Nači, nije bilo Pantele al je bilo Šekija.  

Nači,nije bile karaoka ali je bilo karamela. Onih mlečnih sa lešnikom (obične i bezimene) i "Visoko C" od Šumi, Lubljana.
Nači, bili su klakeri i kabeze sa sodom i bio je "Dvojni C" (na cevčicu, u tetrapaku, bratteee). I onaj sa Diskobolosom, što sam, priznaem, zaboravio kako se zove.
Nači, bio je sladoled na točenje, u kornetu (vanila, čokolada, jagoda, limun, šlus) i "Somboled" na štapiću!
Nači - pre Leviski bile su farmerke. Onda su ostale Leviske u smislu brenda dodatno izoštrene kao petstokec, i one neke Rifle, Lee, US Top. Ovo pod neke nisam poređao po kvalitetu; jednostavno, pored Levisa sve je ostalo bilo druga klasa.

Jedan sam od retkih koji podržava projekat "Beograd na vodi" a da nisam SNS bot. Ja u tom projektu ne vidim Vučića, Malog, zle muslimane i Arape... ja vidim metal, staklo, modernu arhitekturu... i meni je sve to lepo. Ali ono što mi je lepše od toga jeste histerija koja je nastupila i mene to posebno zabavlja.

Izdvojio bih najzabavnije "argumente":

Arhitekta Branko Bojović: "Mi imamo inženjersku elitu ovde, koja je gradila po celom svetu, kad ova gospoda Arapi, nisu znali šta je lopata. Sve je to stavljeno van upotrebe, da bi neki maketar nama sada ovde objašnjavao kako treba da se gradi ovaj grad, u kome mi živimo...."

Arhitekta Gabrijel Raul Penja za NIN: "Shvatam da se „Beogradom na vodi" želi podstaći razvoj grada, ali on bi imao smisla u pustinji kojoj treba dati fizionomiju, a ne u gradu koji već ima istoriju. Ne možeš preslikavati identitete sa drugih lokacija. Ljudi sa strane mogu da razmišljaju o gradskom tkivu, ali lokalne arhitekte ga znaju."

Koje zaključke možemo da izvedemo iz ovih izjava? Osim rasizma arhitekte Branka Bojovića i ugruvanog ega, ja čitam ovo kao kampanju kako bi se lokalne arhitekte ugradile u projekat iz kog su, sram bilo Arape, izostavljeni. Sve bi to bilo OK, da se ne okrenemo i pogledamo na šta liči Beograd!

Obaveštavam sve zainteresovane ponuđače da raspisujem tender za kuma moje treće knjige, koja treba da ugleda svetlost knjižara do ovogodišnjeg sajma knjiga. A to samo što nije. Dakle, svi koji imate dobru ideju kako bi moja nova knjiga mogla da se zove, izvolite predložiti. Primam samo neobavezujuće ponude, budućem, mogućem kumu uz zahvalu za kumstvo nudim nagradu u formi potpisanog kumčeta, vođenje na kafu, kalorije, druženje i posebnu rođačku zahvalnost. To, naravno, podrazumeva da ga uskoro može posetiti naša porodica koja broji više od prstiju jedne ruke i izraziti mu ličnu zahvalnost, koju će posebno zapamtiti zbog pansionske metraže posteljine za nama. Onima koje bi i ta vrsta nagrade zanimala, nudim i jednokratno gostovanje na mom blogu.

Prvoj knjizi sam ja dala naslov. Drugoj je naslov smislio kum Miroslav Nune Popović, umetnik i bloger ovdašnji. Kako se iskazao razumevanjem mog pisanja i maštom, to mi je palo na pamet da bi i kuma moje nove knjige trebalo da potražim ovde, na blogu.

Oni što kukaju za neizvršenim vojnim udarom '91 (a tražili bi vrišteći smrtnu kaznu posle mesec dana za one koji bi taj vojni udar izvršili); 
i oni što nariču za 6. oktobrom dvehiljadite (obožavaoci "naših navijača" do 10 oktobra i pljuvači Đinđića zbog njih od 11. oktobra) - to su isti koji su prizivali i prizvali 13. mart.
Taj 13. martje bio dan bez Đinđića, kad on više nije mogao da se brani od novih vlasnika njegovih stavova i mišljenja, dojučerašnjih pljuvača i podsmevača onome što je radio.
Oni sigurno nisu Đinđića ubili direktno ali se podsmevaju i hnjemu i svemu što je on gorovrio i radio čitavog svog života.

Гост аутор: shmoo

Још пре 25 година под покровитељством УНЕСКО резолуцијом Генералне скупштине Уједињених нација 21. фебруар је проглашен Међународним даном матерњег језика и од тада свака чланица УН тај празник обележава на свој начин.

А већ трећу годину заредом у Србији постоји манифестација под називом „Март -
месец српског језика".

.

Slika 1. Srđan Šaper i ja idemo Bulevarom Revolucije. Pevušimo melodiju jedne nove pesme. "Isus je naš maj", je deo teksta pesme od koga u tom trenutku imamo samo to i još par reči. Na isti način nastala je i "Zašto su danas devojke ljute", godinu i nešto ranije. Samo, tada smo hodali od Slavije ka Kalemegdanu. Problem je kako onemogućiti da se pesma nastala u hodu zaboravi. Predložim da odemo kod Ljudmile Bećković na Konjarnik. Ona ima klavir, zna note i zapisaće nam. To i uradimo iste večeri. Ljudmila nam zapiše. Još uvek imam negde taj komad hartije. Tako nastane prva od pesama s ploče "Odbrana i poslednji dani".

... ili: Nismo isti!

Danima pokušavam da napišem tekst o političkoj situaciji i predsedničkim izborima u Srbiji. I ne uspevam. Razlog tome svakako nije inspiracija svakodnevnim zbivanjima i važnošću teme. O ne. Ni nedostatak stava ni materijal za njegovu argumentaciju. Naprotiv. Razlog leži u kristalno jasnoj situaciji, očiglednostima koje mute vid i potpuno ogoljenim pozicijama i političkim životopisima aktera.
Sve bi se u tom tekstu vrtelo oko one koliko idiotske i česte toliko i pogibeljne teze koja svakodnevno zagađuje sve rasprave i javni prostor - Svi su isti!

Tadić nije zaslužio orden, a ja jesam, misli Nikolić, dakle Tomislav, za koga ste čuli ako ste čitali neke od mojih prethodnih tekstova.

No sex, please!

                                                                                   How can you tell an asexual designed a street? The "Not enter" signs are at all intersections.

Da li slučajno poznajete nekoga ko je u svojim najboljim godinama (recimo od dvadesete do četrdeset i pete), ali  kome do seksa nije stalo ni koliko do lanjskog snega? Ič.

Ili ste, možda, čuli da

Realno - ima li Srbija boljeg kandidata za predsednika od Tomislava Nikolića? Da je reprezentuje u njenoj punoći i celini? Nekog oko koga mogu da se, kako nam istorija kaže, ujedine muftija Zukorlić, magistar Velimir Ilić, doktor Vojislav Koštunica, Milo prepodobni Đukanović, doktor Vesna Pešić, Nataša Kandić?

Ok, ima li takvog kandidata sem Vučića, jer on, Vučić još i Čedu Jovanovića, Andrića, Nenada Prokića, Vuka Draškovića i našeg Krleta reprezentuje. Ali - on je zauzet. Možda.

Dakle, postoji li čovek koji bi bio kompletnija i verodostojnija slika u kojoj bi se Srbija ogledala? Toma, Dragica i ja mislimo da ne. Ako se Aleksandar tako izjasni i sa nama složi, onda će nam se pridružiti bar još 50% onih kojima demokratija daje pravo da se sa Aleksandrom (kao sa drugom Titom, Slobom, Vojom jednim i drugim u neposrednoj prošlosti) slože potpisom na glasačkom listiću. Dakle, misleći deo Srbije, koji uvek ima jasan stav i ozbiljno, objektivno i odgovorno promišlja žiuvot i politiku.

Ameriko, dok tvoji najbolji sinovi krvare po čitavom svetu, tvoju nevinu decu, ostavljenu bez zaštite, ubijaju, siluju i masakriraju maloumnici, zlikovci i manijaci: Qvo vadis Ameriko?