Političke scene u Srbiji postaje izgleda sve uprošćenija ali istovremeno i sve komplikovanija za razumevanje ko, koga, sa kim,protiv koga, za koga jer sve može da bidne a ne mora da znači. Evidentno je opadanju značaja programa za za stranačke elite., a imidž postaje važniji od programa kao prepoznatljivog stranačkog identiteta, umesto demokratije imamo praksu koja se moženazvati „imidžokratijom“, „videopolitikom“ i „inscenacijama ideoloških razlika“.

Odgovore na to kakva će nam izgledati politička scena u narednim godinama nude nam tri kompetentne stranačke ličnosti, građanima ostaje da na osnovu toga zaključimo šta god nam volja, a u pravu će biti onaj za koga se pokaže da je bio u pravu.U svakom slučaju, oni će biti u pravu i kada promene iznete stavove, a ko se za njih zalepi sam je kriv.

Ipak, izgleda da Fond PIO brine samo o sebi,jer dok penzioneri čekaju svojih 2% povećanja koji će im obezbediti značajno povećanje standarda,  oni koji brinu o njima povećavaju sebi plate za 20%, što je samo  10 puta veće.

Pored toga, Vlada odobrila Fondu za penziono i invalidsko osiguranje da zaposli novih 100 ljudi, iako je prošle godine otpustila 461 radnika koji su bili višak. Njima je na ime  otpremnine isplaćeno po 4.500 evra po čoveku ili više od dva miliona evra. A pošto će sada da zaposli 100 ljudi, njima će iz državne kase samo na plate mesečno da ode novih 4,4 miliona dinara, pošto je u fondu prosečna plata 46.464 dinara. Najveći iznosi za plate isplaćeni su u julu i avgustu prošle godine. Tada je oko 3.200 radnika dobilo ukupno 245 miliona dinara (u proseku po 76.500 dinara). Tada je Fond raspolagao sa viškom para pa je ponudio opciju prekovremenog rada jer nisu dozvoljena „regularna“ povećanja. Gotovo svi radnici Fonda radili su produženo radno vreme i tako zaradili dodatni dinar, tj. ostajali su na poslu da bi opravdali neregularna povećanja.
Potpredsednik Vlade Krkobabić nije bio raspoložen za razgovor na ovu temu pa je, navodno odgovorio novinaru

  "Zovite me sutra, imam sada neke ljude ovde, ne mogu da pričam. Ćao, živeli".

… i on mi kaže ovo: „B’ateee, ae da dođeš na Darena Amersona svira ovde kod nas biće ludnica, sprema se žurka do bola“, a ja se razmišljam, koji bre Deren Emerson, meni već pet dana pičiiiiiii, razuuumeeeš....

Za neke stvari je potrebno više vremena da se shvate. Kao npr za ovu rečenicu iz uvoda. Ni meni ništa ne bi značila da sam je čuo tek tako. Neke stvari moraju da se osete. Na koži.

Trebalo

Pričam ti priču...

Šut sa poludistance nije bio toliko loš. Evo, gađam, i ako pogodim, od danas prestajem da pušim. Pripremam se za šut, publika ustaje na nogeee, sirena svira kraj, iiii.... Ok, 2 od 3. Gužvam još jedan do pola ispisan list papira i okrećem se od kante. Prelazim sobu potmulim koracima do drugog kraja pognute glave. Glave nekog ko je usresređen samo na taj trenutak. Ako pogodim odavde računaće se za dva. Krckam vrat i lomim prste. Udahnem brzo i kratko. Polako izdahnem: Nije dobar osećaj u glavi. Govorim sebi da bi trebalo da udahnem dublje. Ispunim pluća

О роману Иследник Драгана Великића (Лагуна, Београд, 2015)

                                             Гласови мртвих нису мртви гласови.

Иван В.Лалић

Није ли свако писање подношење извештаја? Пре свега себи? Да ли се писац увек разоткрива? Зашто неке писце волимо више него друге? У којој мери учитавамо властите предисторије, и није ли најпоузданије мерило утицаја неког писца управо степен самосаживљавања?  Ово су само нека од питања са којима се пажљивији читалац суочава већ с првим страницама новог, до сада најличнијег, романа Драгана Великића.

Zgrada sa šest spratova

Umrla je Tanja Petrović. Urednica »Politikinog« sajta. Nekadašnja novinarka Studija B, B92 i urednica »Samizdata« koja je tu izdavačku kuću digla na noge...bila je i gradska ministarka za kulturu...njenog lica i glasa ćete se setiti, jer su bojili Beograd, naročito u vreme kada je u njemu živela dobra muzika i nastajale legende.

Edit: Komemoracija će biti održana u "Politici", u ponedeljak u 15 časova. Kremacija će biti u 17 časova, na Novom Groblju. 

Gost: amika - Milivoj Anđelković, književnik 

Студио је био у углу хале – импровизован «салон» усред хаоса складишта. Уређени део је био ушушкан у сомот тегет и жуте боје; испред њега гомилале су се камере и рефлектори, змијолике спирале каблова, високи паравани, покретни редови седишта, недовршени зидови... Неколико особа нејасних задужења мувало се около.

Profesor Nick. Bilo je zadovoljstvo slušati ga.

Čujem kako je 'u prolazu' i da će par dana, friovčardž, držati neka predavanja.
Jako dobar razlog da ponovo udjem u zgradu iz koje sam jedva čekala da izadjem...
Sećam se njegovog prvog predavanja, kada nam je za vreme pauze prišao i pitao: „Da li imate nekih zamerki?"

Moj odgovor je bio kratak: „Da - to što ste samo gost na ovom fakultetu."

Podseti me Jeremijina prica na desavanja u julu 2000...

Izvesni Pierre, rodjen kao klasicni Petar, skolski drug mog tada buduceg OcaPoZakonu je poslao pismo. Pierre zasluzuje poseban blog, ali ukratko, oduvek se lozio na Francusku, perfektno govorio jezik jos u osnovnoj skoli i onda otisao da igra fudbal za Toulouse. Tamo je upoznao jednu od zena svog zivota - Ann-Marie, I sa njom dobio 2 decaka - fenomenalnog Borisa I mutavog Nikolu. Prilika za pismo je bila Borisovo vencanje

"Oni koji vas vole i slušaju su porodični ljudi i dobri hrišćani. On će vam okrenuti leđa kada čuju da ste svirali u zatvoru okorelim razbojnicima i ubicama."

"Oni onda nisu hrišćani"

  Malo prepričan dijalog iz filma "Walk the line"

Izborna kampanja za predsednika/cu Srbije konačno ulazi u svoju završnu fazu. Jos samo dan i sa medija će se skloniti svi oni likovi koji pevaju, pucaju ,gordo i uspravno brane 15 % teritorije, nude 15 % teritorije ,prodaju javna preduzeća, ne prodaju javna preduzeća, piju rakiju, jedu prasetinu, čestitaju novu godinu & božić, bajram & hanuku, miluju decu, miluju krave, rukuju se sa penzionerima i malim i velikim privrednicima, spasavaju kučiće& mačiće, zapošljavaju nezaposlene,udomljavaju beskućnike silaze u rupe u zemlji i na žalost se vraćaju, kunu & proklinju,

Prošetao sam danas gradom i video da različite grupe i organizacije obeležavaju 8. mart. Najinteresantnije je bilo na štandu Foruma žena DS-a,koje su delile nekakav pamflet u kome je začudo pravilno naveden društvenoistorijski kontekst ovog važnog praznika. Ono što je međutim najinteresantnije jeste da se same žene iz foruma žena DS-a gnušaju levičarske istorije 8.marta, pa je njihov komentar bio  "nisi valjda levicar? ako jesi nemamo šta da pričamo" . Pitao sam ih naravno da li znaju da je Demokratska stranka članica Socijalističke Internacionale i da li znaju koji su stavovi

састав на тему . . . .шта би ми, безводе

оводи, посебно кад жега очепи ко овде намалти овог лета свима нам неопходној, могло бисе развући темацки, но ме чињеница расушености потсети да сам ја одкадзнам засебе водену терапију примењивао ни незнајући да постоји. наиме одрастао уздунав више сам у њему бијо негнасувом. После кад смо малко стасали па се обезобразили звали смо и наше другарице да снама пробају али једну посве другу х2о терапију звану мојтебоде исодводе