Suomenlina - vrata Helsinkija

Helsinki leži u velikom zalivu, na ušću reke Vantaa u Baltičko more. Kao i na mnogim drugim mestima uz more, uz obalu je obilje malih ili većih ostrva, stena ili rtova. Samo u Turkuu, na primer, ima ih negde oko 5000! Veliki broj ostrva je međusobno i sa kopnom povezan trajektima, a do većih se stiže i preko mostova. Usput, Finci su veliki zaljubljenici mora i pogotovo jedrenja, pa je u kanalima i prolazima oko ostrva uglavnom živo kao na autoputu. Prirodno, osim u zimsko vreme, kada se more zaledi. Tada se brodovi izvuku na suvo, a ne retko je zima tako jaka da se do ostrva stiže peške, pa čak se i kolima može preći preko debelog leda.

Ostrva su veoma čudna. Sva vire najviše nekih desetak metara iznad mora, dok dubina vode dolazi do pedeset pa i više metara. Kao da se neko igrao sa stenama i zemljom i ostavljao dovoljno da se vidi iznad mora i da ljudi mogu da se nasele.

Tvrdjava Suomenlina izgrađena je tako da je povezala šest malih ostrva koja su se nekako našla na strateškom mestu na ulasku u zaliv u kome je današnji glavni grad Finske. Mnoga ostrva i stene dalje prema otvorenom moru i nekoliko njih dublje u zalivu nisu imale takav položaj, te su na njima "samo" privatne kuće, letnjikovci ili svetionici.

Tvrđava je svedok burnih vremena sukoba Šveđana i Rusa za prevlast u delu Baltičkog mora kojim se kontroliše najveći njegov deo, kao i borbe za nezavisnost Finske i kratkog a surovog građanskog rata koji je buknuo posle osamostaljenja.

Nemirno Baltičko more

Naša istorija prepuna je ratova koji su vodjeni za prevlast na Sredozemnom moru. Nekako nam uglavnom nije poznato da su sličnu sudbinu imali i narodi oko Baltičkog mora, najsevernijeg u Evropi oko koga se može kako tako živeti. Mnoge su vojske ovde ratovale, dolazile i odlazile; mnoga su kraljevstva nastajala, rasla, širila se na uštrb drugih a onda propadala; mnoge su religije pokrštavale da bi vladale, kažnjavale, bile inspiratori nasilja, brutalnih kao i ratovi. Pored oduvek velikih sila kao što su Rusija, Nemačka, Švedska ili Danska, dolazila je dovde i fransucka vojska pod Napoleonom. Sa druge strane, svaki narod je imao neko svoje svetlo razdoblje. Eto, na primer nesrećni Litvanci koji su jedva nekako održali svoj jezik i identitet pod mnogim osvajačima, nekada davno imali su državu koja je sezala čak do Crnog mora! Finci su se tu nekako ugnjezdili, između Slovena, Germana i Skandinavaca, natrapavši odnekud iz Azije, uzimajući ponešto od svakoga ali ostavši specifični.

Sredinom sedamnaestog veka, Švedska se ustoličila kao najjača sila na Baltiku i uglavnom mirno vladala. Pored onoga što je danas teritorija ove zemlje, imali su pod sobom i Finsku, Ingriju, Estoniju i Livoniju na istoku i Pomeraniju na jugu. Medjutim, u ratovima tokom sedamnaestog veka, Rusija je pomerila svoje granice na uštrb Švedske, osvojivši sve Švedske oblasti na istoku osim Finske. Ruski car Petar Veliki izgradio je novu prestonicu, današnji Sankt Petersburg, sa namerom da pokaže snagu svoje carevine i da potvrdi da je Rusija postala jaka pomorska sila na Baltiku.

Švedska je postala svesna opasnosti koja joj se bližila sa istoka. U dogovoru sa svojim saveznicima, ponajviše sa Francuskom, odlučeno je da se granica prema Rusiji utvrdi, i da se izgradi jaka pomorska baza u Helsinkiju, kao odgovor na onu koju je Rusija uspostavila u Kronštadu, ne bi li se nekako očuvala prevlast na Baltiku. Tako je, januara 1748. godine, počela izgradnja tvrdjave Sveaborg, kako su je zvali Šveđani, ili Viapori, na jeziku domaćeg stanovništva.

Gradnja i godine ratova

Utvrđivanje je povereno mladom Švedskom potpukovniku Augustinu Erensvardu, koji je radio po instrukcijama glavnog armijskog inžinjera Vaubana. Medjutim, sam Erensvard i neki drugi oficiri koji su učestvovali u gradji ili kasnije tu službovali bili su umetnici u duši, ta su se trudili da unesu specifičan duh u arhitektonske zahvate. Tako su blokovi za smeštaj oficira radjeni u baroknom stilu a jedan se i danas zove Nojeva barka, središnji park na glavnom ostrvu trebalo je da liči na onaj iz palate Vendom u Parizu, nekoliko oficira slikalo je uljana dela sa motivima iz perioda utvrdjivanja a ceo garnizon je odisao posebnim veselim duhom. Nadalje, na ostrvu su delovala raznorazna tajna društva, uključujući i poznati Red Valhale. Oficiri Svaeborga bili su jedan od oslonaca Kralju Gustavu Trećem kada je povratio vlast u borbi sa Senatom.

U gradnji utvrđenja korišćeni su principi zvezdastog stila, prilagođeni obliku ostrva. Ceo niz manjih i većih tvrđava izgrađen je na ostrvima i povezan sa središnjim delom u kome se smeštala flota. I danas se jasno vidi kako su na krajnjem delu najjužnijeg ostrva izgrađeni bunkeri tako da je osnova korišćena za smeštaj ljudstva i municije, dok su na desetak metara visokim vrhovima postavljeni topovi, da bi sve to onda bilo dobro zaštićeno debelim slojevima donete zemlje. Samo iskusno oko može da vidi ovaj zahvat, najviše po obliku i sastavu stena i jezercima koja se nalaze iza bedema, na visini nešto višoj od one na kojoj je more. Tako je i utvrđena obala i onemogućeno iskrcavanje neprijateljskih vojnika na obalu. U brodogradilištu na Svaeborgu izgrađena je prva regata arhipelaga. Po izvornim planovima, utvrdjenje je trebalo da ima dovoljno prostora za smeštaj municije za celokupan Finski kontingent unutar Švedske vojske i za svu mornaricu. Jednostavno rečeno: tvrdjava je trebalo da bude neosvojiva. Stoga su je prozvali Gibraltar severa.

Kao i u mnogim drugim slučajevima, razvoj događaja bacio je sve planove i nade u more (iliti prašinu, kako se gde uzme).

Rusija i Francuska su sklopile mir kojim su okončana dugogodišnja neprijateljstva. Time je Švedska izgubila podršku značajnog partnera. Rusija se onda, zaštićena od napada sa zapada, okrenula širenju na severu. Helsinki je lako pokoren početkom 1808. godine, a onda je na red došlo i bombardovanje utvrđenja na ostrvima. Kako nikakva pomoć nije stizala kontingentu od 7.000 vojnika, komandant Karl Olof Kronštet predao se sa svojim vojnicima i oficirima maja te godine, želeći da na taj način sačuva ljude i njihove porodice.

Tako je Finska konačno pobegla iz Švedskog zagrljaja, ali je upala u Ruski. Medjutim, u okviru carevine imala je priličnu autonomiju, a car je voleo da dolazi u fina letovališta i mirne morske vode Finske.

Rusi su odmah navalili na dogradnju i dalje utvrdjivanje. Izgrađene su mnoge dodatne barake, utvrdjeni i prošireni bedemi, dograđeno pristanište, izgrađena prelepa crkva, škola i bolnica, a niklo je i celo trgovačko naselje, u kome je nekoliko porodica imalo po ceo blok zgrada sa prodavnicama, skladištima, krčmama i sopstvenim odajama. Danas je ovo elitno naselje, odmah preko puta crkve, u kome su vrlo lepe drvene kuće. Na ostrvima je živelo i po 13.000 vojnika i stanovnika.

Izuzetan položaj Viaporija sada je imao drugu funkciju: da brani dalji prodor u zaliv, ka prestonici u Sankt Petersburgu. To se jasno pokazalo opravdanim u Krimskom ratu, vođenom od 1853. do 1856. godine, kada je utvrđenje jedini put bilo napadnuto. Anglo-Francuska flota celih 47 sati bombardovala je tvrdine. Načinjena jer ogromna šteta i mnoge izvorne građevine pretrpele su oštećenja zbog kojih su kasnije rušene ili potpuno prekrajane. No, branioci su odoleli, tako da je flota odustala od plana da iskrca pešadiju i osvoji Helsinki.

Rusi su ponovo renovirali tvrđavu, a kasnije je i dodatno ojačali, pred nadolazećim opasnostima koje je nosio očekivani Prvi svetski rat. No, događaji su promenili i ove planove.

Sve je poremetila novembarska Oktobarska revolucija. Burni događaji u Rusiji, propast carevine i dolazak komunista na vlast (na ostrvu su se mornari pobunili protiv cara i društvenih nepravdi još 1906. godine), budno su propratili i Finci. Videvši da Rusi imaju preča posla i da su se o jadu zabavili sobom, decembra 1917. godine proglašavaju nezavisnost i udaraju temelje svoje samostalne države. Rusima nije bilo na pameti da se protive i troše snagu na pokrajinu koja je očigledno bila izvan izvornog slovenskog tkiva zemlje.

No, tu se ratna priča Viaporija ne završava. U Finskoj je buknuo građanski rat. Proleteri nove zemlje pokušali su da izvedu ono što je njihovim kolegama u susednoj Rusiji pošlo za rukom. Međutim, osujećeni su u svojim namerama, pohvatani, a onda zatočeni u utvrđenju koje je već izgubilo strateški značaj. U kazamatima je bilo 8.500 hiljada zatvorenika. Od gladi i bolesti, tokom jedne godine tamnovanja, umrlo ih je skoro 1.000.

Srećne zbog sticanja nezavisnosti i rasterećeni posle građanskog rata, nove vlasti zemlje daju ostrvlju naziv "Finski zamak" - Suomenlina. Lepu crkvicu koju su na središnjem uzvišenju najvećeg ostrva podigli Rusi ogoljuju od pravoslavnog sjaja i pretvaraju je u svoju luteransku. Crkva je danas tipična Finska - lepo spolja, a jednostavna i isprazna iznutra, a zvonik joj služi kao toranj osmatračnica.

Vojno prisustvo je još uvek bilo osnova života na ostrvima. Tako je ovde od 1921. go 1936. godine bila smeštena fabrika aviona i moćnih sanki za kretanje po ledu, a uspostavljena je i podmornička baza, o čemu svedoči i jedan poslednja finska podmornica Vesiko izložen na obali mora. Posle Drugog svetskog rata, državna fabrika gradila je brodove koji su slati u Sovjetski Savez kao ratna odšteta.

Na jednom od ostrva, tokom Olimpijskih igara održanih 1952. godine, bila je baza za takmičenje u jedriličarstvu. Olimpijske igre su promovisale Finsku kao organizovanu i gostoljubivu zemlju, a Suomelina je polako počela da zbaca uniformu sa sebe.

Konačno, Suomelina je stekla civilni status 1973. godine. Od tada, samo na jednom manjem ostrvu (odmah desno, kod pristajanja u luku) nalazi se vojna Mornarička akademija. Na velikom ostrvu je i postaja pogranične policije, ali na nju ćete naići samo ako baš budete ulazili u svaki ćošak.

Od 1991. godine, Suomenlina je na listi UNESCOa, kao primer evropske arhitekture utvrđenja krajem srednjeg veka.

Najomiljenije izletište Helsinkija

Suomenlina je danas jedno od najpopularnijih turističkih zanimljivosti Helsinkija i omiljeno izletište lokalnog stanovništva. Nekih 600.000 ljudi obiđe ga tokom godine. Po lepom danu, šetnja ostrvom je pravo zadovoljstvo, osim ako ne dodjete vikendom ili praznikom kada je ostrvo prepuno posetilaca. Ja sam, srećom, imao vremena u ponedeljak, tako da sam u uživao u starinama, suncu i prirodi. Pristup je vrlo jednostavan - iz gradske luke svakih 20 do 40 minuta povešće vas trajekt koji je deo javnog gradskog sistema prevoza. Ne morate platiti ulaznicu, a samo morate poštovati jednostavna i prihvatljiva pravila. Dočekaće vas šest muzeja, nekoliko kafea (posebno je lep Café Piper, sa prelepom terasom koja gleda na more i utvrdjenja) osam kilometara obale, 105 topova, 290 raznoraznih građevina, 360 domaćinstava, kolonija od 60 zatvorenika koji učestvuju u renoviranju i održavanju, prodavnica i restoran sa sopstvenom pivarom koja proizvodi lokalno pivo.

Ostrvlje je ipak nešto više od izletišta i skupa muzeja. Ovde živi nekih 900 stanovnika, od koji njih 350 ima tu i stalno zaposlenje tokom cele godine. Suomenlina je poznata kao sedište avangardne kulture. Tu je smešten Nordijski centar umetnosti, mnoge zgrade su preuređene u ateljea i po pristupačnim cenama se izdaju umetnicima, tokom leta održavaju se Kulturni festival prosvećenja Les Lumières, Viapori džez festival, umetnička škola za decu i regata, a posebno je posećeno letnje pozorište na ostrvu.

Ispod vode je 1982. godine izgrađen tunel za dovod vode, grejanje i elektro instalacije. Kasnije, tunel je preuredjen tako da služi i za eventualni hitan promet ljudi ili robe.

Ostrvo se lakom šetnjom može obići za dva sata, ali je za puno uživanje u ovom dragulju preporučljivo ostati barem pola dana.

A tvrđava?

Današnjica nije baš tako laka za stare tvrđave. Kao nekakve starice, jedva se bore sa modernim vremenima. Stoje jadne tako na mestima na kojima su ih vekovima ranije postavili, sve sa svojim debelim zidovima, kanalima, lagumima, kanalima, podzemnim prolazima, jalovim topovima, trošnim barakama, zatrpane naslagama zemlje i trave koje su ih pokrile i razjedaju im tkivo.

Finci su, međutim, rešili da svoj zamak očuvaju u najboljem mogućem obliku. Odmah po odlasku vojske počeli su projekti obnove. Napravljen je četrdesetogodišnji (!) plan obnove. Preko 400 projekata je već privedeno kraju, što je više od 50% plana. U protreklih 30 godine preko 100 miliona evra uloženo je u restauraciju. Sredstva se obezbedjuju iz državnog budžeta i od prihoda koji se ostvare na ostrvima.

Kao priznanje za obimnost, brižljivo planiranje i uspešno izvršenje projekta, Suomenlini je 1999. godine dodeljena nagrada Europa Nostra.

Napomena: Kako mi se pokvario foto aparat, slike sam preuzeo sa Neta