Srpska srednjovekovna istorija prilično je škrta sa podacima kada su u pitanju žene koje su je delimično oblikovale. Narodno, usmeno predanje je još škrtije i prilično neobjektivno.  U usmenoj tradiciji veoma je bilo živo,  (i lepo) sećanje na Oliveru, Lazarevu ćerku, udatu za Bajazita. Njena žrtva bila je za to vreme sasvim uobičajena i manje-više nije čak ni imala drugog izbora. Njena sudbina bila je na koncu nesrećna jer je i pored velikog uticaja koji je imala na odnose Imperije i Srbije, poštovanja u okruženju i nesumnjivo raskoši, podelila tešku sudbinu svog muža. No, ovo nije priča o Oliveri. Nije priča ni o Irini Kantakuzin, ženi Đurđa Brankovića, koju je predanje ovekovečilo u slici Proklete Jerine zarad čijeg hira se gradi velelepna tvrđava.

Ovo je priča o Mari Branković. Ko je Mara? Zašto je Marina sudbina zanimljiva? I još zanimljivije zašto je Marina sudbina zaboravljena i skrajnuta? Zašto o njoj ima više podataka na stranim jezicima, nego na našem? Da li se iko od vas seća da ju je ikad pomenuo neki profesor istorije, ma kad da ste je učili?

Iskreno govoreći, i meni je palo na pamet da me neko urekao. Doduše ne odmah. Ne u šest i petnaest kad sam čuo lomljavu. Tada sam tek uspeo da otrčim do kuhinje da vidim šta je. Nisam imao ni vremena, ni prisebnosti da bilo šta pomislim. Zle čini su mi pale na pamet tek kasnije, kad sam međ slomljenim nameštajem i skršenime posuđem nasred kuhinjskog poda shvatio da je iz zida iščupan i bojler i kada sam stao na srču i ubo se do krvi. Nemoguće je da se toliko malera dogodi tek tako. Sa zida su pali SVI viseći kuhinjski kredenci i SVE se slomilo. Fala bogu, nije nikome palo na glavu. Zatim sam shvatio da moram da se obučem, pa sam na brzu brzinu natukao pantalone, cimnuo rajsferšlus i ... zaurlao. Da sam malo jače povukao, ostao bih bez polnog organa, ovako sam zadobio tek malu ali bolnu povredu.

"Conservatives are not necessarily stupid, but most stupid people are conservatives."- Mill

Nikada se nisam stideo svog etnickog porekla. Nosio sam svoje srpstvo stoicki uvek i svuda. Od devedesetih, kada nas je svet gledao kao divlje pleme u srcu Evrope, pa do danas kada nas svet gleda kao svojevrsnu evropsku egzotiku, nisam dozvoljavao da ime moje zemlje prljaju i trudio sam se, ma koliko i sam znao da pricam utopijske price,

Pred našim ulaznim vratima sede dva imperatora. Julij i Maksim. Prvi je svoju imeratorsku individuu maskirao u jednodelnog Spajdermena, dok je drugi, još mlađi vlasnik velikog imena i samo četiri zuba, za ovo predstavljanje javnosti dekorisan pidžamom i obuven u par plavih medvedića. Upravo on već pola sata tera hodnik da odjekuje njegovim vežbanjem budućih javnih nastupa, koji se rastoležu od cikanja do brundanja medveđeg mladunca.

Nad imperatorima bdi carica baka koja sobom podupire dovratak otvorenih vrata, čuvajući tako i garsonjersku imperiju koja joj se prostire iza leđa.

Posebna relativnost je korektna kad su gravitacijski efekti zanemarivi ili vrlo slabi, u protivnom mora da bude zamenjena opštom relativnošću. Kod vrlo malih skala, kao što je Plankova dužina i ispod toga, takođe je moguće podbacivanje posebne relativnosti zbog efekata kvantne gravitacije. Bez obzira na to, za makroskopske skale i u odsutnosti jakih gravitacijskih polja, posebna relativnost danas je univerzalno prihvaćena od strane zajednice fizičara, a eksperimentalni rezultati koji joj naizgled protivreče se smatraju plodom neponovljive eksperimentalne greške. Uzevši u obzir da u fizici postoji sloboda definisanja jedinice prostora i vremena, moguće je jedan od dva postulata relativnosti prikazati tautološkom posledicom definicije, ali to nije moguće učiniti sa oba postulata, pa su u kombinaciji njihove posledice nezavise od individualnog izbora definicije prostora i vremena.

Ono što sam videla danas u atutobusu nateralo me da shvatim da izgleda nisam normalna što se trudim da budem srećna.

To se ovde računa u bolest.

Posle ovog što ću vam ispričati ili ćete mi reći da je to tako, da sam fiju fiju i da je ono što sam videla u autobusu sasvim normalno, ili da sam ja skroz zdrava, a nacija teško obolela. Dozvoljavam sebi da stavim sebe naspram nacije samo utoliko što sam u

Dođem ja danas na sastanak Posebne radne grupe BF+ na Batutu, i zateknem prof. dr Stanojevića kako sedi i čita "Politiku", strana 7.

Brzinom munje isučem i ja svoju "Politiku", strana 7. (Da i ja delujem mudro i obavešteno.)

Priđem čoveku, pitam:

"Dr Stanojeviću, da li bismo mogli da porazgovaramo?"

"S vama ne razgovaram dok mi se ne izvinite! Otkuda vama uopšte ideja da je muž Jelene Karleuše bio u operacionoj sali?"

"Piše u novinama. A šta, nije bio?"

"Nije bio."

"A tetka?"

"Otac nije bio."

"A tetka?"

"Otac nije bio."

"A tetka?"

Gost autor:
AnaWithAFamily-
NameTooHard-
ToPronounce

Priznajem, imala sam neke druge planove. Trebalo je da idem na kongres Britanskog udruženja endokrinologa i moja prezentacija je trebalo da bude baš tog dana. Međutim, dok sam gledala Jack Bauera kako spasava svet, pukao mi je vodenjak. Ali, ništa od kontrakcija. Pozvala sam babicu i ona mi je rekla

Ministarstvo zdravlja Republike Srbije nedavno je izdalo tri Vodiča dobre prakse za babice i lekare:

1. Fiziološki porođaj
2. Opšti principi nege i lečenja u porodilištu
3. Opšti principi komunikacije sa trudnicama, porodiljama i njihovim porodicama

Vodiči su nastali kao deo projekta "Jačanje kapaciteta na unapređenju maternalnog i neonatalnog zdravlja" u devet zemalja jugoistočne Evrope, među koje spada i Srbija. Ovde, kod nas, predloge vodiča su razmatrali i na kraju ih usvojili:

a) odgovarajuće sekcije Srpskog lekarskog društva (perinatološka, ginekološko-akušerska i pedijatrijska)
b) udruženja ginekologa i akušera Srbije i Crne Gore
c) predstavnici Odbora za zdravstvo Vlade Republike Srbije
d) predsednik Republičke stručne komisije za perinatalnu zdravstvenu zaštitu
e) istaknuti stručnjaci
f) predstavnici referentnih zdravstvenih ustanova
g) predstavnici medicinskih fakulteta u Srbiji

Dakle, svi se složili, blago meni. A šta kažu ovi novi Vodiči? Evo meni najzanimljivijih citata:

Već godinama tužilaštvo i policija Srbije igraju PING-PONG sa dokazima u vezi sa ubistvom novinara Slavka Ćuruvije. Danas je tačno 11 godina od likvidacije kolege Ćuruvije, 11 godina ruganja njegovoj porodici, novinarima i javnosti Srbije, u režiji svih režima, od Miloševićevog do Tadićevog.

Novinari su zahvaljujući svojim istraživanjima došli do imena ubica Slavka Ćuruvije, ali se vlast stalno i uporno "vadi" papagajskim ponavljanjem da "policija nije prikupila dovoljno dokaza" za podizanje optužnice.

Evo do čega si novinari došli: Za Ćuruvijinu likvidaciju

Ja ne silazim sa tog FOX Life kanala. Serija, komedijica, serija, komedijica - trach rubrikica...

Ako je bas dosadno tu je E!, history chanell i viasat kanali...

Odrekao sam se domace televizije. Evo naime i zasto...

Zanka Stojanovic, majka jednog od poginulih u Aberdarevoj za vreme NATO intervencije, sedi barabar sa Draganom Kuzmanovic, portparolkom zlocinackog udruzenja poznatog u narodu i kao JUL.

I sad se tu nesto polemise. Gradjanski uljudno, vaspitano - nismo varvari. Kuzmanovicka stav - Stojanovicka stav. Kuzmanovicki ziv sin - Stojanovicki nije, ali sad,

Ko kaže da je pravosuđe u Srbiji sporo, neefikasno i uopšte da ima nekih problema sa istim taj kleveće i laže. U budžaku vesti o Bajdenovoj poseti je objavljena i vest o hapšenju i osuđivanju Ratibora Trivunca zbog paljenja američke zastave. Zavidan nivo efikasnosti dve grane naše vlasti, nema šta!

Crtani filmovi se često završavaju stupidnom frazom, "Kad ne možeš da ih pobediš ti im se pridruži". Da sam teoretičar zavera rekao bih da je to programiranje "od malih nogu".

Želja je svake vlasti/ideologije/vladajuće elite da "poseduje" istoriju, jer kao što Orvel reče ko kontroliše prošlost kontroliše budućnost, ko kontroliše sadašnjost kontroliše prošlost. Znali ne znali za taj citat Orvela političari/vladari su svesni tog mehanizma, te "prirodno" žele da zapečate istoriju i predstavljaju je kao munjom u kamenu ispisanu. Istorija pak nije nešto što je lako mumificirati ili, možda bolje, kristalizovati. Bilo da je u pitanju friškija ili ona od pra vrste, bilo da ima novih činjenica ili se barata istim istorija je uvek podložna debati, reviziji, menjanju ugla posmatranja i to je ono što je čini živom i zanimljivom.

Dečakove čarape su počele da nestaju. Svaki dan po jedan par. Prve nedelje niko nije ni primetio, ali na kraju druge, u subotu, kad je počelo ponestajati čarapa u ladici, a nisu se mogle naći ni u prljavom vešu, stvar je izbila na videlo. Dečak nije umeo da kaže gde su i kako nestaju. Uostalom njega čarape i ne iteresuju previše - rekao je da ne treba brinuti, nije ni siguran da mu uopšte i trebaju.