Budućnost| Ekonomija| Obrazovanje| Život

Da li obrazovanje podstiče privredni rast?

Goran Nikolić RSS / 01.09.2014. u 16:51


Nije teško primetiti da u Srbiji naglo raste broj visokoškolskih ustanova, te time i broj formalno obrazovanih. Tome su doprineli veći broj fakulteta i viših škola ustanova u regionalnim centrima, te u manjoj meri privatni fakulteti (koji su pogoršali strukturu kadrova jer imamo npr. puno menadžera). Međutim, da li je to posledica ekonomskog rasta ili odluke društva da ulaže u obrazovanje? Ključno pitanje je da li će povećan broj obrazovanih povećati blagostanje u Srbiji?
Indikativni su rezultati brojnih studija koje pokazuju da postoji snažna povezanost između prosečnog dohotka po glavi stanovnika i dostignutog nivoa obrazovanja. To je činjenica kako ako posmatramo istu zemlju kroz vreme ili poredeći različite zemlje, gde su one koje imaju viši nivo dohotka per capita imaju obrazovanije stanovništvo. Na primer, procenat stanovništva u SAD sa najmanje višom stručnom spremom povećao sa oko 10% u ranim 1960-im na skoro 30% u početkom 2000-ih, dok je godišnji realni BDP po glavi stanovnika u istom periodu dupliran.
Postoje dva objašnjena ove veze. Najčešće se tvrdi da obrazovanje podstiče ekonomski rast i stvara prosperitet. Druga teza, na koju ukazuje, pored ostalih, studija Bruckner & Gradstein (2013), pokazuje suprotno. Naime, povećano pohađanje škola je uglavnom izazvano rastom prihoda po glavi stanovnika. Dakle, rast prihoda podstiče trošenje na školovanje, dok je i institucionalno okruženje pogodno za školovanje, jer se edukacija promoviše kao prioritet. Ova dva naučnika su koristili panel podatke koji obuhvata preko 138 zemalja u periodu 1970-2009. Analiza je, pored ostalog, pokazala da rast nacionalnog dohotka rast ima značajan pozitivan efekat na ukupan broj godina školovanja. Na primer, povećanje od 1% u BDP-u po glavi stanovnika vodi, tokom petogodišnjeg perioda, do povećanja od 0,3% u prosečnom broju godina školovanja. Ovaj efekat je mnogo veći u siromašnim zemljama nego u bogatim zemljama, i izraženiji kada su u pitanju ženska deca.
Ako se rukovodimo ovo i sličnim studijama možemo zaključiti da nam neće mnogo pomoći to što snažno povećavamo broj fakulteta i studenata. Posla nema, a obrazovaniji su manje spremni da rade poslove za koje nisu potrebne visoke kvalifikacije. Jasno je da u Srbiji rast obrazovanosti nije bitnije uzrokovan ekonomskim rastom.

Inače, broj obrazovanih u Srbiji dramatično raste. U školskoj 2013/14 (prvi put) fakultet ili višu školu upisalo je 53,5 hiljada studenata. Budući da znamo koliko se rodilo dece u Srbiji pre 19 godina, dolazimo do podatka da je čak 64% njih upisalo studije (skoro tri četvrtine fakultete). Grubo, polovina je na budžetu (od toga pola u Beogradu), dok ukupno posmatrano devojke dominiraju (anketa o radnoj snazi iz 2013 ukazuje na ujednačenost polova u kategoriji visokog i višeg obrazovanja, dok kod nižih obrazovanja bolje stoje muškarci). I pored stalno pominjane teze da ima mnogo privatnih fakulteta, dominiraju studenti na državnih fakultetima, sa čak 84% (brucoša na privatnih fakultetima je tek 7000, a na privantim visokim školama blizu 1600). Treba reći i da u Srbiji postoji 18 univerziteta, od čega je 10 privatnih, a od strukovnih studija i viših škola 52 su državne, a 20 je privatnih.
Srbija je 2013. imala nešto preko četvrtine osoba sa visokim ili višim obrazovanjem u uzrastu od 30 do 34 godine. Kako stvari stoje sa upisom prethodne godine ovaj će udeo i dalje rasti. Koliko je snažan rast broja obrazovanih u Srbiji vidi se što je za uzrast od 35 do 39 taj procenat znatno manji i iznosi 21%, dok kod onih starijih od 74 godina pada na tek nešto više od osmine.
Ipak, i dalje lošije stojimo od proseka EU, koja ima skoro 37% lica sa visokim ili višim obrazovanjem u istom uzrastu (pre samo 12 godina EU je imala 24%).
Ipak, Srbija troši samo 4,5% BDP na obrazovanje, što je znatno manje od razvijenijih zemalja čiji je utrošak na obrazovanje u proseku 6%. Na milion stanovnika EU ima 39 hiljada studenata, a Srbija solidnih 35 hiljada (mi imamo tek 60 doktoranata na milion stanovnika, a Evropa čak 1000).
Dakle, priče o tome da Srbija ima famoznih 6% obrazovanih nisu tačne, odnosno to su podaci sa ranijih popisa (u okviru SFRJ). U međuvremenu stvari su se popravile. Ipak, ‘štancanje' diplomaca nije od prevelike koristi, budući da isti nisu spremni da rade poslove koji se na tržištu traže: limari, vodoinstaleteri, keramičari, tapetari.
I pored ovoga, poslodavci širom Evrope teško dolaze do obučenih mladih radnika. Naime, broj starijih ljudi koji duže rade raste (i tek će rasti sa najavljenom penzionom reformom) i sve više žena sa decom odlučuje se da ostane u radnom odnosu ili počne da radi, te se mladi, koji nemaju radno iskustvo, sreću sa pojačanom konkurencijom kod zapošljavanja. Regulativa na tržištu rada obeshrabruju zapošljavanje i otpuštanje, što predstavlja još jednu prepreku mladima da dođu do posla. Poslodavci su pak nezadovoljni veštinama onih koji traže posao.
Domaće obrazovanje ima pogrešnu upisnu distribuciju. Npr. iako nam pada sektor građevinarstva Srbija je nastavila da povećava broj upisanih arhitekata i građevinaca. Sličan problem imamo i sa velikim brojem ekonomista ili pravnika.
Ipak, ohrabruje da đaci iz Srbije pokazuju sve bolje rezultate na PISA testovima. Npr. 2012. su bili opet bolji (u čitanju i matematici) nego na prethodnom istraživanju, ali su i dalje pri dnu lestvice, iza proseka zemalja OECD i većine članica EU. U regionu, iza nas su Rumunija, Bugarska, Crna Gora i Albanija, dok je Hrvatska ispred. Ohrabruje da su ‘kvalifikacije' postale delimično "prenosive" (EU), što je u velikoj meri postignuto sa Bolonjskim procesom.

 

 

 

 

Tagovi



Komentari (9)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

maligigant maligigant 21:14 01.09.2014

Алал вера !

Види се колико нас образовање занима - да ја морам да напишем први пост.
Чак је и рахметли комуњара Мирко Тепавац заслужио више коментара (да се разумемо - нека му је лака црна земља, био и комуњара).
011-495 011-495 22:37 01.09.2014

Obrazovanje podstice

privredni rast ali ne i diplome
mariopan mariopan 22:53 01.09.2014

..

Када би у Србији образовани добијали посао на основу своје стручности и квалитета, верујем да би се напредак убрзо видео. Овако, док се послови добијају на основу страначке припадности, послушности и подобности, не може бити боље док се то не промени.

У земљама са којима се поредимо Газда запошљава најбољег и најквалитетнијег стручњака или радника.

Код нас се најбољи гурају у страну да би се запослили послушни и подобни.

Како да нам буде боље ако се тако ради без обзира колико образованих људи имамо у земљи?

Какав напредак да очекујемо ако се тако ( не ) користи њихово образовање?
Jukie Jukie 13:26 02.09.2014

Re: ..

mariopan
У земљама са којима се поредимо Газда запошљава најбољег и најквалитетнијег стручњака или радника.Код нас се најбољи гурају у страну да би се запослили послушни и подобни.

I time Gazda realno gubi potencijalne prihode ali ga to iz nekog razloga ne interesuje
011-495 011-495 14:47 02.09.2014

Re: ..

Jukie
mariopan
У земљама са којима се поредимо Газда запошљава најбољег и најквалитетнијег стручњака или радника.Код нас се најбољи гурају у страну да би се запослили послушни и подобни.

I time Gazda realno gubi potencijalne prihode ali ga to iz nekog razloga ne interesuje


Zato sto je gazda drzava a ne privatnici. Pod privatnicima treba podrazumevati 2 grupe, one koji rade sa drzavom i one koji rade na slobodnom trzistu.
Oni koji rade sa drzavom potrazuju "sekretarice" jer oni sami zavrsavaju glavni deo posla sa cinovnicima svih nivoa.
Oni koji rade na slobodnom trzistu traze najbolje moguce saradnike.
dexter92 dexter92 22:34 02.09.2014

Re: ..

Svaki put kad neko pomene rec 'gazda' dozivljavam vrstu gadjenja. Cemu to mazohisticko vracanje na srednjevekovnu hijerarhiju?
Jukie Jukie 13:30 02.09.2014

Sve bolje

Ipak, ohrabruje da đaci iz Srbije pokazuju sve bolje rezultate na PISA testovima. Npr. 2012. su bili opet bolji (u čitanju i matematici) nego na prethodnom istraživanju, ali su i dalje pri dnu lestvice, iza proseka zemalja OECD i većine članica EU. U regionu, iza nas su Rumunija, Bugarska, Crna Gora i Albanija, dok je Hrvatska ispred.

Pošto je Srbija izvisila za učešće u sledećem PISA testiranju, dalji podaci neće postojati pa neće imati ni šta da se analizira. Tek tamo neke godine će moći da se uporede tadašnji rezultati sa rezultatima drugih država (a pitanje je da li će biti dovoljno dece u Srbiji da uzorak bude validan)
angie01 angie01 14:06 02.09.2014

kako da podstice

nesto sto ne postoji?!
disident79 disident79 23:01 02.09.2014

Kvalitet ili kvantitet?

"The science of government it is my duty to study, more than all other sciences - the arts of legislation and administration and negotiation ought to take the place of, indeed exclude, in a manner, all other arts. I must study politics and war, that our sons may have liberty to study mathematics and philosophy. Our sons ought to study mathematics and philosophy, geography, natural history and naval architecture, navigation, commerce and agriculture in order to give their children a right to study painting, poetry, music, architecture, statuary, tapestry and porcelain.”

― John Adams

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana