Ova država je dozvolila da umre Danica Ćirković. Na pravdi boga.

Građani ove zemlje nisu dozvolili da umre i Tijana Ognjanović. Što se države tiče, mogla je da umre i ona. Danica Ćirković nije dovoljna. Hvala dobrom Bogu, još postoji kritična masa ljudi u ovoj zemlji koji umeju da saosećaju, koji izvlače pouke i koji su spremni da deluju.

Autor: Rodoljub Šabić

Nedavni „sudar“ niških „Južnih vesti“, jednog od najagilnijih elektronskih listova iz unutrašnjosti i direktora jednog niškog javnog preduzeća je još jedna „dobra“ potvrda da se sloboda medija, iako često i mnogo proklamovana u krugovima naše „elite“, doživljava na vrlo „specifičan“ način.

 „Južne vesti“ su na svojim stranama, potaknute delovima rasprave u niškoj gradskoj skupštini, o tome da je nakon promene vlasti ubrzano zapošljavanje partijskih kadrova u javnim preduzećima, počele da pišu o toj temi.

Cetrnaest godina izivljavanja nad sopstvenim narodom, spakovano u 72 sata paranoje istih onih koji su do svega ovoga i doveli.

Sta je to za vas, Djubradi jedna, naspram onog sto ste nam svih ovih godina cinili!

"I always like walking in the rain, so no one can see me crying."
- Charles Chaplin

A može i ovako:

"Do not be angry with the rain; it simply does not know how to fall upwards."
- Vladimir Nabokov

Meni pomaže kad pomislim na London, na hladnu kašiku u kafi koju lizneš pre nego što stočiš topli napitak i kreneš u mirisno jutro, kad pomislim koliko je zemlja voli, na šetnje po šumi koje nas uskoro čekaju, na singing in the rain, na to kako će šumski kolač nabujati kada kvasac prestane da pada.

Odmah ću reći ono što dobri blogeri, verovatno, kažu na kraju: Aleksandar Hemon je vrlo zanimljiv čovek. Vanserijski, što bi rekli gimnazijalci. O njemu ćemo još slušati i čitati.

Da počnem od običnih stvari - od njegovog imena i prezimena. Ja volim ime Aleksandar, ma koliko ono bilo staromodno, jer u meni uvek izaziva interesantne asocijacije. S druge strane, prezime Hemon mi je prilično prosto, i ne kaže mi ništa, premda ja volim kratka prezimena, od dva sloga.

Had I known that, I probably would not have experienced this afternoon's cerebral implosion. As it happens, I walked up to the kiosk and asked my question, anticipating a no, hoping for a yes. And that is what I got.

Novotarci u Srbskoj Crkvi, što iz neznanja, što po tajnim namerama, ubeđuju vernike svim silama da svešteničke molitve na Liturgiji treba čitati glasno, da ih narod čuje, jer,tobož, ako ih ne čuje, on ne učestvuje u Liturgiji na pravi način

 znači biti opasna prostačina i gad nad gadovima, reči su Česlava Miloša. Uveren sam da je Česlav to izrekao jer mu je prekipelo, došlo mu do grla, pun mu je qurac bio pomenutih! Da nije tako, našao bi ovaj veliki čovek i pisac blaže i benignije izraze ali meni se lično sviđa konsekventnost i preciznost izrečenog. I mora se brate jednom reći, popu pop a bobu bob!

Jer ovi su bre prekrdašili! Zaseravaju sve oko sebe. Od većine (oko 99%) ne moreš do riječi doć, zasiplju te svojim 100% umoserotvorinama, ne moreš dihat od stoposto tačnopreciznihjednihnaovomsvetu, verbalnih povodanja, bujica, proliva i povraćki. Zato je Česlav prezimenom Miloš to stavio na papir! Nije mogao drugačije. Kako s njima ući u komunkaciju, dijalog?

OD IZVORA DVA PUTIĆA

Od izvora dva putića 
vode na dve strane. 
Ne znam kojim pre bih stigla 
do tebe jarane.

Ratno ostrvo ili Veliko ratno ostrvo je na vidiku građanima i onima što lađama prohode Savu i Dunav i svima je čudno kako opstaje onako prirodno i netaknuto obližnjom civilizacijom koja je tu okolo, preko reka. Niko nije znao odgovor dok nije naišao Praotac u jednom od njegovih, sa vremena na vreme, nailazaka tek da vidi šta ima i reče nekome usput da je Ratno ostrvo mesto gde obitava Mudro Biće odvajkada, od kada je sveta. Čulo se to brzo, prohujao glas po čaršiji i ostade priča o Mudrom Biću ispod, negde u šumi ili iznad ostrva.

Magazin Mama i Bitka za bebe organizuju konkurs za
Naj-maminu priču

Kakve treba da budu priče?
Priče treba da opišu neke od najlepših trenutaka koje ste imali sa svojom bebom tokom njenih prvih godinu dana. U svakom broju Mame zadaćemo novu temu, a aprilska je:

Naša prva šetnja (sugestije: koliko je beba imala kada ste je izveli u prvu šetnju; kako ste se pripremili - oblačenje bebe, šta ste sve poneli, u čemu ste je izveli; ko je sve išao u šetnju sa vama; da li ste bili nervozni ili opušteni; koliko je šetnja trajala...)

Ukoliko ne znate sa kim pregovarate, ne znate šta hoćete i niste racionalni, ukoliko nemate nešto što druga strana želi, i ukoliko niste spremni da napustite pregovarački sto, onda i ne pregovarate. Onda se samo koprcate. Da li imamo nešto što druga strana želi? Naravno.