Znam ja da svašta mili ovim šarenim svetom. Kao i da je podosta toga pokvareno i otrovno, ali svaki put se iznenadim nečijim pomanjkanjem pristojnosti i ograničenom inteligencijom, ispoljenom lošim i plitkim laganjem. Ovaj put se radi o "Jeleni, budućoj ambasadorki Srbije u Sloveniji", koja me izvolela lagati danas na sabajle i na prazan stomak. Što ne volim kada mi dnevnik, bilo kog dana,

Verovatno se i vama dogodilo da krenete u svoju omiljenu knjižaru, u kojoj godinama razgledate i kupujete knjige, a kada tamo stignete sa čuđenjem konstatujete da vaše knjižare više nema.  Već desetak godina knjižare po Srbiji nestaju. U centru Beogradu prva je nestala Jugoslovenska knjiga iz Palate Albanija, a zatim su jedna po jedna nestajale Nolitve knjižare, knjižara Kultura, Rad i druge. Na mestima gde su nekada bile knjižare sada su parfimerije i butici modne i sprtske odeće i obuće. U neravnopravnoj borbi sa brendiranim parfemima, trenerkama i patikama knjiga je poražena.

Međutim, ne nestaju samo knjižare, već i velike izdavačke kuće i štamparije ( Prosveta, Nolit, Filip Višnjić, BIGZ ...).

Da li je reč samo o posledicama tranzicije ili su to znaci da je štampana knjiga, kakvu poznajemo više od pet vekova, u ozbiljnoj  krizi, ne samo u Srbiji, već i u svetu?  

Današnja deca nemaju pojma da se igraju. Nisam u fazonu kako je u naše vreme vazduh bio kao na švajcarskim alpima, ali kada je igra u pitanju, ako nisu one u kompjuteru ili online, preti joj potpuno izumiranje. Nisam 20 godina videla da neko igra šantiskole, između dve vatre, lastiš...Recite gordancu da ću je banovati ako počne da mi objašnjava naučno u kom su pravcu evoluirali, i kako jedna generacija bla, a druga truć.

Ako sam na nesto alergican kad je u pitanju ovaj blog onda su to dve stvari: 

1. Teske i prljave uvrede upucene drugim osobama bilo da su u pitanju blog-sagovornici ili pak neke druge (javne) licnosti o kojima se ovde diskutuje. Takve stvari su uostalom zabranjene pravilima bloga.

2. Banovanje komentatora koji nisu prekrisli pravila bloga.

E obe ove stvari su se poklopile na elisovom blogu Identitet kalibra .45.

A ovaj tekst mi preostaje kao jedina mogucnost izrazim

Свих ових година препуштао сам оним неким аматерима стотке, двестотке...
али, 25. хиљадарка је ипак моја! ;)

Нека буде слободна тема поводом јубилеја, а ја ћу сутра да убацим нешто што сам давно обећавао (једну од ствари) .

 

Znam da je ovih dana u modi da se salju nekakva otvorena pisma ali, ovo je nesto drugo…

Vracam se juce sa pijace..ne, ne vucem pune cegere, ja sam penzioner..a I vracam se po treci put, jer sam zaboravan..i, kroz kapima kise ovlazene naocari, ugledam na plocniku nesto sto odavno nisam video…pismo.  Bela koverta, malo izgazena I umrljana, da je zgaze jos dve blatnjave patike,  gotova je.

Sagnem  se ( radoznalost je , cesto, jaca od lumbaga) I pogledam;  nema adrese posiljaoca, okrenem, adresa primaoca  razmazana pa se ne vidi, jedino  sto se vidi je , rukom  (!!!)

Pre par meseci pisala sam o onom našem forumu nasi-u-de, gde se dopisujemo oko raznih stvari. Pre nekoliko dana, jedan prijatelj, napisao informaciju od koje mi se digla kosa na glavi pa je ovde prepisujem:

Zdravo svima!
koliko uspevam da pratim situaciju, ko ima (samo) srpski pasos u potencijalnom je problemu. Posto vesti na ovu temu gotovo i da nema, i posto ona pogadja pre svega ljude koje zive u inostranstvu, mislim da je bitno barem ovde "rascistiti" situaciju. Da sumiram ono sto je meni poznato:

1. Stari (plavi) pasosi vaze do kraja 2008 (Zakon o putnim ispravama, clan 53)
2. Nasi konzulati (barem ovaj u Minhenu) nije otpoceo sa izdavanjem novih (crvenih) pasosa
3. Vlada Republike Srbije je 24.jula usvojila Predlog zakona o izmeni Zakona o putnim ispravama i podnela ga Skupstini na usvajanje. U tom predlogu se produzava vaznost starih pasosa do kraja 2009
4. Pomenuti predlog jos nije uvojen i nalazi se trenutno "u proceduri"

Pršti pršti bela staza, evo Deda Mraza, a s Deda Mrazom, kako i dolikuje, dolaze i silne zimske čarolije.

Tako meni pre neki dan, preko deteta, stiže ponuda škole za Novogodišnju žurku - program za niže razrede. Dakle, ne pozivnica da dođem na novogodišnju priredbu, pa da se divim kako su i šta deca sve u prvom polugodištu naučila i savladala, pa sad prikazuju, nego bukvalno PONUDA da dete prisustvuje Novogodišnjoj žurci. U školi. Za pare.

Cena - prava sitnica: 550,00 dinara za dva sata. Što će reći da roditelj koji prima prosečnu platu u ovoj zemlji Dembeliji mora da radi više od dva sata, e a da bi zaradio za dva sata Novogodišnje žurke svog deteta. A oni koji rade za minimalac, moraju da rade i celih pet sati za ta dva dečija sata.

A,valski toranj ponovo ulazi u žižu javnosti kao paradigma neracionalnog, rasipničkog, bahatog ponašanja tadašnje Koštuničine vlasti. Naime, tog dana je potpisan ugovor između Direkcije za imovinu Vlade Srbije, RTS-a i izvođača radova o izgradnji, kako su rekli, „gotovo istovetnog“ tornja, po ceni od pet miliona evra. U arhivi nisam mogao da pronađem podatak o postojanju tendera za javnu nabavku. Pronašao sam samo hrpu glupih izjava tadašnjih zvaničnika, koji su izgovarali: „Dok se toranj ne izgradi, bombardovanje naše zemlje neće biti završeno!“

 

NEUM iliti Ne Um

U cik zore, još ne beše svanulo, autobus se zaustavi na magistrali (zvanoj tada Jadranska).

„Izvo'te napolju moliću fino, iskezi se šofer, stigli smo do odredišta."

Ferijalke i ono malo ferijalaca (odnos je bio 87 prema 13% u korist ženskoga spola) užurbano pokupiše provijant i u gomili krenuše da se survavaju nekakvim putem niz strmu padinu i dok dlanom o dlan, nestadoše nam iz očinjeg

Tekst "Germanofobija ponovo vlada Evropom" na sajtu B92 me je povukao na čitanje bombastičnim naslovom. A ni podnaslov ne zaostaje: "Snaga Nemačke izaziva strah u Evropi". U nastavku još piše da je to "činjenica".

I šta sam pročitala u prilog "činjenici" da "Kontinent ponovo zazire"? Kako su to Novosti potkrepile, a B92 preneo (kao i još 620 mesta na Internetu, čiji se broj iz sekudne u sekundu povećava)?

Objašnjavanje "straha od dominacije" otvara se pominjanjem grčkog lista "Ta nea", koji je objavio karikaturu kancelarke Angele Merkel "koja upravlja Grčkom kao marionetom", pod naslovom "Najn! Najn! Najn!"  (reakcija na kontrolisanje grčkog budžeta).

 A na odmoru isto i više istog, ronjenje, frieediving i plivanje. Opet, obzirom na rekreativan pristup i na organizaciju koja je poverena drugima, vrlo je relaksirajuce. Tokom godine imam dosta obaveza oko organizacije raznih tipova ronilackih aktivnosti, od ronjenja oko potonulih brodova i drugih objekata koji su se nesrecno ili namerno nasli na dnu, preko zahtevnijih tehničkih ronjenja u poplavljenim rudnicima i pecinama, kao i zimi ronjenje ispod leda.

Sigurno vam se nekad desilo da nešto kupite, pa da se posle čudom čudite šta vam bi. Što i nije nešto preterano čudno, posebno kada se pogleda do kojih sve granica različite firme idu kako bi nas navele da kupimo baš njihove proizvode. To, do kakvih se sve detalja ide - neko bi pomislio da je na kraju nemoguće uopšte išta i prodati ili kupiti (ili što bi rekao Zenon, da je u stvari nemoguće napraviti ijedan korak). A, ipak, jeste.

Danas, 29. novembra 2010, na sramotu i Vlade, i Predsednika, i Parlamenta Republike Srbije, tridesetak studenata nekoliko beogradskih fakulteta i viših škola štrajkuje gladju ispred zgrade Vlade, na čuvenom raskršću ulica Kneza Miloša i Nemanjine! Povod za ovu iznudjenu meru svi znamo - odbijanje Ministarstva prosvete da plati školarinu onim studentima

Jedna od knjiga na samom vrhu lične biblioteke (jer Brodski je lepo rekao "da na vrhu nema hijerarhije") jeste delo američkog esejiste i polemičara Kristofera Hičensa "Bog nije veliki" ("God is Not Great"). Kada je izdata, pre četiri godine (kod nas je publikovana 2009. u izdanju "Peščanika"), ateisti širom sveta, a naročito u Srbiji dobili su moćno i argumentovano štivo za borbu protiv sve izrazitije klerikalizacije društa i povampirenja praznoverja.