I Sonja?

Koji su ovo crtani filmovi, ovih dana!

Ukidanje viza, odmrzavanje prelaznog trgovinskog  sporazuma,  podnošenje kandidature

za  članstvo u EU, potpisivanje tog famoznog aneksa ugovora sa Fijatom...

Ako , za trenutak, izuzmen činjenicu da ova Vlast sve to koristi u svrhu svoje produžene izborne kampanje, ipak je moja prevashodna emocija - sreća.

Da li sam ja  naivna, sentimentalna budala?

Možda.

Za neke je ono Jeremićevo

Verujem da će biti onih koji će na ovaj moj tekst reagovati žučno, možda ne i komentarno, čvrsto uvereni u ispravnost svog reagovanja: Pa zar se to i tako piše u trenutku kad stotine ljudi, žena, miškaraca i dece gine u izraelskom genocidnom pohodu, kada nam je u zemlji, državi, stanje sve gore, kada je sve više ljudi na ivici gladi, siromašni su/smo odavno, kada živimo od danas pre podne do danas posle podne, ako preživimo, kada nas ucenjuju i Zapad i Istok... Kako god, ja sam ja a oni su oni, ja njima ne sugerišem šta i o čemu će pisati. Za

Ispričaću vam jednu kratku priču. Priča nema ime, preziva se Staletović i potpuno je istinita.

U novembru 2013, nakon uspešne rekonstrukcije, uselili smo se u novi dom na Zvezdari. Jeste da smo papire za gradnju čekali 14 meseci, ali smo tek po dobijanju svih potrebnih dokumenata – obavili posao. Kad sam od opštine Zvezdara dobio pravosnažnu upotrebnu dozvolu (kojom ti se verifikuje da si sve uradio po pravilima i platio svakojake dažbine) osećao sam se kao IKEA kad im onomad ministarka Mihajlović dodelila dozvolu.Znači, moćno.

Malo nakon useljenja

Tekst je predogovor u hrvatskom izdanju čuvene "Etike" - Ditriha Bonhofera.

Bili smo nijemi svjedoci zlodjela, prani smo mnogim vodama, naučili smo umijeće pretvaranja

 Da li smo toliko oguglali na naznake i jasne pojave nepravilnosti, kako u svakodnevnom životu, tako i u poslovanju npr javnih preduzeća? Svega smo se naslušali, od sukoba interesa, zloupotrebe položaja, burazerskih i kumovskih privatizacija, stranačkih nadmetanja do krvi i prepucavanja, a sve „za našu dobrobit“. Usled količine svega, čini se da od miša ne vidimo slona -  da se gotovo ni jedna od tih afera ne završava konkretnim izveštajem, već ukazivanje na problem otpočinje (što je jedino dobro) u medijima, ali se na žalost i završava u medijima i nigde dalje od toga.U

 Lepo je biti Osmeh. Lepo je kad ti neko kaze da si njegov Osmeh. Lepo se smesiti i cuvati samo tebi znanu Tajnu.... I dok places smesi se, ne dozvoli da izgubis ukras. Pokusaj da sakrijes sve svoje patnje i pobedi strahove. Tvoja snaga je tvoja pobeda onog iskonskog ratnika dzihada

Skoro svi smo se, na razne načine, dotakli paradoksa vezanog za fikciju, izmišnjeno, gde:

- Umemo da gajimo osećanja prema izmišljenim osobama, životinjama, predmetima, pojavama, događajima

- Za izmišljeno, proizvod naše ili tuđe mašte, verujemo ili znamo da je izmišljeno

- Da bi smo gajili osećanja prema nekome ili nečemu taj neko ili nešto bi trebao ili trebalo da postoji.

Kao i mnogi paradoksi, još od starih Grka, i ovaj postaje manje paradoksalan kad u igru uvučemo vreme i sekvenciranje naših osećanja i razmišljanja kroz vreme, često merenim u kratkim intervalimo od nekoliko sekundi ili manje - jednog trenutka nam rade regioni u mozgu, u dominantnom maniru, zaduženi za mentalnu projekciju onog što može donekle i objektivno da postoji. Ili, "radimo" na apstraktnijoj verziji objektivnoj u našem mentalnom svetu. A onda, sledećeg trenutka, pažnja može da nam se pomeri bliže stvarnoj ili izmišljenoj pojavi, manje apstraktnoj, konkretnijoj, stvarnom liku iz života ili filma, na primer.

Ukoliko je za hapšenje organizatora pobune Crvenih beretki bilo potrebno 10 godina - tada ima sasvim dovoljno osnova za verovanje da bi proces nalogodavcima mogao otpočeti čak i pre 2050.

Foto: Mira Zdjelar

As you know, young Cubans often feel alienated from their Cubanosity roughly from ages 15 to 30. Then it comes back with a vengeance! (komentar korisnice pod nadimkom Victoria na stranici http://futuremd.blogspot.com/2006/02/smells-like-mistolin-spirit.html, posećenoj 4. januara 2009.)

Preskačemo turističke delove, opšta mesta o Kubi, zemlji boja, zvukova i slika, koju je naš junak pomalo opijeno razgledao i upijao. On je namerno odlagao, kao dobar kockar koji ni sam ne gleda svoje karte do poslednjeg trenutka, posetu bivšem domu svoje porodice. Dao je sebi vremena da malo vidi taj drugi svet u koji je došao kako bi bio spreman da se suoči sa svojim položajem u njemu i prema njemu.

Evo "YouTube" reprize druge emisije...

Sezona koja je počela gostovanjem Partizana u Americi i utakmicama protiv NBA klubova, završava se kao jedna od najuspešnijih u istoriji kluba. Na početku sezone sam napisao blog, želeći da istaknem da momci zaslužuju podršku kakva god sezona da bude jer sam mislio da nije realno da stalno ponavljamo uspehe. Oni su me demantovali. Partizan ove sezone nije dobio jedino NBA klubove, a sve

'Država' je rekla šta je imala o zagađenju kukuruza aflatoksinom - Različiti svetovi Srbije i očajna potreba za vođom.