ni većih investitora, koji bi mogli da ponovo pokrenu tržište. Čeka se ko će prvi popustiti, prodavci ili kupci, realnije je očekivati ovi prvi.

Novembra meseca 2007 dobila je tada 95-godišnja Maria Amelia Lopez blog kao rođendanski poklon od strane unuka. Odmah je počela da bloguje rečima: "Danas je moj rođendani moj unuk, koji je vrlo fin, dao mi je blog na poklon".

U svom blogu Marija je pisala o svom životu, kako ranije tako i sada u dubokoj starosti. Neočekivano postala je deo cyber sveta. Prvo je mislila da je blog neka vrsta beležnice, ali kada je videla unuke kako surfuju rekla je sebi: „Šta je ovo? Sve se može saznati!" Mnogo je pisala i o španskom građanskom ratu, o Frankovom vremenu. Imala

Hteo bih sa vama da podelim jedan odlomak iz knjige "Što treba da se zna", Stjepana Roce iz 1936. godine.

Jesu li Hrvati u ovoj državi zapostavljeni?

Govori se: „Hrvati su zapostavljani u ovoj državi.“ I neupućeni, usled nesavesne i razorne agitacije, uvereni su, da je hrvatski deo našega naroda iskorišćen, iscrpljen i da su se sve nepravde survale na njegova leđa.

Polazeći sa takvog pogrešnog stanovišta, stvorilo se raspoloženje o neučestvovanju u zajedničkom radu, o apstinenciji, a što je najgore, o neprijateljskom stavu prema zajedničkoj državi.

nije mi namera da reklamiram biljanu srbljanovic ali, iako je bez namere i bez potrebe, verujem da vredi skrenuti paznju na njen intervju iz pretposlog broja vremena. dok ga nisam procitao nisam mogao ni zamisliti da je na srpskom moguce napisati:

"Jbga i do mene je"

Sve je to lepo, literatura, knjige, potpisivanje i sajam, ali moji ukućani, sticajem dvonedeljnih okolnosti formirali su grupu Napušteni iodmajkežene ostavljeni, nomadsko-sakupljačkog karaktera. Mada više su nomadirali, a manje sakupljali, jer u suprotnom ne bih pri povratku kući ugazila u torbu za fudbal-trening, odakle sam se slobodnim stilom lansirala preko zaboravljenih kofera u hodniku i troskokom prestravila mačke, koje su svile gnezdo u hrpi napuštenih novina.

Posle bloga "Ćutanje", mora da seledi i "Glasno ćutanje". 

 vest

 homepage

(дневнa цртица)
јер нетачно је како људи одустају од својих навика зато што старе, указујући баш супротно да старе зато што одустају од својих навика

Over the past days, all I am reading about is a supposed vigilante who haunts Bulevar Revolucije and metes out justice against the Parking Offenders along that Belgrade thoroughfare. According to various blogs, internet forums, and RTS television reporters, he cruises down the street in a Vengeance Mobile (this is my name for it) and spray-paints the rows of double parked cars and those brilliant drivers who park in the middle of the street.

And it is all out of our control. Earthquakes quake. Weather squalls. Clouds cumulate. What can anyone do to combat this? Human fallibility on the other hand creates a whole new set of wrong-angle situations - trains derail, airplanes get lost over Malaysia, fanatics get elected to positions of power, armies roll in, and someone wears a red shirt with yellow striped pants.

True story. I have seen that guy.

Istina, u pitanju je velik stres. S druge strane, postavlja se pitanje šta čoveku može da bude motivacija da se pojavi na TV-u. Jeste da je to najgledaniji kanal, ali je treš. Jeste da je reč o programu o kulturi, ali oni čak nemaju tu redakciju i jasno je da je jedina svrha postojanja emisije foliranje da kultura makar malo zanima njih i njihove gledaoce. Opet, u pitanju je zanimljivo iskustvo i odlična vežba. Ko zna kada i za šta mi ta veština može zatrebati. Možda me, na primer, jednog dana neko pozove u neki pametan program da govorim nešto pametno, pa je zgodno da prethodno steknem iskustva, da se ne brukam. Olakšavajuće okolnosti su da se taj tip emisija na svakoj, a posebno toj televiziji, prikazuje daleko od udarnih termina, u gluvo doba kad čestit svet spava i da nije uživo, pa ako baš ispadne neka katastrofa, neće da emituju. Da ne duljim - prihvatio sam.