Ah, sećanja
 

Sećaš li se sa kosovskog polja, pesme kosa

i kako je samo trčala bosa

kosovka devojka

            dok joj na lahoru viorila kosa

a stopala vlažila rosa?

 

Sećaš li se polja što od dušmana vrvi

gde gmižu i puze, o pogani crvi?

 

Sećaš li se Sitnice crvene od krvi

odsečenih dušmanskih glava

i Miloša palog kao da spava?

 

Sećaš li se slavnoga boja

i zastava naših u hiljadu boja?

Sećaš li se kako vijore

pomalo nostalgičan update jednog starog teksta u četiri i po slike

Slika prva

U filmu Geto – tajni život grada, autora Ivana Markova [1] glavni junak-narator Goran Čavajda – Čavke kroz priču o ličnoj emotivnoj istoriji govori i o istoriji mučnih godina između 1991 i 1995. u kojima se ustoličavao duh provincije koja je, sasvim izvesno, uništila urbani Beograd:

Čavke je roker. O sebi govori kao o pripadniku jedne izgubljenje i potrošene generacije. Ima trideset i tri godine i oseća se prestar da nešto novo započne a premlad da se pomiri sa onim što se dešava. Luta gradom (Beogradom), u koji je pre nekoliko godina beskrajno verovao, posećuje mesta gde se još uvek svira prava muzika, lamentira nad potrošenom energijom i vremenom... Glasno se pita kako je moguće da pobede oni koji nisu bili ni pametniji, ni lepši, ni talentovaniji, pa čak (u početku) ni brojniji. Pri kraju filma Čavke odlazi na jedan koncert tzv, narodne muzike. U sportskoj hali, na čuvenom “Poselu ”, okupilo se desetak hiljada ljudi. Bez mimike, bez ikakvog gesta, Čavke stoji okružen čudnom mešavinom veoma mladih i sredovečnih ljudi, dok najstrašnija muzika pokreće tela lica i gomile. Dok nije došao među njih Čavke nije bio svestan brojnosti i energije ovog paralelnog sveta. Osećao je kako se grad u koji je verovao topi i nestaje... [2] 

A samo petnaestak godina ranije ─ septembra 1979. godine Beograd je dobio svoj prvi kafić Zlatni papagaj, kasnije i desetinu drugih. Period između 1979. i 1985.godine bio je vreme novog shvatanja, tačnije redefinisanja termina: Urbano, Umetnost i Grad.

Ne citam vise cesto blog B92. U prethodna 2 dana sam malo nadoknadjivala propusteno. Uglavnom Krkarove tekstove. Nisam htela da uzurpiram prostor svojim pricama, zato cu ovde, u svojoj kuci (vikendici). 

Odrasla sam na moru. Uglavnom u Tribunju, svojevremeno majusnom selu koje se sastojalo od kamenog ostrva, kamenim mostom spojenog sa kopnom i zaledja. U zaledju su bili brdo/groblje Sovlje, Zamalin, gde je drzao kafic Miso Kovac, od kog su moji roditelji imali kljuc. Misova kuca je bila iznad kafica. Ispred parkiran Moto Guzzi koji je vozila njegova zena, cuvena lepotica, Splicanka,

 

Nakon pauze od dve nedelje, bili smo na novom sastanku u ministarstvu zdravlja. Tom prilikom razmenili smo informacije o međusobnim aktivnostima i nove ideje.

1. Bedževi

Dobili smo informaciju da u ministarstvo svakodnevno od načelnika porodilišta emailom dolaze informacije da su bedževi napravljeni, da ih zaposleni nose, a neretko im načelnici šalju i slike bedževa, pa i slike lekara kako nose bedževe. U istom

Srbija ponovo izvozi svoje proizvode u Ameriku!

 

 

U plavom uglu, obučena u Nike patike, iz Sibira preko Floride, stiže MARIJA ŠARAPOVA.

Sećate se lekcija iz istorije o lomovima koji su pratili uplive mašina u svakodnevni život tokom Prve industrijske revolucije. Nešto se slično izgleda dešava i danas vezano za sve veći broj poslova koje veštačka inteligencija (VI) počinje da preuzima, ili će tek dobiti na značaju drastičnim usavršavanjima koja VI-u sigurno tek slede. Do te mere da mnogi, slično mašinama u 19. veku, VI-u pripisuju atribute koji su svojstveni isključivo ljudima, o tome da je doživljavaju bilo kao dobru, ili čak kao zlu.

Pre svega, hteo bih da kazem da je moja iskrena i snažna želja da budem primljen u Ombudstrongmanov kabinet. Mislim da bih mogao mnogo doprineti na takvoj poziciji i da moji specifični talenti savršeno odgovaraju takvom okruženju. No, da ne bi ispalo kako se bespredmetno hvalim, umesto rezimea nudim ovaj kratki video klip koji će jasno ilustrovati zašto sam ja savršen čovek, odnosno princeza, za taj posao.

Ovaj, sada već antologijski govor, održao sam na (pijanom) zasedanju ljubitelja džin-tonika sa pridruženim krilom pivopija, održanom kao skup podrške anti-alkoholičarima Srbije. Ako budem odabran, planiram taj specifičan talenat da iskoristim i za podršku prava seksualnih manjina.

Moj gost je blogokoleginica tripraseta92 sa temom o kojoj je tišina na blogu (i šire) zaglušujuća.

Monsanto in corpore sano

iliti

Razmišljanja jednog običnog srpskog vola

U ponedeljak su kolone traktora iz Vojvodine krenule ka BG u protestnu vožnju. Sve ih je blokirala policija na ulazu u grad, a ponekad i ovako

(na 0:09 pa nadalje, vidi se paor, kako leži vezan na njivi!)

Sve što nam je predočeno je da traktoristi prave gužvu, hoće leba preko pogače, maltretiraju građane... ali nigde objašnjenja zašto ratari protestvuju? Ok, spominju se neke subvencije, kao pomoć države poljoprivrednoj  proizvodnji. Država je naravno u besparici, evo ukinula i sajtove od 30.000€ i nema para za sve ratare. Pomagaće samonajsiromašnije, sa malim posedom, do 10ha. I mirna Bačka. Elem ratarima se to iz nekograzloga nije dopalo.

za vađenje države iz krize.

 

Svi znamo da Premijer nije okružen baš sposobnim pojedincima. Kao što svi znamo i da blogeri imaju velike zalihe genijalnih ideja kako državu izvući iz krize. Stoga bi bilo potpuno neodgovorno s moje strane ne pružiti mogućnost blogerima da se razmahnu. Pogotovo imajući u vidu da Premijer voli da prati društvene mreže.

Od ovakve korumpirane vlasti si uspeo da izgubiš! Za to moraš imati poseban talenat!

Idi Tomo u penziju, budi ono što je Mićunović u DS, pusti mlađe da ruše vlast. Nek sa tobom odu svi koalicioni partneri koje ste doveli iz samo vama znanih razloga - svi Karići, julovac Vulin, Velja Potemkin. I najvažnije: ne zaboravi da SNS rešiš usluga onog menadžera Saše Mirkovića, koji vam je i zakuvao celu ovu priču oko nameštanja izbora. Da si ozbiljan čovek, ne bi takav mogao da ti dođe u vrh stranke. Ne bi me čudilo i da je on taj koji te je nagovorio da gostuješ kod Ivana Ivanovića. Dakle, počisti za sobom pre nego što odeš.

Za generaciju rodjenu poslednih godina 20-tog veka upotrebljavamo različite reči: milenijalsi, generacija ja, net generacija, digitalni urođenici. Ti ljudi će do 2020. zauzimati 40 odsto ukupnih poslova. Kakva je to „ekipica“, šta o njoj treba da znamo, kakav odnos imaju prema poslu?

Sudeći po magazinu Forbes, koji se neobično lepo ovim pitanjima bavio, milenijalsi ne žele posao, oni žele život. I tu je osnovna pukotina u percepciji izmedju njih i menadžera koji, kao stariji i iskusniji tretiraju deobu poslova kao izvorište velike moći. „Klince“ to jednostavno uopšte

Nedeljno jutro je počelo putovanjem u Niš gde su vođeni intervjui za petu generaciju Škole nove politike. Na pitanja o Paradi ponosa svi daju više ili manje afirmativne odgovore, dok ovakva pitanja pre 5 godina gotovo da nije ni imalo smisla postavljati. Posle samo pola sata, pozvao me je poznanik iz jedne evropske zemlje, po profesiji novinar, oženjen devojkom sa ovih prostora zbog koje je svojevremeno perfektno naučio naš jezik. Izveštavao je iz mnogih zemalja i veoma dobro je poznaje oblast ljudskih prava u njima. Oduvek tvrdi da je Prajd najbolji test za stanje ljudskih prava u u tranzicionim zemljama.

believe or not!

 

 Premijer Srbije Vojislav Koštunica je rekao i da bi najracionalnije bilo da se održe vanredni parlamentarni izbori 11. maja, za kada su zakazani i lokalni izbori.

Konačno i od njega nešto suvislo. Ko čeka dočeka.

Nego, jel znate onaj kad neka pobozna jevrejska udovica ode kod rabina da kuka kako joj je strasno dosadno bez pokojnog muza, kako joj je zivot prazan, etc...

Kaže joj rabin: " Idi u pet shop kupi nekog mezimaca, to ce ti sigurno pomoci."

 Ode ona, gleda, skupo, kučići skupi, mačići skupi,