Već danima mi, ispod ovo malo kose, prolazi jedna pričica Džemsa Terbera. Nikako da je se otarasim pa ću da probam da je sjurim ovde, najkraće što mogu.

Sede čovek i lemur na obali sivog, severnog mora i pričaju. I, u jednom trenutku čovek pita svog sagovornika:

„ Nešto mi nikako nije jasno pa Te molim da mi objasniš. Zašto, ali zbilja zašto, svakih nekoliko godina vi, lemuri, izadjete iz svojih jazbina, krenete ka ovom ledenom, sivom moru, skočite u njega i svi se podavite?“

„ Interesantno, baš sam sad

Maketa projekta „Beograd na vodi" u zgradi Beogradske zadruge čiji je autor nepoznat i čuva mu se naziv u diskreciji je javno izložena i pokazana javnosti kako bi ona (javnost) bila upoznata sa budućim izgledom Savskog amfiteatra i Beograda celog na desnoj obali Save uostalom. Marketinška oluja koju prouzrokuje i u snazi održava država i gradska uprava uz slogan „Slavimo Beograd" na panoima po celom gradu pritiska građane objašnjavajući im da je nameravani poduhvat bitan korak ka boljoj i svetloj budućnosti Beograda jer će šeička investicija od tri i po a možda i više milijardi eura doneti mnoga dobra gradu, istina, ne kaže se jasno koliko će grad i država uložiti u pripremu za izgradnji dva miliona metara kvadratnih ali ne budimo cepidlake, ako kažu da je to put ka prosperitetu onda da ćutimo jer ionako nemamo te pare da bismo se kvalifikovali za diskusiju a može se urbanističko primedbovanje tumačiti i kao politička mržnja. Sve je oko tog poduhvata nejasno i tajnovito, pre svega urbanistički ali i ekonomski, ne zna se da li postoji ma kakav ugovor o poduhvatu sa obostranim obavezama i profitu a priprema je već započela na terenu raščišćavanjem onih šina i raseljavanjem zatečenih stanovnika na tom mestu.

    Лопови... Полицајци су посипали неки прах, четкицама га распршујући. Тамо где се одиграла пљачка тражили су отиске прстију. Њих је било много, и није се могло знати који су лоповски. Било је и мојих. И твојих. 

U nedelju uveče sam napustio svoj stan i otišao kod roditelja na večeru, dok je Lili ostala sama u krevetu. Za sobom sam zatvorio vrata. Nešto posle ponoći, moja majka dobija poziv na mobilni telefon od Lili, koja je sva uspaničena.

Kaže, upravo su je probudili policajci u spavaćoj sobi, ispitivali su je ko je, odakle je, kada je prvi put došla u Srbiju... Pitali su je i da li je njen "muž" takođe novinar (mada joj nisam muž, ali jesam zajedno sa njom osnivač portala "Balkanist"). Morala je da ustane iz kreveta da bi potražila svoja dokumenta i morala je da se oblači pred dvojicom uniformisanih muškaraca. Rekli su samo da su ušli jer su bila otvorena vrata.

To je za mene bio prvi šok, na početku jedne vrlo duge nedelje.

Dok sam stigao nazad u stan, nezvani posetioci su već otišli, a Lili je već tvitovala o ovom uznemirujućem iskustvu.

 

Priča prva, stiskavac: 

Angie i crveni džemper

U tunelu usred mraka i taj repertoar. Tiše pevajte, probudićete vozača - Ahhaahahahaha!
Stignemo mi na taj Zlatibor (Zlatibore, naše more!), a ono kiša, a ono ladno, a ono jes maj al još krpe snega na sve strane...
Smrzli se ko grlice i sad se tu nešto šunjamo oko tih bungalova, sve kao gledamo kad će veče da neko zaspi pa da ga mažemo kaladontom ili kremom za cipele. Da radimo nešto korisno i zabavno, jebiga.
Cimne me Mikica (svi smo bili u nju zatreskani, bar nedelju dana, i uglavnom grupno) u stranu. I tu ti dobijem prvi vajldkard u životu: Usedamžurkakodnasusobi! Psssst!
Vau!
VAU!
VAU! 

 

 

Do pet nekako i prolazi vreme. A Onda milimilimiliiiii... Sat prođe al minut nikad!

Gore zgrade Vlade, državne uprave, partijskih centrala; u Tuzli, Sarajevu, Mostaru, Zenici. Arhiv Bosne. Verovatno će ova noć biti odlučujuća za dalji razvoj događaja.

 Nemoć i paraliza političkog sistema donele su  plamen, pljačku i haos. Kapuljače umesto transparenata.  Desetine i stotine povređenih. A nema ni jasnih zahteva ni izabranih pregovarača.

Tek mi je danas dopao na čitanje govor Vladimira Putina poslanicima Državne Dume, članovima Veća Federacije, čelnicima ruskih regija, predstavnicima civilnog društva od 18. marta. Mislim da delovima tog govora koji se tiču međunarodnih odnosa u svetu od pada Zida na ovamo - ne bih imao šta ni zameriti ni dodati. 

I rado bih taj govor, preuzet sa hrvatskog sajta advance.hr podelio sa vama, uz nekoliko citata za one koji nemaju strpljenja ili interesovanja za čitanje celog (inače podugačkog) govora, uz nekoliko mojih opaski o položaju Srbije u ovoj situaciji,a na dnu bloga:.

"Vladimir Putin, kompletan govor: "Neki na Zapadu su nam prijetili i većim problemima od sankcija - želio bih znati što su odlučili? Misle li aktivirati petu kolonu nacionalnih izdajnika?"

"Naši Zapadni partneri stvorili su presedan na Kosovu vlastitim rukama. Situacija je ista kao i danas na Krimu, tada su priznali odvajanje Kosova od Srbije kao legitiman potez", 

I tako prođođe ti izbori sa rezultatima koji su bolji no što je Srbija mogla i da se nada. Nema više smokve, ni smokvinih listova. Car više nije prvi Podcar nego je Onaj koji jeste. Da li je go ili obučen zavisi od ugla posmatranja i konkretnih interesa posmatrača. Ali još malo pa više iluzija biti neće. Ni ko je s kim, ni šta su čije namere.

A šta radi Car? Car piše Program.  Eh, da...Kaži mi sa kime piše da ti kažem šta piše. Ono što je sigurno jeste da piše Reforme u tom Programu.  A kao što znamo - najbolje su one reforme koje nikoga ne bole a uhu gode. Samo, jedan je problem: takve mogu da se prave (a pravimo ih, brat bratu, od šezdesetih neprekidno) dok ima ko da ih - takve -  plaća. 

I tako sad ode i Strašni Krstić napustivši Vučića Mekog Srca. A šta kaže Mekosrci Vučić na to? Kaže - Krstić je potpuno u pravu!

Da li je bilo za očekivati da će mladi BK stručnjak sa Harvarda, ili čega već ono beše, prvi da utekne sa ove raspale dereglije koju zovemo Vladom Srbije? Pa ne. Bar ja to nisam očekivao. 

Autor: Rodoljub Šabić

Već dugo vremena svako jutro, sasvim rano, izlazim u šetnju. Uglavnom obalom Save i Dunava, Kalemegdanom, pa i kroz sam Grad - Dorćol, centar, nekad i do Vračara. U poslednje vreme stekao sam i naviku da tokom šetnje fotografišem različite beogradske motive, i da ih „objavljujem“ na Tviteru. Po pravilu slikam lepe stvari one koje meni ili ljudima sa kojima ih „delim“ mogu da poprave raspoloženje. Prekjuče sam, međutim, slikao jednu sasvim drugačiju, ružnu i deprimirajuću, pored koje nažalost već duže vremena prolazim. Iz razloga koje pretpostavljam ne treba objašnjavati, podigao sam je na Tviter uz komentar: „Ulaz u zgradu u kojoj je živeo (piše na spomen ploči) naš jedini nobelovac Ivo AndrićL“

Autor: Rodoljub Šabić

Hapšenje Darka Šarića je ovih dana "hit" tema za manje-više sve medije. Većina se doduše bavi uglavnom "važnim" informacijama iz "pouzdanih izvora", tipa - "voli da čita knjige" ili "jeo je paštetu" ili "uskoro će reći ko ga je prodao" ili "da je hteo srušio bi Vladin avion". Ali, bar neki nastoje da aktuelizuju temu koja (sigurno ne samo meni) izgleda zanimljivije - "pranje novca" (narko kartela) kroz proces privatizacije ili na druge načine, čak eventualno i kroz finansiranje političkih stranaka.

A već samo pominjanje "pranja novca"

Rentseeking (ne postoji prikladniji prevod na srpski od "traženje rente", što smatram rogobatnom frazom) jeste aktivnost traženja bilo kakve vrste materijalnog benefita van okvira tržišne razmene, a preko državnog zakonodavstva. Da li će neko uložiti resurse u rentseeking da bi do tih benefita došao, zavisi od troška koji mu to donosi i dobiti koju može da iz toga dobije.

Gost autor: Migel Anhel Pedroso

Gustavo Alehandro Fuentes, bio je miš! Pre i ispred svega zbog svoje plašljivosti. I izgledao je kao miš. Malenog rasta, jedva nešto preko 150cm, sitne glavice i okruglih očica, odeven u odelo prljavo sive boje, sitnih koračića kad je već morao da hoda, uvek se plašljivo okrećući ili glave zabijene u prašnjave listove stare arhive kvarta San Telmo. Po rangu je bio najniži činovnik. Arhiv je bio smešten u velelepnoj

U svetlu svih ovih događaja, a neću sad da se bavim njima, ideja ovog bloga je da lagano uvodimo korisnike u svet borbe protiv cenzure, a hvala bogu, imamo  i čime.

Pretpostavka je da svaka cenzura želi da deluje preventivno, da strahom prisili korisnika da odustane od onoga đto misli da treba da podeli sa svetom. U tom svetlu anonimnost je odličan lek, korisnik koji je uveren da se do njega u stvarnom svetu ne može doći uživa slobodu da svoje misli deli sa svetom. Ovaj borbeni komplet će osposobiti korisnika da tu slobodu uživa. Takođe planiramo da uradimo nekoliko radionica

Ako pakovanje ne računate u putovanje (a uspeo sam da spakujem stativ u koferče dovoljno malo da može da prođe kao ručni prtljag!), ono praktično počinje sletanjem. Carinom. Nebom nad novim gradom. Svake godine sam u Grčkoj, pa ipak, ovo mi je prvi put u Atini.