GODINA LUZERA

/ 10.03.2016. u 16:23

Komentari: 56
Čitanost: 11044
/
Preporuke: 952
/

„Preduzetnici su luzeri. To su oni koji nisu uspeli da se uvale u stranu banku, niti da dobiju državni posao. To su ljudi bez ikakvog izbora u životu. Takva je percepcija preduzetništva u našem društvu“.

Ok, jasno mi je, na osnovu ovih reči, da ta percepcija strahovito smeta novom blogeru na „klikerima“ Srđanu Janićijeviću. Istovremeno, ne znam čoveka koji bi mogao bolje da utiče na promenu te percepcije. Možda je ovaj njegov nastup na "klikerima" neki početak u tom pravcu.

Janićijević ima bogato korporativno i preduzetničko iskustvo. Autor je dve knjige „Azbuka biznisa“ i „Azbuka menadžmenta“ kao i mentor vodiča za preduzetništvo „Budi svoj čovek“. Svaka od tih knjiga u meni je izazivala poneki „aha momenat“.

Janićijević danas vodi Mokrogorsku školu menadžmenta.

Ova godina je u Srbiji proglašena godinom preduzetništva. Vlada ima posebnu potrebu da nam kaže kako prepoznaje značaj privatnog biznisa. No, osim deklarativnog uvažavanja, ništa se u smislu popravljanja poslovnog ambijenta, sva je prilika, za preduzetnike neće promeniti. Nikakvih ozbiljnih najava uostalom i nema, možda ih bude u predizbornoj kampanji, ali to je vreme kad se strahovito laže i lupeta.

Preduzetnici će, dakle, i ove godine biti prepoznati kao glupi luzeri, a tako će se i subjektivno osećati u političkim akrobacijama koje uvek favorizuju velike i jake. Za njih se kreiraju zakoni, njima i dalje idu subvencije.

Puno sreće u godini luzera.

postavite na |

Komentari (56)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

rade.radumilo 17:05 10.03.2016

Veliki? Možda. Jaki? Hmmm...

Možda su velika preduzeća i velika za naše uslove, ali većina ih je u prilično lošem stanju koje se krije iza lepe fasade.

tsunade 17:28 10.03.2016

Re: Veliki? Možda. Jaki? Hmmm...

rade.radumilo

potpuno fenomenaln crtać, već sam ga videla, svaki put ga pogledam

zaharaga 19:34 12.03.2016

Re: Veliki? Možda. Jaki? Hmmm...

Preduzetnik preduzima da zaradi pare!
A ne da zaposli ljude po nerazvijenim zemljama!

Ovaj crtani film je stvarno za decu od 5 godina.

princi 18:54 10.03.2016

Delusional optimism.

Kahneman kaže da su privatnici preduzetnici tolike budale i zamlate i toliko igraju against the odds da bi društvo trebalo i moralo da nađe mehanizme da ih nekako da ih nagradi za te njihove napore. Jer oni su, bukvalno, Don Kihoti, borci protiv nemogućeg ili, makar, malo verovatnog. Ta njihova budalastost je ogroman društveni pokretač, ona zapošljava ljude, plaća račune, rađa nove snove...

princi 18:56 10.03.2016

Re: Delusional optimism.

Inače, što se tiče zapošljavanja na masovnoj skali, mislim da to mogu da odrade samo korporacije. Ujedno da je to i njihova najveća, vrlo verovatno i jedina vrednost.

tsunade 19:15 10.03.2016

Re: Delusional optimism.

Inače, što se tiče zapošljavanja na masovnoj skali, mislim da to mogu da odrade samo korporacije. Ujedno da je to i njihova najveća, vrlo verovatno i jedina vrednost.

da, to i ja mislim. ali ne mislim da država treba da im subvencioniše ta radna mesta.

antioksidant 19:24 10.03.2016

Re: Delusional optimism.

najveca vrednost korporacija je razvoj (mogucnost finansiranja) i tu imam mesta i pomoci od strane drzave (bilo subvencionisanjem bilo narucivanjem). korporacije su ujedno i trziste za male (primer i mokrogorske skole menadzmenta - polaznike finansiraju relativno uspesne i velike firme (i drzava?) a preduzetnici retko kad pronalaze i vreme i novac da sami istu pohadjaju (osim ako neko pametno ne zakljuci da je to mesto za uspostavljanje kontakata)

princi 19:37 10.03.2016

Re: Delusional optimism.

Korporacije su, pa skoro po definiciji, organizacije gde se troši tuđi novac i verovatno nije ni čudo što su i Adam Smith a Marx bili protiv LLCa kao koncepta. Jednostavno, moralni hazard je njihov sastavni deo, incentivei su skroz pogrešno postavljeni, i mislim da je, na duži rok, ta vrsta akcijskog kapitalizma verovatno osuđena na propast. Partnerships, sole proprietorships su sasvim druga priča. Mislim da je i bankama verovatno odzvonilo i da će se u budućnosti finansiranje industrijskih i infrastrukturnih poduhvata verovatno vršiti nekom vrstom crowdfundinga uz pomoć blockchaina. Znači, neka vrsta narodnog hi tech kapitalizma. Eto mojih 5 centi.

tsunade 22:14 10.03.2016

Re: Delusional optimism.

Partnerships, sole proprietorships su sasvim druga priča. Mislim da je i bankama verovatno odzvonilo i da će se u budućnosti finansiranje industrijskih i infrastrukturnih poduhvata verovatno vršiti nekom vrstom crowdfundinga uz pomoć blockchaina. Znači, neka vrsta narodnog hi tech kapitalizma. Eto mojih 5 centi.

postoji kod normalno funkcionalnih država javno-privatno partnerstvo... ne znam da li je tačno, ali madjarska banja morahalom mislim da je ta vrsta posla i dobro radi.

ali, to je ovde nemoguće jer sve što u sebi ima primese javnog, to mora da propadne iz sto i jednog razloga.

mariopan 12:54 11.03.2016

Re: Delusional optimism.

tsunade
Inače, što se tiče zapošljavanja na masovnoj skali, mislim da to mogu da odrade samo korporacije. Ujedno da je to i njihova najveća, vrlo verovatno i jedina vrednost.

da, to i ja mislim. ali ne mislim da država treba da im subvencioniše ta radna mesta.

Zašto onda strancima subvencioniše?
Ako deset preduzetnika mogu da zaposle isti broj ljudi kao neki stranac zašto su stranci privilegovani u odnosu na domaće privrednike?

Znam privrednika koji gradi fabriku, (trebalo bi da je već završena), i živi u prostoru duplo manjem od moje dnevne sobe jer je kuću žrtvovao za proizvodnju. Zato sada gradi fabriku van Beograda.........zašto bi on bio manje vredan ovoj državi od jednog stranca?

tsunade 18:04 11.03.2016

Re: Delusional optimism.

Znam privrednika koji gradi fabriku, (trebalo bi da je već završena), i živi u prostoru duplo manjem od moje dnevne sobe jer je kuću žrtvovao za proizvodnju. Zato sada gradi fabriku van Beograda.........zašto bi on bio manje vredan ovoj državi od jednog stranca?

znam i ja neke takve ljude i gledam ih u čudu.

maropan i ja se pitam isto što i ti.

mariopan 19:40 11.03.2016

Re: Delusional optimism.

tsunade
Znam privrednika koji gradi fabriku, (trebalo bi da je već završena), i živi u prostoru duplo manjem od moje dnevne sobe jer je kuću žrtvovao za proizvodnju. Zato sada gradi fabriku van Beograda.........zašto bi on bio manje vredan ovoj državi od jednog stranca?

znam i ja neke takve ljude i gledam ih u čudu.

maropan i ja se pitam isto što i ti.

zaharaga 19:43 12.03.2016

Re: Delusional optimism.

princi
bi društvo trebalo i moralo da nađe mehanizme da ih nekako da ih nagradi za te njihove napore

E pa, prijatelju, oni budu nagradjeni tako sto se namlate para, ako rade dobro. Ako ne rade dobro, nek se pridruze radnickoj klasi.

Posto smo svi zajedno zakljucili da je socijalizam los i stetan i prevazidjen, i da je kapitalizam najbolji drustveni sistem, kakvo sad crno "drustveno nagradjivanje". Da ne treba "drustvo" da daje svoje pare samo zato da bi se neko zabavljao "preduzetnistvom"? Sta ako odjednom svi pozele da budu preduzetnici? Bice kao u socijalizmu, 5 radnika mora da izdrzava 50 administrativaca. Preduzetnistvo ce biti novi drzavni posao; samo da se pojavis, i drustvo pomaze, plata ide...

Jok, brate. Preduzetnici koji naprave pare sami, nek imaju, jer su sami zaradili. Ali ako neko hoce pomoc drustva, taj je parazit a ne preduzetnik.

Predrag Brajovic 20:12 12.03.2016

Re: Delusional optimism.

tetris 22:45 12.03.2016

Re: Delusional optimism.

LINK

Podaci u tabelama na gornjem linku su malo drugačiji.

Kompanije sa do 500 zaposlenih upošljavaju 56 miliona ljudi, dok kompanije sa preko 500 zaposlenih upošljavaju nepunih 60 miliona ljudi. Može se reći da je odnos 52% na prema 48% u korist zaposlenih u velikim kompanijama.

Meni interesantnije je odnos zarada koje su znatno bolje u velikim kompanijama (preko 500 zaposlenih). U proseku svaki zaposleni u velikoj kompaniji zaradi godišnje $52500 dok zaposleni u kompanijama sa manje od 500 ljudi primi u proseku $40500. Najmanja prosečna primanja su u kompanijama između 5 i 20 zaposlenih.

princi 23:55 12.03.2016

Re: Delusional optimism.

tetris
LINK

Podaci u tabelama na gornjem linku su malo drugačiji.

Kompanije sa do 500 zaposlenih upošljavaju 56 miliona ljudi, dok kompanije sa preko 500 zaposlenih upošljavaju nepunih 60 miliona ljudi. Može se reći da je odnos 52% na prema 48% u korist zaposlenih u velikim kompanijama.

Meni interesantnije je odnos zarada koje su znatno bolje u velikim kompanijama (preko 500 zaposlenih). U proseku svaki zaposleni u velikoj kompaniji zaradi godišnje $52500 dok zaposleni u kompanijama sa manje od 500 ljudi primi u proseku $40500. Najmanja prosečna primanja su u kompanijama između 5 i 20 zaposlenih.

Da. Pored toga se gubi iz vida da su gomila tih "malih" kompanija zapravo podizvođači velikih, tj one ne bi ni postojale da nema velikih korporacija. Korporacijski kapitalizam je vrlo neefikasan, čisto trošenje para. Gomila nekih tetaka, sekretarica, tipkačica, CEOovskih sekretarica... Korporacijski kapitalizami suštinski nije daleko od socijalističkog samoupravljanja.

princi 00:06 13.03.2016

Re: Delusional optimism.

Nego nešto gledam ove cifre... 56M, 60M. Ameri stalno barataju cifrom od 160M zaposlenih. Jel moguće da US država zapošljava 45M ljudi (više od četvrtine ukupno zaposlenih)?

tetris 01:20 13.03.2016

Re: Delusional optimism.

To su podaci iz 2014. Sada ima još jedno 5 miliona u privatnom sektoru. Ukupan broj zaposlenih, bez poljoprivrednika, zaposlenih u neprofitnim organizacijama i još nekim sektorima je nešto više od 140 miliona. Nepunih 160 miliona je broj civila radno sposobnih starijih od 16 godina.

LINK

Što se tiče zaposlenih u javnom sektoru ovde barataju sa nekom cifrom od preko 14 miliona full time i nepunih 5 miliona part time u state and local government. Ne znam kako vojsku vode

mirelarado 08:31 13.03.2016

Re: Delusional optimism.

Što se tiče zaposlenih u javnom sektoru ovde barataju sa nekom cifrom od preko 14 miliona full time i nepunih 5 miliona part time u state and local government. Ne znam kako vojsku vode

Као највећег послодавца на свету. :)

princi 16:19 13.03.2016

Re: Delusional optimism.

Ne znam kako vojsku vode

:))))))))))), privatluk.

Predrag Brajovic 11:54 14.03.2016

Re: Delusional optimism.

Podaci u tabelama na gornjem linku su malo drugačiji.

Ово су подаци само из приватног сектора.

Ево одакле извештај: https://en.wikipedia.org/wiki/ADP_National_Employment_Report

tetris 21:48 14.03.2016

Re: Delusional optimism.

Razlika je prilično velika, ali je uzrok verovatno u tome što ADP radi analizu samo na osnovu svojih klijenata. imaju oko 400,000 klijenata (firmi) što je oko 7% od broja biznisa u USA.

Podaci sa linka koji sam ja priložio mi zvuče relevantniji jer je u pitanju državna agencija

https://en.wikipedia.org/wiki/Small_Business_Administration

Gotovo identični podaci mogu da se nađu i na sajtu za nacionalnu statistiku (slobodan prevod)
http://www.census.gov/econ/susb/

Predrag Brajovic 22:32 14.03.2016

Re: Delusional optimism.

И овај извор је званичан:

Овде ADP анализа се поклапа.
Узорак од 7% за статистичаре је огроман узорак. Баш огроман. А и иначе важе као референтан извор.

tetris 23:38 14.03.2016

Re: Delusional optimism.

Узорак од 7% за статистичаре је огроман узорак. Баш огроман. А и иначе важе као референтан извор.

ADP nije napravio uzorak od 7%, što je statistički ogroman uzorak, već je analizirao samo podatke od svojih članova. Tu je već statistika diskutabilna. Dijagram koji si okačio se podudara sa podacima na linkovima koje sam ja okačio o ukupnom broju zaposlenih u privatnom u javnom sektoru. Glavna razlika između ADP-a i podataka sa SBA ili census.gov je u distribuciji zaposlenih po veličini kompanije. Kao što sam spomenuo ranije, verovatno je sturkuta ADP članova takva da favorizuje SME's.

Inače, nepunih 1000 kompanija koje imaju preko 10,000 zaposlenih upošljavaju preko 33 miliona Amerikanaca. Sa druge strane ima preko 5,750,000 firmi manjih od 500 zaposlenih koje ukupno pružaju posao za skoro 57 miliona Amerikanaca.

Predrag Brajovic 23:57 14.03.2016

Re: Delusional optimism.

ADP nije napravio uzorak od 7%, što je statistički ogroman uzorak, već je analizirao samo podatke od svojih članova.

Наравна, али тих седам посто јесу њихов узорак. И то прилично прецизан. Види се колико прецизан, по подударању с резултатом Бироа за Статистику Рада. Када знаш шта ти фали у узорку, направићеш прилагођавања у том погледу при коначном одређивању резултата.

Иначе, велике компаније јесу главни носиоци упослености. Има ту цака -- на колико и како (приватни/јавни сектор) дефинишеш велику компанију. Најважније: оне се настале од малих. Још важније: у некој догледној прошлости, иако се има утисак да су ту одувек.

Овако напамет, једино се сећам Италије да поремети ту доминацију великих компанија као носиоца упослености, са оном својом традицијом породичних фирми. Мрзи ме сад да проверавам...

tetris 08:49 15.03.2016

Re: Delusional optimism.

Види се колико прецизан, по подударању с резултатом Бироа за Статистику Рада

Izgleda da se negde ne razumemo. Nisu prilagodili tabelu sa ukupnim brojem zaposlenih u firmama sa manje od 500 zaposlenih. Po ADP-u skoro 78% od privatno zaposlenih radi u takvim firmama. To je verovatno odnos kod njohovih članova. Državne statistike kažu da manje of 50% radi u firmama sa manje od 500 zaposlenih. Razlika je ogromna.

U ostalom se potpuno slažem sa tobom. Svaka velika firma je bila mala u početku (osim američke vojske, ali ona nije obuhvaćena ovim tabelama

) i da je njihov razvoj i rast uglavnom brži nego što mi imamo percepciju o tome. Pogotovo u IT-u gde odomaćena i prihvaćena rešenja nam se čine da postoje od kad je sveta i veka

Predrag Brajovic 09:43 15.03.2016

Re: Delusional optimism.

Pogotovo u IT-u gde odomaćena i prihvaćena rešenja nam se čine da postoje od kad je sveta i veka.

Ma, i u drugim oblastima, ne samo ITu.

Nešto sam gledao industrije koje su mi u fokusu: najjači lanac kafeterija u GB (i EU, verovatno) jeste Cafe Nero, koji je osnovan 1997. U USA Olive Garden lanac restorana -- ja ne znam nijedan drugi lanac pravih restorana, ne trash food koncepta, sa skoro 1000 ili koliko već objekata -- počeo je s radom 1982. Zaista velika brzina razvoja.

nim_opet 18:55 10.03.2016

Ehm..

"No, osim deklarativnog uvažavanja, ništa se u smislu popravljanja poslovnog ambijenta, sva je prilika, za preduzetnike neće promeniti. "
A zasto? Zato sto preduzetnici (i generalno mali i srednji biznis) nemaju nikakvu politicku bitnost u Srbiji, zato sto podrzavaju svoje lokalne feudalce, zato sto veliki deo njih zavisi od namestenih tendera, veza sa Palmama, Pinkovima i slicnima itd. Da preduzetnici zaista zele normalnu, pravnu drzavu sa klimom koja pogoduje preduzetnistvu (a ne uvoznicima i sto prirodnim sto neprirodnim monopolima i javnim, tj. paradrzavnim preduzecima), do sada su mogli da postanu znacajna politicka sila - ako imamo partiju penzionera, zasto nemamo partiju preduzetnika? Ili barem politicku opciju sa podrskom preduzetnika? Ili barem nekakve akcije malog i srednjeg biznisa protiv populistickog, koruptivnog i institucionalno-razarajuceg kompleksa koji se pretvara u apsolutizam pogodan malom broju.....

nikvet pn 19:19 10.03.2016

Re: Ehm..

nim_opet
preduzetnici (i generalno mali i srednji biznis) nemaju nikakvu politicku bitnost u Srbiji, zato sto podrzavaju svoje lokalne feudalce, zato sto veliki deo njih zavisi od namestenih tendera,

Такве прецртати, то нису предузетници него перачи пара.

nim_opet
Da preduzetnici zaista zele normalnu, pravnu drzavu sa klimom koja pogoduje preduzetnistvu ... do sada su mogli da postanu znacajna politicka sila

У леденој клими тешко порасте родна биљка.

tsunade 22:26 10.03.2016

Re: Ehm..

ako imamo partiju penzionera, zašto nemamo partiju preduzetnika Ili barem politicku opciju sa podrskom preduzetnika? Ili barem nekakve akcije malog i srednjeg biznisa protiv populistickog, koruptivnog i institucionalno-razarajuceg kompleksa koji se pretvara u apsolutizam pogodan malom broju.....

pa zato što političko organizovanje nije tako laka stvar. naročito, ako želiš ozbiljno da se time baviš.

ali nemoj mi samo partiju penzionera navoditi kao nekog ko štiti i zastupa penzionerske interese... to je privatna firma krkobabića formirana sa ciljem uvaljivanja svih krkobabića u javne ustanove i preduzeća. na taj način i preduzetnici mogu da budu upotrebljeni od nekog ološa... bilo bi bizarno s obzirom na kontekst, to dno još nismo dosegli ali uopšte nije nemoguće.

zaharaga 19:45 12.03.2016

Re: Ehm..

nim_opet
zasto nemamo partiju preduzetnika? Ili barem politicku opciju sa podrskom preduzetnika?

LDP? DJB?

G.Cross 20:34 10.03.2016

Lova

Kljuc je u pristupu novcu.

U Srbiji pristup novcu imaju samo "biznismeni " bliski vlasti.

Zato je toliko tesko stvarnim preduzetnicima.

U USofA je manje vise ista stvar.

Amazon na primer godinama nije pravio nikakav profit. Sada pravi profit od 1-2$
Ovako izgleda odnos Prodaje i proftabilnosti Amazona. Ona dole "flatline" je profit Amazona, u apsolutnom iznosu, ne kao margin.

Jeste oni reinvestiraju sve u growth. Ali oni ulazu mnogo, mnogo vise nego samo pare iz revenu-a.

U medjuvremenu nove firme i uz unprecendented quantitive easing su sve manje uspesne.
Znam da je data samo do 2011 i stvari verovatno izgledaju sada malo bolje ali ne dramaticno bolje.

uros_vozdovac 21:02 10.03.2016

ja da kažem:

da me oduševljava visok nivo produkcije i i kreativnost videa na klikerima, sjajno za svaku pohvalu!

tsunade 21:40 10.03.2016

Re: ja da kažem:

da me oduševljava visok nivo produkcije i i kreativnost videa na klikerima, sjajno za svaku pohvalu!

hvala uroše...

dexter92 13:24 11.03.2016

Podsticanje potrosnje kao ekonomska mera

ECB je povecala upumpavanje novca za 20 milijardi eura mesecno, da bi se navodno povecala traznja pa je sada na nivou od 80 milijardi. ECB ne poklanja novac stanovnicima Evrope vec kupuje drzavne obveznice, a po novim merama i deonice korporacija. Da li takva mera podstice opstanak nekompetentnih politickih rezima (ukljucujuci i nas) i sprecava formiranje odrzivih ekonomskih sistema je pitanje za drugu raspravu. Takodje, ostaje pitanje da li ce zaduzene zemlje ikad biti u mogucnosti da dugove vrate ili ce ostati u zavisnom polozaju kao sto je danas Grcka?

Kada je u pitanju posticanje domace privrede u Srbiji evo mog predloga:

Zamislimo da Srbija uvede paralelnu valutu koja samo postoji u elektronskoj formi i koju cemo kolokvijalno da nazovemo eDinar. Svakog meseca drzava Srbija pusta u opticaj odredjenu kolicinu eDinara planiranom dinamikom i to je novac koji prispeva na racun svih gradjana Srbije koji primaju bazni dohodak (recimo svi 16+ gradjani). eDinar ima dva svojstva. Prvo je da mora biti utrosen u roku od mesec dana ili propada i drugo je da mora biti potrosen za kupovinu roba ili usluga kod ovlastenih subjekata koji primaju eDinar. eDinar funkcionise po sistemu platnih kartica i elektronskog placanja , mozda van poslovnih banaka vec putem novouvedenog sistema bez provizije. eDinar u svom prometu ima potpunu naplatu pdv-a i preduzeca koja posluju sa eDinarom u potpunosti ispunjavaju poreske obaveze prema drzavi jer se promet i prihodi u potpunosti evidentiraju. Privredni subjekti koji dobijaju ovlastenja za prodaju roba i pruzanje usluga u eDinarima su private firme koje se sirovinama ili proizvodima snabdevaju iskljucivo ili u velikoj meri domacim produktima. U sistem eDinara mogu da budu ukljuceni I poljoprivredni proizvodjaci.
Dakle tipicni pruzaoci usluga u eDinarima mogu biti recimo: restorani, brza hrana, pijacne tezge, prodavnice domace prehrambene robe, domaceg tekstila, gradjevinska industrija... Onda citav niz usluga: zubari, advokati, private lekarske ordinacije, zanatlije itd...dakle svi oni za koje se proceni da podsticu domacu traznju i potrosnju. eDinarom je moguce platiti recimo racun za struju do odredjenog iznosa, a za pravna lica u potpunosti, kao i neke druge racune.
Poenta uvodjenja eDinara bi bila podsticanje domace privredne aktivnosti, bolja naplata poreza, motivisanje velikog broja privrednika da udju u sistem eDinara u kome drzava izdavanjem baznog dohodka podstice potrosnju.
Vrednost eDinara se u odnosu na dinar odredjuje na berzi I tu drzava moze da ima ulogu u regulisanju njegove vrednosti u skladu sa procenom ukupnog ekonomskog benefita za drustvo. Moguce je izvrsiti konverziju eDinara u dinar po trenutnom kursu.
Ukupna peonta uvodjenja sistema elektronskog placanja i eDinara je realan podsticaj domacoj ekonomiji i privatnom sektoru kroz forsirano brz obrt sredstava , povecanu domacu traznju i potrosnju. Drzava ubire poreze od transakcija eDinarom i vraca planirani deo eDinara u potrosnju kroz raspodelu baznog dohodka gradjanima.
U tipicnom ekonomskom ciklusu drzava emitovani eDinar 'vraca' i najduzem roku od 5 meseci kroz naplatu pdv-a(od 20%) ili kroz neiskoriscen novac.

svarog 13:35 11.03.2016

Re: Podsticanje potrosnje kao ekonomska mera

Štampanje para, primarna emisija, monetizacija duga - sve to postaje jako zanimljivo u krizi ali ajmo pošteno da li bi ti nekom političaru ili stranci, jer se na njih na kraju svodi, poverio emisiju dinara. Šta misliš šta bi ljudi uradili kada bi im pare tako pale s neba? Ja mislim da bi pravac u menjačnicu i kupovali evre.

dexter92 13:56 11.03.2016

Re: Podsticanje potrosnje kao ekonomska mera

Štampanje para, primarna emisija, monetizacija duga - sve to postaje jako zanimljivo u krizi ali ajmo pošteno da li bi ti nekom političaru ili stranci, jer se na njih na kraju svodi, poverio emisiju dinara. Šta misliš šta bi ljudi uradili kada bi im pare tako pale s neba? Ja mislim da bi pravac u menjačnicu i kupovali evre.

Bila bi rec o emisji eDinara cije bi uvodjenje imalo odredjenu dinamiku. Recimo da bi se vremenom povecavao broj privatnika i prijavljenih primaoca eDinara. Ako bi prvog meseca svi primaoci eDinara pohrlili da konvertuju eDinar u Dinar i premalo privatnika pozelelo da udje u sistem i pruzi uslugu ili robu u eDinarima to znaci da system ne bi uspeo, da gradjani nemaju dovoljno 'poverenja' sto je danas zapravo i jedino merilo koje odredjuje vrednost bilo koje valute. Naravno, vrednost eDinara bi se stropostala i primaoci bi ga razmenili za sicu. Nesto slicno se desavalo sa Dinarom tokom hiperinflacije, ljudi nisu imali poverenje u valutu, kupovali su devize.
Kao sto si primetio u sistemu eDinara bitan je faktor 'politicke kontrole' , uspeh sistema bi u velikoj meri zavisio od poteza njegovog implementatora.

svarog 14:17 11.03.2016

Re: Podsticanje potrosnje kao ekonomska mera

Svaki fiat novac se zasniva samo na poverenju, i to u poverenju da će država omogućiti da se on razmeni za određenu količinu robe. U Srbiji toga nema. Mislio sam da je to zbog hiperinflacije, ali slušam tako svoje matorce i skontam da je tako bilo (doduše manje izraženo) i u SFRJ, ipak je DEM bila glavna valuta.
Kad pričamo o kontroli, ja ne mogu da zamislim takvu moć u rukama ovih bitangi, opljačkali bi narod za godinu dana ko Sloba za 10. Tako da, nemoj da se ljutiš, ali možda bolje da preskočimo ovakve ideje

dexter92 14:27 11.03.2016

Re: Podsticanje potrosnje kao ekonomska mera

Kad pričamo o kontroli, ja ne mogu da zamislim takvu moć u rukama ovih bitangi, opljačkali bi narod za godinu dana ko Sloba za 10. Tako da, nemoj da se ljutiš, ali možda bolje da preskočimo ovakve ideje

Poverenje u novac i njegovu vrednost je stvar percepcije i u pozadini citavog niza faktora.
U predlozenom sistemu mogucnost pljacke kao kroz hiperinflaciju 90ih je iskljucena jer se tad dinar kao zvanicno sredstvo placanja stampao 'bez pokrica', a gradjani su bili primorani da prodaju rezerve deviza da bi vrsili placanja u dinarima. eDinar bi bio alternativna valuta Dinaru koji bi ostao u opticaju kao sto je i danas. Emisija eDinara bi bila planirana , a posto ga drzava prakticno 'poklanja' gradjanima prostor za pljacku ne postoji u tom smislu.

svarog 14:45 11.03.2016

Re: Podsticanje potrosnje kao ekonomska mera

Emisija eDinara bi bila planirana , a posto ga drzava prakticno 'poklanja' gradjanima prostor za pljacku ne postoji u tom smislu.

Kako ne postoji ako se može u svakom trenutku promeniti za dinar, a dinar za evro? Ok je to što bi bila planirana, ali koji se kod nas plan implementirao do kraja?

dexter92 15:01 11.03.2016

Re: Podsticanje potrosnje kao ekonomska mera

Kako ne postoji ako se može u svakom trenutku promeniti za dinar, a dinar za evro? Ok je to što bi bila planirana, ali koji se kod nas plan implementirao do kraja?

Mislim da sam ti vec odgovorio na to. Sto se tice nesprovodjenja planova poenta je u tome sto uredjena drustva funkcionisu tako sto donesu planove I sprovedu ih. Dakle nacini postoje, od nas zavisi da li cemo kao drustvo uspeti da postignemo ono sto su drugi postigli decenijama unazad ili cemo se zadovoljiti tavorenjem i masovnim samozadovoljavanjem i dokazom 'vlastitog kvaliteta' uspehom retkih pojedinaca poput Novaka Djokovica ili Tesle.

svarog 15:11 11.03.2016

Re: Podsticanje potrosnje kao ekonomska mera

dexter92
Kako ne postoji ako se može u svakom trenutku promeniti za dinar, a dinar za evro? Ok je to što bi bila planirana, ali koji se kod nas plan implementirao do kraja?

Mislim da sam ti vec odgovorio na to. Sto se tice nesprovodjenja planova poenta je u tome sto uredjena drustva funkcionisu tako sto donesu planove I sprovedu ih. Dakle nacini postoje, od nas zavisi da li cemo kao drustvo uspeti da postignemo ono sto su drugi postigli decenijama unazad ili cemo se zadovoljiti tavorenjem i masovnim samozadovoljavanjem i dokazom 'vlastitog kvaliteta' uspehom retkih pojedinaca poput Novaka Djokovica ili Tesle.

Ne nisi mi odgovorio. Ako bi nekom palo na pamet da podstiče potrošnju i ekonomiju sa još malo, pa još malo više tih edinara izazvao bi inflaciju, pa hiperinflaciju i to bi bila ta pljačka o kojoj pričam. Nas još čeka nekoliko koraka do uređenog društva, pa bi rešenja namenjena uređenim društvima mogla da se pokažu kao kontraproduktivna

dexter92 15:30 11.03.2016

Re: Podsticanje potrosnje kao ekonomska mera

Ne nisi mi odgovorio. Ako bi nekom palo na pamet da podstiče potrošnju i ekonomiju sa još malo, pa još malo više tih edinara izazvao bi inflaciju, pa hiperinflaciju i to bi bila ta pljačka o kojoj pričam

Mislim da ipak nisi pazljivo procitao ceo tekst. Ali , pokusacu jos jednom da objasnim:
eDinar nikako ne moze da izazove inflaciju (obicnog) dinara jer su u pitanju prakticno dve odvojene valute , a vrednost eDinara se u odnosu na dinar odredjuje na osnovu ponude I potraznje na trzistu medju privrednim subjektima I korisnicima (potrosacima) eDinara kao I regulatorne uloge drzave u definisanju njegove vrednosti u skladu sa procenjenim ucinkom za benefit drustva (povecanje zaposlenosti I potrosnje).
Sa druge strane ekonomski ciklus svakog izdatog eDinara se zavrsava u maksimalnom roku od 5 meseci. Svaki izdat eDinar drzava ubire nazad kroz naplatu poreza Dakle ako drzava stavi u opticaj jedan eDinar prvog januara, on ce morati da bude utrosen prvi put do 1. feb, drugi put do 1. marta...I prilikom svake transakcije drzava ubire porez od 20%. Iz toga sledi da je emitovan eDinar vracen u drzavnu kasu najkasnije do 1. juna i moze prakticno da ide opet u promet kroz bazni dohodak ('poklon') gradjanima.
Naravno, legitimno je pitanje da ali bi eDinar umanjio naplatu pdv-a koji dolazi kroz 'obican' dinar I koji bi bio onda bio ukupan efekat ove mere, ali to je tema za drugu analizu...

zaharaga 20:16 12.03.2016

Re: Podsticanje potrosnje kao ekonomska mera

dexter92

Zamislimo da Srbija uvede paralelnu valutu koja samo postoji u elektronskoj formi i koju cemo kolokvijalno da nazovemo eDinar. Svakog meseca drzava Srbija pusta u opticaj odredjenu kolicinu eDinara planiranom dinamikom i to je novac koji prispeva na racun svih gradjana Srbije koji primaju bazni dohodak (recimo svi 16+ gradjani). eDinar ima dva svojstva. Prvo je da mora biti utrosen u roku od mesec dana ili propada i drugo je da mora biti potrosen za kupovinu roba ili usluga kod ovlastenih subjekata koji primaju eDinar.
...
Ukupna peonta uvodjenja sistema elektronskog placanja i eDinara je realan podsticaj domacoj ekonomiji i privatnom sektoru kroz forsirano brz obrt sredstava , povecanu domacu traznju i potrosnju. Drzava ubire poreze od transakcija eDinarom i vraca planirani deo eDinara u potrosnju kroz raspodelu baznog dohodka gradjanima.
U tipicnom ekonomskom ciklusu drzava emitovani eDinar 'vraca' i najduzem roku od 5 meseci kroz naplatu pdv-a(od 20%) ili kroz neiskoriscen novac.

Pametno!

Vidis, ovo kazem zato sto sam i ja mislio na nesto slicno.

Ne na elektronsku valutu, nego na dinarske novcanice sa rokom trajanja.

Na svakoj novcanici se obicno stampa datum izdavanja, ali treba da se stampa i rok vazenja. Do tog roka pare se moraju vratiti drzavi, koja ce ih reciklirati u nove novcanice s novim rokom vazenja. Za vreme roka vazenja, privremeni novac se koristi kao obicno sredstvo placanja. S novcanicama s rokom trajanja se gomilanje novca radi novca ne isplati, jer ce novac izgubiti vrednost. Novac mora da bude u prometu da bi ispunjavao svoju funkciju, a ne da se gomila.

Danas se protok novca primorava kroz inflaciju. Novac koji se ne koristi gubi vrednost. Ali, inflacija je i vrsta poreza. Inflacija tera cene da rastu a plate da padaju u realnoj vrednosti. Do nekog stepena inflacija se moze trpeti, ali se trpi, nije blagotvorna. Preko neke granice, jednocifrenog broja na godisnjoj osnovi, inflacija ima izrazito stetno dejstvo na privredu. Milton Fridman je pisao o tome.

Vazno je uvideti da se kolicina privremenog novca ne mora stalno uvecavati da bi se izazivala inflacija koja ga primorava da bude u prometu. Moze ostati u kolicini konstantan, tako da cene ostanu stabilne. A promet se primorava ogranicenjem vremenskog trajanja.

Ja sam mislio da ne postoji poseban privremeni dinar, nego da sva novcana masa bude privremene vaznosti, ali s nekim duzim rokom, npr 5 godina.

Jedini problem je sto ce ljudi morati da gledaju u novcanice ne samo radi vrednosti nego i radi datuma vaznosti. Ali su ljudi svasta naucili, pa ce i to.

E, da, stedni ulozi koji nisu u prometu bi se morali tretirati drugacije. Mogli bi se oporezovati u nekoj maloj meri, ili obavezno drzati u vidu hartija od vrednosti koje se lako pretvaraju u gotovinu (obveznica, deonica, itd). Moglo bi se napraviti i da se ovo obavlja tako da se nominalna vrednost ne menja, ili vec nesto slicno, ne preterano komplikovano.

Dakle, privremeni dinar je slican princip eDinaru. Osnovno je da se kolicina novca drzi konstantnom u masi, tako da nema inflacije, a ogranici po trajanju u vremenu, tako da se primora na protok.

dexter92 22:09 12.03.2016

Re: Podsticanje potrosnje kao ekonomska mera

Hvala.

Ipak mislim da se prakticno nista ne bi postiglo limitiranje trajanja vrednosti papirnog novca na 5 godina. U realnosti bi novcanica cirkulisala do nekog vremena pre isteka, onda je niko ne bi zeleo da primi, ostaje nejasno kako bi se novac vratio drzavi? Mozda kroz placanje neke obaveze drzavi?

princi 01:00 12.03.2016

Da, novac je sam po sebi bezvredan.

Njegova vrednost je isključivo i samo u našim glavama. Mislim, svaki novac.

dexter92 02:26 12.03.2016

Re: Da, novac je sam po sebi bezvredan.

Novac je krajnje interesantan civilizacijski izum koji ima svoj istorijat. Ja bih ga podelio u nekolko epoha:
1. Novac od plemenitih metala (srebro, zlato) - retki metali koji ne rdjaju, sami po sebi se namecu kao idealno sredstvo razmene.
2. Kovani novac , vredan zbog autoriteta vladara koji ga izdaje.
3. Stampani novac sa zlatnom podlogom , pruza garanciju da ce uvek moci biti zamenjen za 'konkretnu vrednost' - zlato.
4. FIAT valute - stampani novac bez zlatne podloge cija se vrednost odredjuje na medjuvalutnom trzistu, podlozan zakonima ponude i potraznje kao svaka roba.
5. Elektronski novac, isto sto i stampani novac pri cemu je papir izbacen kao suvisan medijum.

princi 02:31 12.03.2016

Re: Da, novac je sam po sebi bezvredan.

Novac zapravo ima 2 istorije: jedna koja priča o barteru i koja se najviše pominje po ekonomskim udžbenicima (nju je valjda prvi promovisao Adam Smith i svi potonji ekonomisti) i druga koja priča o dugu i odloženom plaćanju (ovu drugu podupiru najnovija antropološka istraživanja, ima jedna fina knjižica Debt, koju je napisao jedan mnogo pametan američki marksista, antropolog, inače). Potpuno 2 razlilčita pogleda na svet i ova vrlo verovatna.

tetris 20:03 12.03.2016

Re: Da, novac je sam po sebi bezvredan.

jedna fina knjižica Debt

by David Graeber, zanimljivo štivo

princi 23:48 12.03.2016

Re: Da, novac je sam po sebi bezvredan.

tetris
jedna fina knjižica Debt

by David Graeber, zanimljivo štivo

Sjajna. Meni skroz otvorila oči.

I inače, mislim da se ljudi olako bacaju govnima na Marksa. Teško da je postojao čovek koji je bolje razumevao suštinske probleme kapitalizma od njega. Njegovi lekovi nisu bili dobri, ali dijagnoze su bile laserski precizne i tačne.

emsiemsi 07:55 13.03.2016

Re: Da, novac je sam po sebi bezvredan.

princi
tetris
jedna fina knjižica Debt

by David Graeber, zanimljivo štivo

Sjajna. Meni skroz otvorila oči.

I inače, mislim da se ljudi olako bacaju govnima na Marksa. Teško da je postojao čovek koji je bolje razumevao suštinske probleme kapitalizma od njega. Njegovi lekovi nisu bili dobri, ali dijagnoze su bile laserski precizne i tačne.

Еееее, до мојега !
И Принци марксиста ! Па где иде овај свет !?

princi 16:20 13.03.2016

Re: Da, novac je sam po sebi bezvredan.

Guja u njedrima! Izrod!

tsunade 20:07 13.03.2016

Re: Da, novac je sam po sebi bezvredan.

mislim da se ljudi olako bacaju govnima na Marksa.... Njegovi lekovi nisu bili dobri,

pa da... zbog lekova

tsunade 20:08 13.03.2016

Re: Da, novac je sam po sebi bezvredan.

Еееее, до мојега !
И Принци марксиста ! Па где иде овај свет !?

propast

emsiemsi 20:29 13.03.2016

Re: Da, novac je sam po sebi bezvredan.

princi
Guja u njedrima! Izrod!

Па да !
Шта ће сада бити ? Шта сада да радимо када си нам овако измакао тло под ногама ?
Страшно !
Остаде ми само Енџи на овом блогу, чврста као стена, нема изненађења.

b92fmember 09:21 14.03.2016

Re: Da, novac je sam po sebi bezvredan.

tsunade
Еееее, до мојега !
И Принци марксиста ! Па где иде овај свет !?

propast

pa zašto onda da se uopšte trudimo?

Sakrij replike | Pošaljite komentar

tsunade

RSS Feed Saznajte više o autoru

Blogovi autora

Svi blogovi

GODINA LUZERA

Veliki? Možda. Jaki? Hmmm...

Re: Veliki? Možda. Jaki? Hmmm...

Re: Veliki? Možda. Jaki? Hmmm...

Delusional optimism.

Re: Delusional optimism.

Re: Delusional optimism.

Re: Delusional optimism.

Re: Delusional optimism.

Re: Delusional optimism.

Re: Delusional optimism.

Re: Delusional optimism.

Re: Delusional optimism.

Re: Delusional optimism.

Re: Delusional optimism.

Re: Delusional optimism.

Re: Delusional optimism.

Re: Delusional optimism.

Re: Delusional optimism.

Re: Delusional optimism.

Re: Delusional optimism.

Re: Delusional optimism.

Re: Delusional optimism.

Re: Delusional optimism.

Re: Delusional optimism.

Re: Delusional optimism.

Re: Delusional optimism.

Re: Delusional optimism.

Ehm..

Re: Ehm..

Re: Ehm..

Re: Ehm..

Lova

ja da kažem:

Re: ja da kažem:

Podsticanje potrosnje kao ekonomska mera

Re: Podsticanje potrosnje kao ekonomska mera

Re: Podsticanje potrosnje kao ekonomska mera

Re: Podsticanje potrosnje kao ekonomska mera

Re: Podsticanje potrosnje kao ekonomska mera

Re: Podsticanje potrosnje kao ekonomska mera

Re: Podsticanje potrosnje kao ekonomska mera

Re: Podsticanje potrosnje kao ekonomska mera

Re: Podsticanje potrosnje kao ekonomska mera

Re: Podsticanje potrosnje kao ekonomska mera

Re: Podsticanje potrosnje kao ekonomska mera

Da, novac je sam po sebi bezvredan.

Re: Da, novac je sam po sebi bezvredan.

Re: Da, novac je sam po sebi bezvredan.

Re: Da, novac je sam po sebi bezvredan.

Re: Da, novac je sam po sebi bezvredan.

Re: Da, novac je sam po sebi bezvredan.

Re: Da, novac je sam po sebi bezvredan.

Re: Da, novac je sam po sebi bezvredan.

Re: Da, novac je sam po sebi bezvredan.

Re: Da, novac je sam po sebi bezvredan.

Re: Da, novac je sam po sebi bezvredan.

tsunade

Blogovi autora

Najnovije VIP blogeri

Najnovije blogeri

Arhiva

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana

Najaktivniji autori u poslednjih 15 dana