Jedna od onih stvari koje često čujemo od naših bivših sugrađana a danas srećnih gastarbajtera po raznim svetskim prestonicama je i to da obožavaju činjenicu da se - tamo gde su oni sada - prosečan narod veoma malo ili čak nimalo ne bavi politikom.

"Nema ti bre ovde milion političkih analitičara da non stop na TV-u mrse muda. To ti ovde narod ne bi ni gledao, Ljudi to ovde ne prate. Običan narod ovde gleda svoj posao, radi i - mlati pare! I  nije ga puno briga za politiku!"

Danas čujem da je Studio B kupila firma koja je bazirana oko veoma popularnog TDI Radija.

Zadovoljstvo mi je ugostiti st.jepana.

Teze nabačene povodom neobjavljene ankete o kiču iz 2007.

1.

Kič najčešće nastaje kao posledica odluke stvaraoca da iznedri nesto umetničko.

To je kič odluka koja teško da će rezultovati ičim umetničkim, naprosto zato što umetnost niti umetniku veruje, niti za odluke umetnika haje. Desi se samo onda kad prosto ne može da se ne desi.

Stoga mi je uvek bila sumnjiva priča o mukama umetnika pred belim platnom ili nad listom belog papira. Kao, mora on

Ovih prvih dana nakon završenih predsedničkih izbora (valjda u nedostatku odgovora na pitanja o diplomi, o „ideološkom nasleđu“, o sigurnoj kući za R.Mladića itd) kao najvažniji kvalitet T. Nikolića navodi se to što je dao ostavku na mesto predsednika SNS, pa čak i prestao da bude član navedene partije, dok je Boris Tadić za vreme dok je bio predsednik Srbije istovremeno bio i predsednik Demokratske stranke, pa je, navodno, samim tim, bio manje privržen zakonitosti, kao i opštem interesu Srbije. "Argument" koji na prvi pogled deluje neumoljivo. Međutim, taj argument je daleko od onoga što u prvi mah izgleda da jeste. Jer, kad se zaviri samo milimetar ispod površine tog „demokratskog“ postera, uočava se i jedna druga, suštinskija stvar. A to je razlika u prirodi ove dve partije i u bremenu odgovornosti ove dve političke ličnosti.

Imao sam jedan sličan tekst pre nešto vremena ali ovo je sada nešto drugačije. Sada baratamo činjenicama. Radi se o Durex-ovom istraživanju koje je sprovedeno na teritoriji Srbije (ne zna se tačno gde). Rezultat je sledeći. U proseku Srbi imaju seks 3.5 puta nedeljno ili svaki drugi dan. Ovde se pojavljuju neke vrlo interesantne cifre koje se nikako ne slažu, bar u

1. maj 1995, pet sati ujutro. Zapocela je vojnopolicijska Operacija  Bljesak.

U operaciji   Bljesak ucestvovalo je oko 8000   pripadnika hrvatskih snaga, vecinom su to bili pripadnici profesionalnih brigada HV te pripadnici specijalne policije.

Sa druge strane, stajao je 18. korpus tadasnje Srpske Vojske krajine , njih 4000.   Za razliku od hrvatskih snaga, srpske snage su cinili vecinom   stanovnici tog kraja, prosjecne starosti 40 godina. Bili su to  ljudi izmoreni od neizvesnosti i zabrinuti, ne samo za sebe,vec prevashodno za svoje porodice.

ednom je Charles Bukowski  rekao: "Drinking is an emotional thing." Proširila bih ja to i na hranu. Ne može to oko nje svako. Priprema hrane, kuvanje i uživanje u dobroj hrani,  sa svom strašću i zadovoljstvom koje neko može tom prilikom pokazati, ne može se porediti sa trpanjem  kakve bilo hrane u sebe, zato što je eto, vreme jelu. Priznajem da ja nisam bila oduvek ona koja voli da se bakće poslovima po kuhinji, ali ljubitelj dobre hrane sam bila - uvek. Sećam se kako je davno moja prva  kuhinja bila opremljena osnovnim "alatkama",  ali koje  nisu bile često upotrebljavane. Hmm...mladost, ludost.

 Дана 30. јануара 2016. године са почетком у 10 сати одржана је једнодневна акредитована конференција ''Примена слободног софтвера у образовању''

   Nekada smo žena i ja sa dvoje dece išli na mora sa dve plate. Prvog primimo plate i drugog smo već na jadranskoj obali. Uživamo dvadesetak dana i deset provedemo kod njenih u Lici ispod Velebita. Lekari kažu da je to veoma zdravo.Vratimo se kući, čekaju dve nove plate, a ostane nešto i od „morskih“. Mi onda kažemo da je i to zdravo.

   Nisam video more dvadesetak godina, sem ovog Panonskog  po čijem dnu svakodnevno hodam. Odvikao sam i ne znam kako bih se osećao pri novom susretu. I na koje more da idem? To je izgleda najveći problem. Mrzi me da putujem. Opravdanje!?

Update:  Maki je pušten večeras iz pritvora, nakon što je predsednik Srbije Boris Tadić potpisao odluku o pomilovanju, javljaju agencije

Mislim da u Srbiji svako zna ko je Maki - Bogoljub Arsenijević, umetnik, hajduk i podvižnik u borbi protiv Miloševićevog režima. Da bi se u Srbiji uspostavila demokratija, Maki je rizikovao svoj život. Takvih je bilo malo. Individualnih herojstava u borbi protiv Miloševićevog režima je bilo jako malo. Svi su se strašno plašili, s razlogom. Maki se borio mnogo pre nego što su mase izašle na ulice da smene diktatora. Bio je hapšen, zatvaran, zlostavljan, progonjen, osuđen.

- nesumnjivo najlepša žena sa početka dvadesetog veka, kurtizana, egzotična plesačica, (anti)heroina, dvostruki agent Nemačkog carstva i Francuske Republike, jedna od najintrigantnijih ličnosti relativno bliže prošlosti, čiji život, a i smrt i dan danas predstavlja misteriju  -

Сутра се навршавају 92 године од када је у зору, 15. октобра 1917. године, у Венсану (Vincennes) шуми недалеко од Паризa стрељана Маргарета Гертруда-Гритје Целе (или Зеле на холандском) или Мата Хари како ју је цео свет знао...

Ко је била Мата Хари заиста? Ко је била неодољива жена која је заводила готово сваког мушкарца којег би упознала? Само куртизана? Егзотична играчица и немилосрдна, амбициозна, славе гладна манипулаторка? Опасни агент Немачког царства или двоструки агент којег се најбоље било решити на задовољство свих "заинтересованих страна"...

Гритје, како је породица звала Маргарету је рођена у Холандији 7. августа 1876. године у имућној породици. То јој је омогућило да похађа ексклузивне приватне школе. Међутим, све се мења када јој је отац банкротирао, а недуго затим родитељи јој се и разводе. Она одлази да живи код кума у Лајден и похађа школу за учитељице, из које је кум исписује након сазнања да флертује са управником.

- danas, 19. novembra obeležava se Međunarodni Dan Muškaraca u preko 50 zemalja sveta, osmišljen da slavi i podseti na polovinu čovečanstva o kojem postoje predrasude i stereotipi baš kao i o drugoj polovini, da se obrati pažnja na muškarce kojima je takođe unapred namenjen model, zahtevan model koji ćesto zahteva nemoguće od ljudskih bića samo zato da bi okolina kazala "e, to je pravi muškarac!", a moj predlog je da danas sretnemo nekog muškarca i da mu kažemo da je "pravi" da ga pitamo "kako si?" i da se zajedno podsetimo da je svaka muka manja kad se podeli, kao što je i svaka sreća kad se podeli - veća"   

Kažu stare priče da je najveća prevara đavola u priči o paklu u moći da ubedi ljude da - pakao ne postoji, ili u jednoj od varijacija iste tehnike "prevara" da su pakao drugi, ne mi. I još kažu da je svaki đavo - u detaljima,

"Detalj"u koji nas je "neki đavo" tako usput uverio je da muškarci tokom života i ne mogu biti diskriminsani, da je sva društvena moć koja im je namenjena sasvim dovoljna da provedu život bez teskoba i nepravdi koje su poznate ženama.

Vreme je za rušenje takve zablude, za razgovor o svemu i svačemu što bi valjalo menjati u modelu namenjenom muškima.

Jer ja kažem da je život upravo u detaljima i da je lakoća stereotipa (kojima smo, kao ljudi tako beznadežno skloni!) i u tome da - diskriminacija muškaraca ne postoji, da je muškarcima sasvim sve OK i da su muški samo izvor diskriminacije drugima, da su nasilni zbog fizičke snage, da su neosetljivi, da ne umeju da govore o svojim emocijama, da su sebični, da nemaju sposobnost empatije, da ne umeju sa decom, da su nestalni, nepouzdani, čitav spisak uvredljivih, diskriminatornih opaski nam prečesto "sleće" sa usana za muškarce, slično kao i za žene.

26. avgusta 1789 godine doneta je u Francuskoj Deklaracija o pravima čoveka i građanina, a 159 godina kasnije 10.12.1948 doneta je Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima.

Još 27 godina kasnije donet je 1975 u Helsinkiju akt sa čuvenom "trećom korpom" o ljudskim pravima

 Francuska deklaracija o pravima čoveka i građanina

Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima  

Odluka MSP je svakako teška i, da se ne lažemo, predstavlja neuspeh političke strategije odbrane Kosova koja se zasnivala na dosta mitomanije, nacionalizma, i nacionalnog romantizma, predstavlja definitivni neuspeh politike odbrane Kosova koja se zasnivala konfrontaciji sa EU i beskompromisnosti, bez obzira na realnost. Takav pristup naročito su forsirali V.Koštunica tvrdnjama da sa EU ne treba  razgovarati ako ne prihvati naše uslove.Ako za nešto treba kriviti  aktuelne aktere to je što su nekritički nastavili da provode Koštuničinu politiku u vezi Kosova. Zato je potpuno deplasirane Koštuničine prozivke i pozivi na ostavke jer je to još jedna instrumentalizacija Kosova u unutrašnjepolitičke svrhe.

Vreme je da, dok još i za to ima vremena, pokušamo šta šta se može ostvariti zajedno sa EU.

U tom svetlu treba gledati i ponudu EU i gospođe Ešton da pruži dobre usluge u pregovorima. Ne treba biti mnogo pametan pa zaključiti da će se imati više uspeha ako svoje zahteve usaglasimo sa EU i pregovore vodimo uz njihovu podršku. Pri tome ne treba ispustiti iz vida da takav pristup podrzavaju sve članice EU, dakle i one koje nisu priznale Kosovo. Uostalom, sadašnje stanje pa i propali pregovarački proces rezultat je, između ostalog, i nepotrebnog inaćenja sa EU i SAD..

Ne sporeći već najavljenu diplomatsku inicijativu sa 55 izaslanika, mislim da bi hitno trebalo tražiti sastanak sa EU na najvišem nivou.

Zoran Đinđić je još u februaru 2003. godine u pismima upućenim liderima Velike Britanije, Amerike i Rusije Toniju Bleru, Džordžu Bušu i Vladimiru Putinu, upozorio da Kosovo klizi u nezavisnost, zatražio da razgovori o problemima u pokrajini počnu što pre.

Intenziviranje odnosa bivših republika SFRJ kod nekih budi strah od reinkarnacije SFRJ ali ima i ozbiljnih razmišljanja o intenzivnijem interesnom povezivanju i vraćanja normalnog života na ovim prostorima, posle svega ružnog šta se izdešavalo.

Svojevremeno je Putin rekao da onaj ko ne voli. Sovjetski Savez nema srca, a onaj ko misli da ga je moguće obnoviti, nema pameti.

Nešto slično se može reći i za SFRJ.Nije realno obnoviti zajedničku državu ali je realno i normalno dalje unapređivati ono što imamo zajedničko, od jezika, kulture, istorije, geografije, umetnosti do kompatibilnosti privrede i tržišta. To je upravo “Tema nedelje” u “Politici.”

Svako pominjanje neke “Jugosfere” odmah izazove žestoka protivljenja iz redova velikih nacionalnih domoljuba, rodoljuba,

Još 2010.godine  Boris Tadić je na sednici Glavnog odbora  rekao da će predložiti " da DS sebe osnaži kada je u pitanju socijalni dijalog, da pomeri političko težište ka levici".

Tada rečeno a pre nekoliko nedelja učinjeno. Ranije očito nije moglo, a izgleda uopšte nije moglo pa je morao da formira Novu demokratsku stranku.

Boris Tadić je upravo rekao „Imamo iskustvo i ispravićemo greške koje smo činili u prošlosti" i upravo to će biti prvi ispit stranke i dokaz njenog kredibiliteta.

Nadajmo se da je Srbija dobila  stranku koja će biti okosnica u borbi za održiva rešenja problema koje je život u Srbiji već nametnuo a predizborna kampanja aktuelizovala.

Nova demokratska stranka ima jasnu viziju rešavanja  prioriteta kao što su oživljavanje privrede, borba protiv kriminala i korupcije, borba protiv siromaštva, nezaposlernosti i socijalne nejednakosti , poboljšanje ukupnog materijalnog položaja i vraćanja dostojanstva osiromašenom narodu, izgradnja društva dostojnog čoveka sa socijalno odgovornom i efikasnom državom- jednom rečju, za moderno, socijalno odgovorno, pravno uređeno, sigurno i solidarno društvo- za modernu Srbiju u modernoj EU.

Izgradnja solidarnog društva sa primatom demokratske politike i socijalno odgovorne države nad pojedinačnim profiterskim interesima tajkuna, zdrava konkurencija i slobodno tržište koliko god je moguće,