Vratimo se onom prijašnjem Ponteportònu.

Putem ste mogli obići Motovun, upoznati legendu o Velom Joži – pravednom divu opisanom u pripovijetci Vladimira Nazora ili možda na drugu stranu skrenuti za pitoreskni Oprtalj (slika desno).

Umjesto da skrećemo

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Ovog mladića (28) huligani su pretukli 17. septembra na Obilićevom vencu u centru Beograda, uoči fudbalske utakmice beogradskog Partizana i francuskog Tuluza. Policija je dva dana kasnije uhapsila 11 osoba osumnjičenih za napad na francuskog državljanina.

Čitam zadnjih dana dosta tekstova o putovanjima u Lijepu moju, o krstarenju jedrenjakom, konobama…i tako…sve mi nekako dosadno. Kao domàća cura, osjećam moralnu obavezu da vas provedem nekim možda medijski malo manje zastupljenim dijelovima. Primijetit ćete akcente prilikom prvog spominjanja nekih imena ili pojmova. Ne znam za one duge, uzlazne ili silazne. Meni su svi kratki i isti.

Rovìnj, Porèč, Pula, Fažàna, Novigrad, Vrsàr, Rabac, Labin…svakog nešto veže za određeno mjesto, no ako se uputite u Istru ovih dana ili…nekad u budućnosti, ne

Nekad mislim da smo sami u svemiru, a nekad da nismo. Obe ideje izgledaju mi podjednako zastrašujuće.

Artur Klark

Uzmimo, na primer, da jesmo sami u kosmosu i da toga postanemo svesni jednog trenutka. Na neki način bilo bi to zaista zastrašujuće saznanje jer bi u nama izazvalo osećaj beskrajne usamljenosti, možda i straha, a sam univerzum, sa našeg, ljudskog stanovišta, izgubio bi smisao. Jer, čemu sve to, taj silan prostor, ako nikog nema da živi u njemu. Kosmos je besmisleno velik da bi postojao samo za nas.

 ( 1906 - 1959 )

Ako ste spremni da prihvatite svijet oko vas, pa i samu vašu svijest kao tvorevine  džinovskog holograma, u kojem ste umreženi u jedinstvenu superstrukturu, u kojoj je kolektivna svijest opipljiva realnost, a ne puka noumenološka konvencija, onda će vam i pojave kao telepatija, ekstrasenzorno opažanje (vidovitost) izgledati manje začudne.
Onda,

Akcija je počela! Okupilo se, što blogera, što gradjana, što poznatih licnosti u većem broju.

Ždralovi se prave i nižu, a lanci su sve veći i brojniji. Ljudi su dosta ždralova napravili kod kuće i doneli. Margos se okružila klincima i niže ogromne lance, mlekac se svesrdno muva i pomaže gde god zatreba. Organizator Uroš uvodi red, a ja glumim informativni centar. Škola iz Požarevca je vec donela nanizanih hiljadu ždralova, a veliki doprinos je dala i Halobeba. Popriličan broj novinara okolo snima, slika, intervjuiše...

Uskoro kačimo slike i snimke.

  

 Zelim da vam predstavim hor koji je prvi put nastupio 29 novembra, u formi umetnicke intervencije ispred prvog Jugoslovenskog radnickog kluba u Becu, sa pesmom "Austrijo, Austrijo".

Autori i osnivaci kazu za za svoj projekat:

Hor 29. novembar je osnovan u Beču, gradu u kome živi preko 300.000 osoba iz svih
bivših

Ne znam kako vi, ali odavno me nije naljutila vest poput one objavljene danas, a koja glasi da je Vlada Srbije na predlog Ministarstva spoljnih poslova odobrila plaćanje stanarine srpskoj ambasadorki pri UNESCO u Parizu u vrednosti od 7.000 evra mesečno, odnosno 84.000 evra godišnje.

Stvarno, skandal nad skandalima. U zemlji gde je prosečna plata 300 evra, gde država kasni po pola godine u isplati elementarnih socijalnih davanja (naknada za one koji su ostali bez posla isplaćena tek za septembar), 25 prosečnih plata se baci na udobniji, konforniji smeštaj ambasadorke.

Znam

Imam veliku čast da sa vama podelim tekst mog kolege Bobana Stojanovića. Kao što ste primetili nisam želeo da na svom blogu komentarišem Povorku ponosa i to samo iz jednog razloga - bio bi vrlo brzo skinut zbog velikog broja psovki i ružnih reči upućenih kako organizatorima, tako i državi. Zato vam na čitanje nudim Bobanov tekst koji je objavljen na sajtu Peščanika. Uživajte.

 

Fuck you (Fuck you)  
Fuck you very, very much  
Cause we hate what you do  
And we hate your whole crew  
So please don't stay in touch

(Lily Allen, Fuck You) 

Malo je odluka koje donosim teško. Još je manje tekstova koje teško pišem. Oni su najčešće tu, neka količina nabacanih misli i ideja. Međutim, ovog puta pišem nešto što dolazi iz ličnog iskustva, iz nečega što bi jeftina poetika imenovala kao „dubina duše“. Imam potrebu da budem ogoljen.

Pre nego napišem ono što smatram važnim da podelim sa čitaocima, želim da navedem važnu motivaciju za bavljenje gej aktivizmom. Ako sam u prethodnim tekstovima istu pominjao, ne zamerite, suviše mi je važna da bih se ustručavo ponavljanja.